Vladavina prava mora da bude jedan od glavnih ciljeva Berlinskog procesa.
Donosioci odluka na Zapadnom Balkanu bi trebalo da uspostave kulturu zakonitosti, a potrebno je na jednostavniji način približiti reforme građanima i poboljšati regionalnu saradnju, saopšteno je na panel diskusiji ”Berlinski proces: u susret Poznanjskom samitu”, koji su organizovali Politikon mreža (PIN) i Institut za demokratiju “Societas Civilis” iz Skopja (IDSCS).
Izvršna direktorka Politikon mreže Jovana Marović smatra da vladavina prava treba da bude na agendi Berlinskog procesa jer je to, kako je pojasnila, krovna reforma za sve ostale.
„Vi nemate povoljnu biznis klimu ako nemate jednak pristup pravdi i ako zakon nije jednak za sve“, kazala je Marović u PR Centru.
„Ono što smo do sada postigli u okviru procesa evropskih integracija je nedovoljno da ojača vladavinu prava. Takođe, regionalna saradnja i ekonomske reforme, na kojima je akcenat u okviru Berlinskog procesa, nisu do sada uticale na jačanje vladavine prava“, ukazala je Marović.
Ona je poručila da bi donosioci odluka na Zapadnom Balkanu trebalo da uspostave kulturu zakonitosti.
Prema njenim riječima, državne institucije treba da ulože dodatni napor kako bi zakone i regulative približili građanima i građankama.
„U Crnoj Gori trenutno imamo situaciju da ne možemo u skorije vrijeme računati da će zakon biti iznad praksi. Konkretno mislim na izbor savjeta Agencije za sprječavanje korupcije i na izbor predsjednice Ustavnog suda“, navela je Marović.
Ona smatra da je građanima potrebno približiti reforme na jednostavniji način.
„Sljedeća poruka je da je potrebno poboljšati transparentnost i unaprijediti saradnju sa civilnim sektorom, medijima“, kazala je Marović.
Ona je rekla da bi EU trebalo da obezbijedi kredibilnu perspektivu članstva državama Zapadnog Balkana i da kombinuje sve postojeće instrumente, koji joj stoje na raspolaganju.
Istraživačica u Kosovskom centru za bezbjednosne studije, Donika Emini, ocijenila je da izazov uspostavljanju saradnje na Zapadnom Balkanu predstavlja jugoslovensko nasljeđe.
Iako je, kako je rekla, uspostavljeno mnogo platformi za regionalnu saradnju, praktična saradnja se ne dešava.
„Moje pitanje je šta bi se desilo da EU ne postoji? Hoću da kažem da je i ovaj nivo saradnje, koji je uspostavljen, pod uticajem spoljnih podsticaja. Kada san o EU ne bi bio ključni pokretač svih nas da li bi i tada sarađivali, da li bi i tada znali da je saradnja u prilog naših građana? Da li bi i tada znali da izolovano ni Kosovo, ni Crna Gora, ni Sjeverna Makedonija ne mogu da se suprotstave većim silama?“, upitala je Emini.
Ona smatra da je za EU hitno da i dalje doprinose inicijativama za regionalnu saradnju, jer je to jedini mehanizam koji „Balkan drži na mjestu, kao cjelinu“.
„Druga inicijativa treba da ide u pravcu prosvjetljenja zemalja Zapadnog Balkana u pravcu razumijevanja da saradnja može biti od koristi svima. EU, da bi treba da pripremi Balkan ove zemlje bile sposobne da se bave bezbjedonosnim izazovima ovdje i onima koji prevazilaze njihove nacionalne granice. Zemlje Zapadnog Balkana mogu da sarađuju sa EU u mirovnim misijama“, kazala je Emini.
Izvršna direktorka, Centar za razvoj nevladinih organizacija (CRNVO) Ana Novaković smatra da Berlinski proces nije ispunio očekivanja, koja su svi imali 2014. godine, kada je počeo.
Ona smatra da je krajnje vrijeme da se redefinišu ciljevi Berlinskog procesa i da vladavina prava treba da bude definisan cilj toga procesa.
„Na svim poljima u državama Zapadnog Balkana, možemo govoriti o nekom manjem napretku, ali je oblast vladavine prava zajednička boljka Zapadnog Balkana. I Berlinski proces i svi drugi paralelni i neparalelni mehanizmi treba da budu stavljeni u svrhu rješavanja ovih problema“, kazala je Novaković.
Vladavina prava treba da se, kako je ocijenila, pokaže na jasnim rezultatima.
Panel diskusija je organizovana u okviru projekta ”Ka održivoj regionalnoj saradnji” koji je podržao Evropski fond za Balkan (EFB), a koji sprovode IDSCS i mreža ”SEE Think Net”.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR