Politički analitičar, profesor na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu i ekspert za balkanska pitanja Edvard Džozef, smatra da ne treba donositi prerane zaključke kada je u pitanju zastoj u proširenju Evropske unije. Smatra da je Crna Gora uradila odličan posao u proteklom periodu, te da bi zemlje Evropske Unije napokon trebalo da se usaglase u odnosu na pitanje Zapadnog Balkana. To što EU oklijeva da otvori vrata zemljama Jugoistočne Evrope, on naziva populizmom i anksioznošću određenih članica, koje još nisu zaboravile događaje iz 90-ih.
Trenutnu situaciju na Zapadnom Balkanu opisuje kao miks različitih rezultata. S jedne strane pozitivni - onaj koji su dale Sjeverna Makedonija i Grčka. Primjer takvog rješavanja problema iz prošlosti trebalo bi, kaže za Prvu tv, da bude uzor ostatku Zapadnog Balkana.
"Vidimo jedan veoma negativan proces između Srbije i Kosova, koji traje već neko vrijeme, zatim stopiran put ka Evropskoj uniji za Sjevernu Makedoniju i Albaniju, Evropa odlaže otvaranje vrata zemljama Zapadnog Balkana što govori o tome da se još nije pomirila sa dešavanjima na ovim prostorima iz 90 – ih godina prošlog vijeka", kaže Džozef,
Crna Gora je, međutim, kaže, u proteklom periodu pokazala da je dostojna Evropske Unije.
"Još jedno razočaranje uslijedilo je iz Brisela – Crna Gora za koju se očekivalo da 2025.pristupi Evropskoj uniji – i koja je više puta dokazala sposobnost i ispunila kriterijume, postala je odana članica NATO-a, a sad uprkos tome vidimo oklevanje dijela Brisela da otvore vrata Crnoj Gori, što vidim kao neslaganje između država članica Evropske unije u stavovima koje imaju prema Balkanu i ljudima na Balkanu", kaže profesor na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu.
Džozef smatra kako Evropska unija ne bi trebalo da donosi prerane zaključke, komentarišući to što Francuska oklijeva da odobri pregovore o pristupanju država Zapadnog Balkana. Dodaje da bi trebalo da sačekamo da Evropski parlament odobri nova imena u Briselu, jer od toga zavisi i sudbina Balkana.
"Zapadni Balkan nije Bliski istok, oni nisu stranci, i čudaci – Balkanci su Evropljani – to je Južna Evropa. Stopiranje procesa pristupanja Evropskoj uniji zemljama Balkana je rezultat oprečnih mišljenja, i određene anksioznosti zemalja Evrope. Vidimo da i Hrvatska, i Bugarska i Rumunija – iako su sa Balkana, i imaju određene svoje unutrašnje neriješene stvari, ali one nisu kreatori velikih problema Evropske unije, kao što to jesu njene mnogo veće članice, poput Mađarske i Poljske", kaže on.
Džozef smatra da bi trebalo da budemo zabrinuti zbog prisustva Rusije na Balkanu, ali i da sa posebnom pažnjom pratimo kakav će uticaj ostvariti Kina.
"Rusija je postala aktivan igrač – ne u pokušaju da riješi probleme na Balkanu, već da ih pogorša – stoji na srpskoj strani i ne dozvoljava da se riješi problem sa Kosovom, a isto radi i u Bosni sa Republikom Srpskom, kroz podršku Miloradu Dodiku. Ali ovo nema nikakve veze sa pomaganjem Srbima, ovo je samo destabilizacija Balkana, što je upravo ono što oni žele. Kina je s druge strane fokusirana na ekonomiju, ali moramo da budemo oprezni i da pratimo kako upravljaju ekonomijom na Balkanu i kako će to uticati na ovaj region", poručuje Džozef.
Naša zemlja, kao mala država, koja nema veliku vojsku, mora da održava dobre odnose s komšijama, kao i do sada, kaže Džozef, i dodaje da je dobar potez napravila ulaskom u NATO.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR