13 °

max 20 ° / min 12 °

Četvrtak

01.10.

20° / 12°

Petak

02.10.

23° / 15°

Subota

03.10.

27° / 18°

Nedjelja

04.10.

22° / 19°

Ponedjeljak

05.10.

22° / 18°

Utorak

06.10.

21° / 16°

Srijeda

07.10.

21° / 15°

Podijeli vijest sa nama.

Dodaj do 3 fotografije ili videa.

Maksimalna veličina jednog fajla je 30MB

minimum 15 karaktera

This site is protected by reCAPTCHA and the Google. Privacy Policy and Terms of Service apply.
Centralna banka razmatra zahtjev za osnivanje još jedne banke

Ekonomija

Comments 0

Autor: Jelena Grbović

  • Viber

Centralna banka razmatra zahtjev za osnivanje još jedne banke

Centralna banka Crne Gore razmatra zahtjev za osnivanje još jedne banke. To je na sjednici Odbora za ekonomiju, finansije i budžet potvrdio direktor sektora kontrole u Centralnoj banci, Dejan Vujačić. 

Odgovarajući na pitanje poslanika SD-a Borisa Mugošu zbog čega je povećan inicijalni kapital kreditnih institucija sa pet miliona na 7.5 miliona, Vujačić je objasnio da se povećanje ne odnosi na banke koje već posluju već na novoosnovane banke.

“Postoji značajno interesovanje investitora za osnivanje banaka u Crnoj Gori, pri čemu smatramo da će se podizanjem inicijalnog nivoa doći do redukcije tih zahtjeva. Mi želimo da imamo interesovanje potencijalnih investitora koji imaju ozbiljnu finansijsku snagu.  7.5 miliona je nešto što utiče na eliminaciju svih oni koji nemaju dovoljnu snagu da bi mogli da podrže poslovanje banke i to je jedan od osnovnih razloga. Partneri iz Svjetske banke i MMF-a su nam ukazivali na potrebu pojačavanja uslova za osnivanja banka u Crnoj Gori. Imamo 13 banaka i u ovom trenutku imamo postupak za osnivanje još jedne banke", kazao je Vujačić.

Mugoša je pitao da li će se novi troškovi kreditnih institucija, nastali osnivanjem sanacionog fonda, preliti na građane.

Vujačić je odgovorio da je zakonom predviđeno da sanacioni fond iznosi jedan odsto garantovanih depozita, što bi sada bilo 14,9 miliona EUR.

„Punjenje fonda predviđeno je u periodu od deset godina, a u pitanju nije veliki iznos, posebno imajući u vidu period. Banke na kraju oktobra imaju 53 miliona EUR neto dobiti, pri čemu je spred kamatnih stopa porastao, zbog čega ne očekujem da bi to bio izgovor za povećanje kamata“, rekao je Vujačić.

Mugoša je kazao da nije zadovoljan sa odgovorom da je došlo do povećanja spreda kada su u pitanju kamatne stope.

„To znači da su mnogo više procentualno snižene kamatne stope na depozite nego na kredite. Tu treba vodi računa da se ne upoređuje apsolutni iznos aktivnih i pasivnih kamatnih stopa“, smatra Mugoša.

Vujačić je saopštio da razumije percepciju javnosti u jednom dijelu da se banke doživljavaju kao zelenaške organizacije, ali da to nije tako.

„Efektivne aktivne kamatne stope za godinu su pale sa 6,39 na 6,12 odsto. Takođe, postoji ogromni depozitni potencijal, jer je likvidna aktiva preko milijardu EUR. Želio bih da se ne stvara negativna konotacija kad je riječ o bankama“, dodao je Vujačić.

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Predrag Sekulić, kazao je da oni ne spore zdravlje banaka, ni bankarski sistem, nego su krediti za građane i privredu veoma skupi u Crnoj Gori u odnosu na ono što se dešava na evropskom tržištu.

„Banke bi trebalo da to zdravlje pokažu tako što će smanjiti kamatne stope za građane i privredu. Čini mi se da tu imamo mali problem“, rekao je Sekulić.

Generalna direktorica Direktorata za finansijski sistem i unapređenje poslovnog ambijenta u Ministarstvu finansija, Bojana Bošković, kazala je da je u postupku pristupanja EU Crna Gora preuzela obavezu da zakonodavstvo usaglasi sa evropskom direktivom o uspostavljanju okvira za sanaciju kreditnih institucija i investicionih društava.

„Njome se obezbjeđuju instrumenti za pravovremenu intervenciju kreditnoj instituciji koja je u problemima kako bi se obezbijedio nastavak ključnih ekonomskih funkcija te kreditne institucije“, rekla je Bošković.

Predloženim paketom propisa, koji obuhvataju predloge zakona o kreditnim institucijama, sanaciji kreditnih institucija, zaštiti depozita i Predlog izmjena zakona o stečaju i likvidaciji banaka, ojačavaju se preventivni mehanizmi.

„U pravni okvir se uvode instrumenti sanacije, a osniva se sanacioni fond u koji će se na godišnjem nivou prikupljati sredstva od kreditnih institucija koje će se koristiti u postupku sanacije“, dodala je Bošković.

Direktor Fonda za zaštitu depozita, Predrag Marković, kazao je da su mjesne zajednice po starom zakonu i predlogu novog isključene, a u suštini one su bez nekakve podrške i pomoći nekoga ko zna da upravlja sredstvima.

„Bilo bi dobro da njih eliminišemo iz ovog isključivanja, jer oni nemaju potporu u finansijskom znanju za upravljanje sredstvima“, naveo je Marković.

Na sjednici je podržan i Predlog finansijskog plana sa planom rada Regulatorne agencije za energetiku za narednu godinu.

Komentari (0)

POŠALJI KOMENTAR