Pad podrške građana članstvu Crne Gore u EU

Podrška građana članstvu Crne Gore u Evropskoj uniji je u padu i iznosi 55 odsto, a mogući razlozi su kriza u kojoj se nalazi ta evropska zajednica, Bregzit i sporiji proces pristupanja novih članica.

To je saopšteno na pres konferenciji povodom predstavljanja rezultata drugog godišnjeg istraživanja „Političko javno mnjenje Crne Gore“, koje je realizovao Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) od 1. do 10. decembra, u kojem učestvovalo ukupno 1.009 ispitanika.

Direktorica CEDEM-a, Milena Bešić, kazala je da je na pitanje da li je Crna Gora krenula pravim putem, veći broj građana koji smatraju da Crna Gora ide pogrešnim putem, u odnosu na broj onih koji smatraju da Crna Gora ide dobrim putem.

„46,2 odsto građana smatra da ide pogrešnim putem, 28,2 pravim putem, dok ih 25,6 odsto ne zna ili ne može da procijeni odgovor. Kad je u pitanju trend u odnosu na ranija istraživanja, i dalje se smanjuje broj građana koji smatraju da Crna Gora ide pravim putem i povećava se broj građana koji smatraju da se Crna Gora kreće pogrešnim putem“, istakla je Bešić u PR Centru.

Prema njenim riječima, razlozi za takve podatke se mogu tražiti u aferama koje su obilježile protekli period, novim zaduživanjima, kao i u agresivnijoj retorici na političkoj sceni.

Bešić je kazala da je, kad je u pitanju ocjena rada Vlade, veći broj građana koji generalno nijesu zadovoljni radom Vlade u odnosu na one koji su zadovoljni.

„Veoma je zadovoljno 10,8 odsto građana, uglavnom zadovoljno 18,9 odsto, dok je uglavnom nezadovoljno 18,4 odsto i veoma nezadovoljno 31,4 odsto, a 20 odsto građana nema stav. U ukupnom zbiru, negativno je oko 50 odsto, dok je svega 30 odsto građana ili uglavnom zadovoljno ili veoma zadovoljno“, precizirala je Bešić.

U odnosu na jul ove godine, kako je dodala, podaci su približno isti, „ali je generalno ta ocjena dosta niska“.

„Kad je u pitanju povjerenje građana u sve institucije, tradicionalno imamo sistem obrazovanja na čelnoj poziciji, nakon čega slijede Srpska pravoslavna crkva, policija, zdravstveni sistem, sudstvo, vojska i Delegacija Evropske unije, NVO“, navela je Bešić.

Govoreći o trendu, Bešić je kazala da nije generalno velika razlika u odnosu na prethodno istraživanje.

„Vlada bilježi određeni rast povjerenja sa 32,4 na 36,2 odsto, predsjednik sa 34,2 na 37 odsto, Skupština sa 32,5 na 33,7 odsto. Generalno mjerimo određeno povećanje povjerenja građana u političke institucije, što je otprilike na istom nivou kao u decembru prošle godine“, rekla je Bešić.

Govoreći o prosječnim ocjenama za političare na skali od 1 do 5, Bešić je kazala da su sve ocjene niske.

„Najveću ocjenu ima Milo Đukanović 2,52, Duško Marković 2,29, Damir Šehović i Aleksa Bečić 2,19, Ivan Brajović 2,06, Dritan Abazović 2,05, a najnižu Andrija Popović 1,53. Kad je u pitanju trend, uočava se blagi rast kada su ocjene Mila Đukanovića i Duška Markovića u pitanju“, rekla je Bešić.

Kad je u pitanju ocjena rada ministarstava, kako je navela, Ministarstvo sporta i mladih na čelu sa ministrom Nikolom Janovićem je najbolje ocijenjeno sa 51,9 odsto, slijedi ga Ministarstvo prosvjete sa 49,5 odsto, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava 46,6, Ministarstvo kulture 45,7 odsto, Ministasrtvo nauke 45,3 odsto, a najmanju ocjenu je dobilo Ministarstvo finansija 40 odsto.

„Kad je u pitanju rejting političkih partija, najveće povjerenje građana ima Demokratska partija socijalista (DPS) 37 odsto, slijede Demokrate 15 odsto, Demokratski front (DF) 13,2 odsto, Socijalistička narodna partija 5,8 odsto, Bošnjačka stranka 4,9 odsto, Socijaldemokrate Crne Gore (SD) 4,8 odsto, Socijaldemokratska partija (SDP) 4,1 odsto, Građanski pokret URA 3,7 odsto“, rekla je Bešić.

Govoreći o trendu, Bešić je kazala da je pozicija DPS-a sa 34 odsto došla na 37 odsto.

„Bez obzira na taj blagi rast od jula, ta partija se nije vratila na poziciju koju je imala u decembru prošle godine kad su imali 41,5 odsto. Zabilježen je blagi rast kada je SDP u pitanju“, navela je Bešić.

Programski menadžer CEDEM-a, Ognjen Marković, kazao je da na pitanje da li Crna Gora treba da bude članica EU 55 odsto građana odgovorilo da treba, 26 odsto da ne treba, dok 19 odsto nema određeno mišljenje o ovom pitanju.

„Kada mjerimo trend podrške EU, primjetan je umjereni, ali stabilni pad podrške članstva u EU. Ovaj podatak predstavlja i istorijski minimum kada govorimo o podršci građana EU od vremena kada je CEDEM počeo da sprovodi istraživanja“, istakao je Marković.

On smatra da su razlozi tom drastičnijem padu višestruki.

„Prije svega građani percipiraju da je stanje u EU u dubokoj krizi zbog Bregzita i zbog sporijeg procesa pristupanja novijih članica EU. To može dovesti do zaključka naše građane da potencijalnog učlanjenja Crne Gore u EU neće biti u skorije“, naveo je Marković.

Govoreći o podšci u NATO-u, Marković je kazao da 38 odsto građana je za članstvo u NATO, 42 odsto nije, do 20 odsto građana nema stav o tom pitanju.

„Kada gledamo trend, smanjeno je interesovanje građana za NATO generalno. Društvo je i dalje podijeljeno o ovom pitanju, uprkos crnogorskom članstvu u NATO-u. Trend podrške je umjereno negativan“, rekao je Marković.

On je naveo da je na pitanje na koga Crna Gora treba da se oslanja u spoljnoj politici na Rusiju, SAD ili EU, najveći broj građana koji ne mogu da procijene odgovor na to pitanje, „a nakon toga slijedi odgovor da Crna Gora ne treba da se oslanja na Rusiju, SAD i EU“.

„Kada govorimo o trendu o ovom pitanju, možemo vidjeti da je smanjen stepen oslonca na SAD, Rusiju i EU u odnosu na jul“, rekao je Marković.

On je kazao da su pitali i za stav građana kakav je kada je u pitanju članstvo Crne Gore u EU i nedavna rasprava o njenom proširenju da će taj proces biti dodatno usporen.

„35,8 odsto građana smatra da Crna Gora, nezavisno od stava EU, treba da intenzivno radi da se pridruži EU, 20,2 odsto ih smatra da Crna Gora treba da misli na sebe a ne da se bavi tim pitanjima, 17 odsto ih smatra da je EU u krizi i da joj nema smisla težiti, 9,9 odsto ih smatra da je opravdano što EU ima većih problema od priključivanja Crne Gore toj zajednici, 9,4 odsto nema stav, a 7,7 odsto da Crna Gora treba da traži nove međunarodne partnere“, precizirao je Marković.

Bešić je kazala da su građane pitali i kakva su njihova očekivanja od skupštinskog Odbora za reformu izbornog zakonodavstva, koji je, kako je podsjetila, formiran sa ciljem da se poboljša ravnopravnost svih partija na izborima kako bi izbori bili bolji, pošteniji i demokratskiji.

„39,5 odsto građana ne zna i ne može da procijeni, dok 32,6 posto očekuje da će Odbor uspješno unaprijediti izborno zakonodavstvo, 27,8 ne očekuje da će Odbor bilo šta promijeniti. To što skoro 40 odsto nema stav o pitanju Odbora, razloge bi moglo tražiti u nedovoljnoj informisanosti građana o detaljima i procedurama i aktivnostima Odbora“, navela je Bešić.

Ona je rekla da su to pitanje razložili u odnosu na političke partije, navodeći da 58,8 odsto birača DPS-a ima pozitivna očekivanja od Odbora, Socijaldemokrate i Bošnjačka stranka takođe.

„Sa druge strane, građani koji ne očekuju da će Odbor bilo šta promijeniti su 58,6 odsto iz SDP-a, 53,3 iz DF-a, 55,6 Demosa, 43,3 Demokrata i 44 odsto iz URA-e“, navela je Bešić.

Ona je kazala da su građane pitali kakav je njihov stav o tome što u radu Odbora za reformu izbornog neke opozicione partije učestvuju, a neke bojkotuju njegov rad.

„47 odsto građana nema stav o tom pitanju, 36,7 odsto smatra da opozicija treba da učestvuje u radu odbora, dok 16,3 odsto smatra da opozicija treba da bojkotuje rad Odbora“, precizirala je Bešić.

Ona je kazala da su pitali građane i kakav je njihov stav o tome što je posljednjih mjeseci objavljen veliki broj afera u koje su uključeni važni predstavnici vlasti.

„30,8 odsto građana smatra da te afere pokazuju slabosti našeg društva i institucija koje su oduvijek postojale, 28,5 odsto ih smatra da te afere pokazuju pravo lice i da je to sve ono što unazad godinama znaju, 18,7 odsto ne zanimaju te afere, 16,5 odsto ih smatra da su te afere izmišljene i da za cilj imaju smjenu vlasti, a 5,6 odsto ih nema stav o tom pitanju“, ukazala je Bešić.

Ona je kazala da su su pitali građane šta bi prema njihovom mišljenju bila pravedna reakcija predstavnika vlasti kada je riječ o tim aferama.

„36,4 odsto građana smatra da treba da institucije nepristrasno ispitaju i kazne one koji su zaista radili zloupotrebe, 26,5 odsto građana ne zanimaju afere, 25,5 odsto smatra da oni koji su umiješani u te afere treba da podnesu ostavku, dok ih 11,6 odsto smatra da bi vlast i njeni predstavnici trebalo da se obračunaju sa onima koji lansiraju te afere“, rekla je Bešić.