Radović: Crna Gora prva u regionu integrisana u SEPA

Crna Gora je prva zemlja Zapadnog Balkana sa potpuno integrisanim bankarskim sistemom u SEPA, kazala je guvernerka Centralne banke Crne Gore (CBCG) Irena Radović na panelu “Sepa i zapadni balkan: Katalizator za EU Konvergenciju i pristup jedinstvenom evropskom tržištu” tokom dvanaestog samita ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja Zapadnog Balkana. 

Radović je istakla da je aplikacija podnijeta u rekordnom roku.

„U decembru 2023. godine, kada sam na sastanku sa generalnim direktorima pitala šta su ključni prioriteti na EU agendi, SEPA i novo zakonodavstvo bili su tek na horizontu. Aplikaciju smo planirali za decembar 2024, a regulatorna usklađivanja za naredne tri godine. Međutim, odlučili smo da ubrzamo sve – i aplikaciju smo podnijeli već u martu, svega osam sedmica od mog dolaska na čelo Centralne banke“, istakla je Radović.

Ona je naglasila da je taj proces zahtijevao ujedinjeni napor tima CBCG, ali i podršku svih učesnika – domaćih i međunarodnih.

„Podrška Evropske komisije i centralnih banaka iz regiona bila je snažna, ali morali smo da savladamo sve izazove pionira – od regulatornog usklađivanja, do institucionalne spremnosti.“

Kao jednu od ključnih lekcija izdvojila je visoku cijenu transakcija koju su nudile evropske banke, između 5 i 13 eura, uprkos usklađenom zakonodavstvu sa EU.

„Nakon brojnih razgovora i prezentacije naših kapaciteta, uključujući podatke o našoj regulatornoj nezavisnosti i uspjehu u borbi protiv finansijskog kriminala, uspjeli smo da spustimo te cijene na nivo od 0 do 1 euro po transakciji – najniže u regionu”.

Crna Gora je od 13. juna i zvanično dio SEPA sistema.

„Ovo je reforma koja ima direktan ekonomski efekat – naš model pokazuje da će BDP po glavi stanovnika rasti za 2.538 eura u narednih deset godina zahvaljujući SEPA i TIPS reformama. Time se približavamo 75% konvergencije sa EU prosjekom, što bi bez ovih reformi bilo gotovo nemoguće”.

Guverner Centralne banke Kosova Ahmet Ismaili kazao je da su podnijeli predaplikaciju i da je SEPA korak ka ekonomskoj integraciji i povratku povjerenja dijaspore.

„Mi smo uz podršku Svjetske banke pripremili tri ključna zakona – o bankama, platnom sistemu i sprečavanju pranja novca. Iako su ustavne revizije usporile proces, predaplikaciju smo podnijeli još u oktobru prošle godine“, kazao je guverner Ismaili.

Istakao je da je za Kosovo SEPA ogromna prilika – posebno zbog činjenice da 60% doznaka dolazi iz EU, a godišnje bi se moglo uštedjeti i do 55 miliona eura.

„Želimo da se naši građani, koji žive u Njemačkoj i drugdje, lakše povezuju sa domovinom bez prepreka u plaćanju. Ovo obeshrabruje nošenje keša i jača ekonomiju.“

Dodao je da su neka kosovska preduzeća već otvarala račune u Albaniji jer sistem nije podržavao moderne metode poput PayPala. „SEPA će sve to promijeniti. Kombinacija liderskog pristupa, međunarodne podrške i regulatorne nezavisnosti čini ovu reformu mogućom.“

Viceguvernerka Narodne banke Severne Makedonije Emilija Načevska da su SEPA transakcije povezane su sa 70% naše međunarodne trgovine.

„Mi smo treća zemlja u regionu koja je ušla u SEPA. Oko 70% međunarodne trgovine i 9 od 10 transakcija odvijaju se u euro zoni. Doznake iz dijaspore čine 15% BDP-a, što jasno govori koliko je važno da imamo jeftine i brze transakcije“, rekla je Načevska.

Izrazila je očekivanje da će transakcije biti jeftinije od jednog eura, te da će SEPA dodatno povezati makedonske građane sa Evropom.

Predstavnik Svjetske banke u Upravnom odboru SEPA, Matija Laco naglasio je da SEPA nije samo tehnički, već ekonomski i društveni proces.

„Ovdje se ne radi samo o centralnim bankama. Ovo je pitanje privrede, građana i ukupnog funkcionisanja društva. Prije SEPA, za slanje 100 eura iz EU znalo se plaćati i po 15 eura – to nije imalo logike“, naglasio je Laco.

Kazao je da se SEPA mora posmatrati kao strateško pitanje i dio ekonomskog suvereniteta. „Evropska komisija vas ocjenjuje, ali i građani. Ipak možete se desiti da ne uđete u SEPA sistem. Ovo je proces koji zahtijeva posvećenost i dugoročnu viziju.

Generalni direktor za tržišnu infrastrukturu i plaćanja u ECB Ulrich Bindseil istakao je da SEPA standardizuje tržište i olakšava povezivanje.

„SEPA pomaže u definisanju standarda i pruža odgovore na brojna pitanja vezana za platni sistem. Ali standardi nisu dovoljni – potrebno je kontinuirano komunicirati sa svim akterima tržišta“, kazao je Bindseil.

Samit ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava zemalja Zapadnog Balkana organizuje Savez ekonomista Srbije, sa temom “Finansijska i monetarna stabilnost regiona Zapadnog Balkana u uslovima kontinuiranog slabog privrednog rasta u evrozoni”.

Iz Saveza ekonomista Srbije poručili su da integracija zemalja Zapadnog Balkana u Jedinstveno područje plaćanja u eurima (SEPA) predstavlja strateški korak ka dubljoj konvergenciji s Evropskom unijom, kako tehnički, tako i ekonomski, usklađivanjem platnih sistema sa evropskim standardima.

“Kao jedan od ključnih stubova Novog plana rasta za Zapadni Balkan, učešće u SEPA ne predstavlja samo tehničku reformu, već i političku posvećenost uključivanju regiona u ekonomsku infrastrukturu EU. Panel će razmatrati na koji način članstvo u SEPA može doprineti stabilnosti i inovacijama na domaćim finansijskim tržištima, jačanju saradnje između javnog i privatnog sektora, kao i ubrzavanju priprema za buduće članstvo u EU. U tom kontekstu, diskusija će obuhvatiti i širu evoluciju evropskog platnog sistema, uključujući razvoj digitalnog evra, i njegove moguće implikacije za zemlje koje još nisu u evrozoni, a nalaze se na putu pristupanja”, poručili su organizatori.

Panel je moderirala Zorica Kalezić iz CBCG.