Sveta pisma, poslanice i epistole

Za Antenu M piše: Tomislav Marković

Bogoodstupništvo Srpske pravoslavne crkve i pripadajućeg joj naroda koje traje najmanje tri i po decenije dojadilo je i Bogu i narodu. Narod se za sada ne oglašava, mahom ćuti i solidariše se sa kreatorima i izvođačima zločina, ali je zato Bog odlučio da se najzad javi zabludelim ovčicama. Kao medijum za svoju poruku, Jahve je iskoristio proroka Isaiju, koji se oglasio preko jedinog dostupnog mu slobodnog medija– Svetog pisma. Njegovo bogonadahnuto saopštenje, pisano biblijskim stihom, prenosimo u celini. Jezik kojim se Svemogući obraća deluje pomalo hrvatski, ali to ne dovodi u sumnju dogmu da je Bog Srbin.

Ne, nije ruka Jahvina prekratka da spasi,
niti mu je uho otvrdlo da ne bi čuo,
nego su opačine vaše jaz otvorile
između vas i Boga vašega.
Vaši su grijesi lice njegovo zastrli,
i on vas više ne sluša.
Jer ruke su vaše u krvi ogrezle,
a vaši prsti u zločinima.
Usne vam izgovaraju laž,
a jezik podlost mrmlja.
Nitko s pravom tužbu ne podiže,
niti koga sude po istini.
U ništavilo se uzdaju, laž kazuju,
začinju zloću, a rađaju bezakonje.

Legu jaja belih orlova,
tkaju mrežu paukovu;
pojede li tko njihovo jaje, umire,
razbije li ga, iz njega se Zveki Zmija izlegne.
Njihovim tkanjem nemoguće se odjenuti,
ne možeš se pokriti njihovom rukotvorinom.
Rukotvorine su njihove djela zločinačka,
rukama svojim čine nasilje.

Noge njihove u zlo hitaju
i brze su da krv nevinu proliju.
Misli su im misli zločinačke,
pustoš i propast na njinim su putima.
Spisi su njihovi sefovi mržnje:
tamo čuvaju riječi ukoljice.
Kultura je njihova vojni magacin
ispunjen oružjem za nove bitke.
Put mira oni ne poznaju,
na stazama njihovim nema pravice.
Iskrivili su svoje putove,
tko njima kreće, mira ne poznaje.

Isus Hrist piše Sinodu SPC i srpskoj intelektualnoj eliti

Svevideći pogled božji nema nameru da skrene sa Srbije i njenih zlodela. Nakon proroka Isaije, javio se i Isus Hrist otvorenim pismom Svetom Artiljerijskom Sinodu SPC, objavljenom u Jevanđelju po Mateju. Pismo druga Hrista prenosimo u integralnom obliku.

Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko pred ljudima; jer vi ne ulazite, niti puštate unutra one koji hoće da uđu.

Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuće siromaha i tobože se molite dugo. Zato ćete strože biti osuđeni.

Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što postite sredom i petkom, a ostaviste što je pretežnije u zakonu, pravdu, milosrđe i veru; ovo je trebalo činiti, a ono ne ostavljati.

Slepe vođe, koji oceđujete komarca, a kamilu gutate.

Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što čistite spolja čašu i zdelu, a iznutra su pune grabeža i neumerenosti.

Fariseju slepi, očisti prvo što je u čaši, da bude i njena spoljašnost čista.

Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji spolja izgledaju lepi, a iznutra su puni mrtvačkih kostiju i svake nečistoće.

Tako se i vi spolja pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerstva i bezakonja.

Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što gradite grobove proroka i ukrašavate spomenike pravednika, i govorite: da smo živeli u vreme svojih otaca, ne bismo bili njihovi saučesnici u krvi proroka.

Tako svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke.

I vi ispunite meru svojih otaca.

Zmije, zmijski porode, kako da pobegnete od osude paklene?

Bog preko proroka Jeremije piše srpskoj crkvi i narodu

Povodom aktuelnih događaja u SPC, ali i višedecenijskih opačina koje srpski narod preko svojih izabranih predstavnika čini gde god stigne, oglasio se i prorok Jeremija, putem Starog zaveta. Tačnije, Jeremija je više poslužio kao medijum preko kojeg se srpskoj crkvi i narodu obratio Bog. Jeremijino i Jahveovo saopštenje prenosimo u celini.

“Da, u mome narodu ima zlikovaca:
kao lovci vrebaju iz zasjede,
postavljaju zamke,
hvataju ljude.
Kao što je lovački dom pun jelenskih rogova,
tako su njihove kuće pune grabeža;
postadoše tako veliki i bogati,
tusti i ugojeni.
Da, prevršila se mjera zla,
ne brane prava,
prava sirote na sreću,
ne mare za pravo sirotinje.
Pa da to ne kaznim” – riječ je Jahvina –
“narodu takvu da se ne osvetim?

Strahote i grozote
zbivaju se u ovoj zemlji:
proroci laž proriču,
a svećenici poučavaju na svoju ruku.
A mojem narodu to omilje!
Al’ što ćete raditi na kraju?”

Jer ovako zbori Jahve nad vojskama:
“Oborite stabla,
podignite nasip oko Beograda,
to je grad laži,
u njemu je sve samo tlačenje.
Kao što iz studenca izvire voda,
tako iz njega opačina izvire.
U njemu se čuje samo nasilje i pustošenje,
preda mnom su svagda ozleđeni i umoreni
jauk i lelek poniženih vapije do neba.
Popravi se, Beograde,
da mi se duša od tebe ne odvrati,
da te ne pretvorim u pustoš,
u zemlju nenastanjenu.“

„Nek’ se postide što genocid počiniše,
što gradove granatama razrušiše,
što snajperima decu ustreliše,
no oni više ne znaju što je stid,
ne umiju se više crvenjeti.
I zato će popadati s onima što padaju,
srušit će se kad stanem kažnjavati” 
– govori Jahve.

“Zaplačite, tugujte po trgovima,
nad ruševinama nebodera naričite!
Jer izgorješe od ognja gnjeva Gospodnjeg,
nitko ne prolazi,
ulični žamor više se ne čuje.
Od ptica nebeskih do kućnih ljubimaca
sve pobježe, svega nestade.
Od Beograda učinit ću gomilu kamenja,
brlog čagaljski,
gradove srpske pretvorit ću u pustoš
gdje nitko ne stanuje.”

Druga poslanica proroka Isaije

Pošto prvo pismo nije urodilo plodom, prorok Isaija je uputio i drugu poslanicu SPC, ali i široj društvenoj zajednici. I on je neka vrsta medijuma preko kojeg se Bog obraća ljudima, mada su šanse da će ga čuti vrlo bliske nuli.

Čujte riječ Jahvinu, glavari srpsko-sodomski,
poslušaj zakon Boga našega, narode srpsko-gomorski!

Kad na molitvu ruke sklapate,
ja od vas oči odvraćam.
Molitve samo množite,
ja vas ne slušam.
Ruke su vam u krvi ogrezle,
operite se, očistite.
Uklonite mi s očiju djela opaka,
prestanite zlo činiti!
Pokajte se za nedjela koja počiniste,
za prolivenu krv nevinih.
Zločince pohapsite, zla se odrecite,
za oproštaj susjede zamolite.
Učite se dobrim djelima:
pravdi težite,
ugnjetenom pritecite u pomoć,
siroti pomozite do pravde,
za beskućnika se zauzmite.

Starješina i odličnik – to je glava;
prorok, učitelj laži – to je rep.
Oni što vode narod taj – zavode ga,
a koji se voditi daju – propali su.

Sav je taj narod bezbožan i zao,
na sva usta bezumno govori.
Da, bezbožnost se k’o oganj razmahala,
drač i trnje proždire,
pa upali šumsku guštaru,
stupovi se dima podižu.
Plamti zemlja od gnjeva Jahvina,
narod ognju hrana postaje.
Nitko ni brata svog ne štedi,
svatko jede meso svog susjeda.
Proždire zdesna, i opet je gladan;
guta slijeva, i opet sit nije.

Jao onima koji izdaju odredbe nepravedne,
koji ispisuju propise tlačiteljske;
koji uskraćuju pravdu ubogima
i otimlju pravo sirotinji mog naroda,
da oplijene nemoćne,
da opljačkaju sirote!
Što ćete činiti u dan kazne
kad izdaleka propast dođe?
Kom ćete se za pomoć uteći,
gdje ostaviti blago svoje
da se ne morate među robijaše pognuti,
pasti među poklanima?

Oglasio se i prorok Jezekilj

Poslanice proroka, svetitelja i samog Boga Savaota upućene srpskoj crkvi i narodu nisu naišle na pozitivan prijem, naprotiv. Iz najnovijeg pisma božjeg, dostavljenog posredstvom proroka Jezekilja, reklo bi se da je Bog dodatno iznerviran, po svemu sudeći tvrdoćom srca i raspamećenošću intelektualne elite koja uporno istrajava u zlodejanju (Bog kao Bog, izražava se u šiframa, zakukuljeno i zamumuljeno, ali biće da se ovaj deo o lažnim prorocima odnosi na razne nacional-intelektualce). O nepravdama, ugnjetavanju siromašnih i slabih, nepokajanim zločinstvima da i ne govorimo. Ovo na dobro neće da izađe.

I dođe mi riječ Jahvina: „Sine čovječji, hoćeš li suditi, hoćeš li suditi gradu krvničkom? Pokaži mu sve gnusobe njegove! Reci: Ovako govori Jahve Gospod: ‘Grade što svuda naokolo krv toliku prolijevaš i što svuda sebi kumire praviš da se okaljaš, kucnu čas tvoj: U tebi se više ne poštuje ni star ni bolestan, strance premlaćuju, potrebite i nemoćne u tebi kinje, siročad i siromahe u tebi zlostavljaju! Svetinje moje prezireš, istinu i pravdu oskvrnjuješ. U tebi su klevetnici zbog kojih se krv prolijeva; u tebi se po vilama blaguje, posred tebe čine sramote. U tebi se zločinački planovi kuju na nakovnju nepravde, u tebi se tajno pokolji pripremaju, u tvojim se ustanovama poklanima izruguje. Jedan crta kartu Velike Srbije, drugi oštri kamu, treći ašovom kopa masovnu grobnicu. Ima ih koji i mito primaju da krv proliju, ima ih i koji iz uverenja ubijaju, za džabe.

Dođe mi riječ Jahvina: “Sine čovječji, reci još: ‘Ti si zemlja još neočišćena, koju još ne opra kiša dana jarosnoga! Knezovi njezini, poput lavova što riču i plijen razdiru, ljude proždiru, otimlju im blago i dragocjenosti, množeći silovane udovice po zemljama susjednim. Svećenici njezini ne poštuju mog zakona i oskvrnjuju moje svetinje, ne razlikujući sveto od nesvetoga, klanjaju se lažnim bogovima Nacije.

Starješine njezine, poput vukova što plijen razdiru i krv prolijevaju, upropašćuju ljude, lakomi na dobitak. A proroci njezini sve to šminkom premazuju i prekrivaju ispraznim viđenjima i lažnim proricanjima zboreći: ‘Ovako govori Jahve Gospod!’ – a Jahve to ne reče. Imućnici pak čine svakojaka nasilja i otimačine, siromaha i bijednika ugnjetavaju, a nesrbe bespravno tlače. Tražio sam među njima nekoga da podigne zidine i stane na proboje preda me u obranu zemlje, da je ne zatrem, i ne nađoh nikoga”.  

Slobodan pad u ponor

Silne opomene, saveti, upozorenja, drugarske kritike, pa čak i otvorene pretnje koje je Bog uputio srpskoj crkvi i pastvi preko svojih ovlašćenih predstavnika nisu urodile plodom. Tvrdovrata neka fela, možda i nepopravljiva. Sve su sveta bića i ljudi učinili ne bi li ih urazumili i vratili na put života, ništa nije pomoglo, pa su digli ruke i anđeoska krila od zadrte fele. Čini se kao da ih je i Bog zaboravio, nebeski radar ih ne registruje, svevideće oko ih ne kači čak ni perifernim vidom.

Na prvi pogled deluje da neće biti ništa od najavljenih kazni na ovom svetu, za paklenu osudu i ostale eshatološke pojave moraćemo malo da pričekamo. Već na drugi pogled izgleda da je ona propast izdaleka o kojoj govori Isaija odavno stigla i razbaškarila se diljem srpskog društva. Proces truljenja je sasvim adekvatna kazna, doduše za nju nije zaduženo neko božanstvo, već najobičniji puki kauzalitet. Legitimno pravo svake ljudske zajednice je da slobodno odluči da propadne. Problem je samo što naša zajednica pokušava da i druge povuče sa sobom u ponor.