Ratni zločinci u medijima: Novinarstvo i strvinarstvo

Piše: Tomislav Marković

Redovno konzumiranje srpskih medija opasno je po mentalno zdravlje. Nije lako podneti sadržaje kao što su: lažne vesti, raspirivanje šovinističke mržnje prema susedima, jeftina partijska propaganda, širenje panike, najave novih ratnih sukoba, ruganje žrtvama, satanizacija političkih neistomišljenika, crtanje meta na čelu oponentima vlasti, rijaliti divljanje, promovisanje nasilja i vulgarnosti, iživljavanje u crnoj hronici, ode i panegirici velikom vođi i njegovoj kamarili, notorne gluposti i svakodnevno zlostavljanje zdravog razuma.

Pa ipak, svi pobrojani toksični elementi nisu najgori deo medijskog ništavila. Postoji jedan segment medijske slike koji je pogubniji po mentalno zdravlje i moralni kompas stanovništva od svih ostalih zajedno. U tom segmentu počasno mesto imaju masovne ubice, koje redovno gostuju po srpskim televizijama, novinama i portalima, kako bi edukovali nove generacije o svojim junačkim delima i nadahnuli posustalo srpstvo blagoglagoljivim patriotskim litanijama.

Karadžić, inspiracija za teroriste

Sezonu divljenja ratnim zločincima otvorile su Večernje novosti ekskluzivnim intervjuom sa Radovanom Karadžićem, koji je objavljen u nastavcima, jer mastermajnd genocida ima mnogo toga da kaže čitaocima. Raspričao se Karadžić, pa ne zna za dosta, krenuo je od crkvenog raskola u 11. veku, pa se nekako doteturao i do savremenijih zbitija. O svemu je zlikovac imao nešto da kaže: o razjedinjenosti Slovena, o Zigmundu Frojdu, o Peteru Handkeu i Matii Bećkoviću, o Kainu i Avelju... Jedino se nije setio da pomene zbog čega je osuđen na doživotnu robiju i zašto čami u kazamatu, to mu je nekako promaklo.

Sva Karadžićeva muljanja, zataškavanja prošlosti i istorijski falsifikati svode se na tvrdnju da je on ni kriv ni dužan dopao ćelije, a da srpske vojne snage nisu počinile nikakve zločine. Zlikovac i Večernje novosti bi da nas ubede da su sva nepočinstva i najteža zlodela počinjena u Evropi nakon klanice Drugog svetskog rata – obične himere i halucinacije, takoreći plod medijske propagande. Karadžić je Vučelićevim Večernjim novostima ispovedio šta ga najviše boli:

"Od svih laži svakako je najmalignija ona koja je navela masovne ubice (Norveška, Novi Zeland) da pominju Srbe (i mene) kao primer za svoja nedela, na osnovu lažne slike koju su o nama stvorili zločinački mediji." Žalim slučaj, Anders Brejvik i Brenton Tarant su našli inspiraciju za svoja zlodela na pravom mestu – u Radovanu Karadžiću koji je postao idol teroristima upravo zbog svojih nebrojenih zločina. Nema tu nikakvog nesporazuma, sve je savršeno logično. Kao što se neonacisti ugledaju na Adolfa Hitlera i Adolfa Ajhmana, tako se i teroristi nadahnjuju Karadžićem i Ratkom Mladićem. Svaki ukoljica svome jatu leti.

Genocidna vjerska trpeljivost

Bezočne Karadžićeve laži Večernje novosti proglašavaju za objavljenje istine. Pa nisu slučajno prvi deo intervjua objavili, kako sami kažu, "u osvit najradosnijeg hrišćanskog praznika" – Božića, kada se slavi rođenje Hristovo. Nije Hrist uzalud propovedao: "Poznajte istinu i istina će vas osloboditi." Zato dnevnik Milorada Vučelića radosno publikuje Karadžićevo otkrovenje u obliku manifesta verske tolerancije: "Srbi su poslednji narod kome se može pripisati verska netrpeljivost, posebno prema muslimanima (islamu)! Postoje nedavni primeri ropstva, segregacije i istrebljenja koje su počinili drugi, a nikad Srbi."

Biće da su Karadžićeve horde srušile 614 džamija u Bosni i Hercegovini iz čiste verske trpeljivosti, a iz istih pobuda su pobili na desetine hiljada Bošnjaka, proterivali i pljačkali, otimali i klali, streljali i silovali, zatirali i čistili čitave delove teritorije od nesrba. U širenju verske tolerancije su otišli toliko daleko da su počinili čak i genocid. Šta bi tek bilo da nisu tako trpeljivi prema islamu i muslimanima? Možda Božić ipak nije bio dobar datum za Karadžićev intervju, bolje da su Vučelićevi novinarčići odabrali rođendan nekog drugog boga za suvu ekskluzivu, budući da je Hrist propovedao ljubav, nikog nije čak ni udario ni popreko pogledao, a kamoli ubio. Sledeći put neka izaberu neko božanstvo kojem se prinose ljudske žrtve.

Kompletan stav možete pročitati OVDJE.