Aktuelni trener Olimpijakosa Dejvid Blat saopštio je da boluje od primarno progresivnog oblika multiple skleroze (PPMS), što je otkriveno prije nekoliko mjeseci.
U saopštenju koje je objavljeno na sajtu kluba iz Pireja "okačeno" je njegovo emotivno pismo u kome je govorio o borbi sa bolešću koja može da se manifestuje na mnogo načina, a koja takođe može da promijeni kvalitet života pojedinca.
Pročitajte čitavo njegovo pismo objavljeno na sajtu Olimpijakosa.
"Nekada život na vas baci stvari za koje nemate objašnjenje, koje nemaju smisla ili pravi povod. To su momenti koji vas natjeraju i testiraju vaš karakter. Prije nekoliko mjeseci mi je dijagnostifikovan PPMS i to je bolest koja se kod svake osobe drugačije održava. To je autoimuna bolest koja može da promijeni vaš kvalitet života na mnoge načine, odnosno ne dozvoljava vam da neke stvari koje su vam bile normalne radite kao do tada".
Poslije početnog šoka i bola zbog saznanja da će mi život biti drugačiji, odlučio sam da ne odustanem. Odlučio sam da se prilagodim i nađem načine da živim život najprirodnije moguće.
Prvo sam se odlučio na košarkašku metodologiju sa treninga uz pomoć koje inače prevazilazimo poteškoće u sportu. Proces je imao tri koraka, prvi je da koji je to problem, drugi zašto se desio, a treći kako ćemo ga riješiti...
Problem sa multipla sklerozom, u mojim godinama i u mom slučaju, jeste da se manifestuje kroz slabost u nogama. Snaga postaje problem za mene i počeo sam poseban program, idem na vježbe i plivanje, kako bih popravio svoje fizičko stanje i fleksibilnost mišića i pokreta. Pokušavam da budem što aktivniji da se mišići ne bi grčili. Natjerao sam sebe da da radim vježbe koje su sada veoma teške za sebe, ali najvažnije je da tražim što više od samog sebe.
Zašto se desilo? Razlog je nepoznat... Pošto nema logičnog objašnjenja ostaje mi da se fokusiran na to da popravim svoje stanje. Od danas i u budućnosti... Lako je pasti u depresiju i fizičku letargiju. Bitka je prava i trajna, a poznato je da nema lijeka za ovu bolest, međutim nije smrtnonosna. Ima ljudi koji su se suočavali sa još većim izazovima i borili se hrabro kako ne bi odustali, pa su uspjeli da žive život najkvalitetnije moguće. "Zašto" se zaboravlja pošto ne postoji odgovor, fokus je na onome što možemo da uradimo.
Kako ćemo to popraviti? Bacimo se na posao. Imamo plan. Radimo svakog dana, glava je dignuta visoko i adaptiramo se i tražimo način za napredak. Treniramo, tražimo ljude koji mogu da nam pomognu... Otvoreni smo i iskreni prema nama i svima koji imaju znanja. Ne sakrivamo se. Blagoslovljen sam podrškom toliko dragih ljudi. I ta podrška i pomoć su me natjerali da shvatim da i u danima kada funkcionišem drugačije, ostajem ljudsko biće.
Ja sam trener i moj posao je da vodim, učim i inspirišem druge. To što nisam aktivan ne utiče na moju mentalnu sposobnost da obavljam ove stvari. Srećan sam što imam sjajne doktore, trener, fizioterapeute i ljude koji su prihvatili moj problem i pokušavaju da mi pomognu da ga prezaviđem. Kako da se žalim? Ni pod kojim uslovima ne mogu i neću. To bi bilo trošenje energije, a čim od svojih igrača i stafa tražim da budu najbolje verzije sebe - to moram i od sebe.
Veliki Džon Vuden je jednom rekao 'Stvari su bolje za ljude koji rade najbolje što mogu bez obzira na sve'. Moja situacija nije…prijatna, ali mnogi su imali i teža posla. Moja je odgovornost da postavim primjer svima, da nastave svoj život najbolje što mogu i nikada, ali nikada se ne predaju!".
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR