Priredio: V.J.
Vodeći ruski savremeni pravoslavni teolog, Andrej Kurajev (59), koga je vrh Moskovske patrijaršije zbog kritičkih stavova o društveno-političkim pitanjima, uključujući i kritiku prisajedinjenja Krima Rusiji, zatim kritike gej-lobija u Moskovskoj patrijaršiji, te kritike patrijarha Kirila Gundjajeva — krajem 2020. pod drugim proceduralnim objašnjenjima raščinio protođakonstva, komentarisao je aktuelnu sitiuciju i perspektive u Rusiji:
„Koliko god se tenkovski klinovi uspješno kretali po teritoriji Ukrajine, teret će pasti na stanovnike sâme Rusije, jer će uslijediti oštre sankcije. One će dovesti do toga da će Rusija biti odśečena od svjetskih finansijskih tokova; ovđe se neće ulagati novac, neće dolaziti nikakve investicije. I od sada će nam samo Kinezi davati kredite. A Kinezi su veoma teški pregovarači, ‘gulikože’. I jasno je da Rusija neće imati ništa dobro ni od prodaje gasa i nafte toj istoj Kini. Kinezi određuju cijenu nafte, a to će da se dešava na veoma jednostrani način u situacijama kada druga strana više nema izbora, kao što to danas ima Rusija”.
„Hoću da kažem, ako neko ima entuzijazma, brzo će ga proći”, nastavio je Kurajev u izjavi za ruski portal „Собеседник”.
„Zamislite samo, još 1990-ih godina Rusija je imala izbor čija će saveznica postati u multipolarnome svijetu! O, da, svijet je i dalje multipolaran. Postojala su tri pola: kolektivni Zapad, Kina i muslimanski svijet u svoj svojoj raznolikosti — od avganistanskih talibana do saudijskih emira. Postojao je izbor s kim ćemo biti. E, danas je odlučeno da je Putin napravio od Rusije kinesku posteljinu. A savez s Kinom se zapravo neće pokazati kao ništa dobro. Možda će se imati čime pohvaliti u geopolitici, ali to nije baš dobro za razvoj kulture, ekonomije i tehnologije u Rusiji. Zato što je rastuća veličina Kine izgrađena na zapadnoj tehnologiji, a Zapad bi mogao zabraniti kineskim fabrikama da šalju Rusiji sve što Kina napravi s zapadnom tehnologijom”.
„Ali u ovome slučaju, to je gotovo sitnica u poređenju s činjenicom da je Rusija odśečena od zapadnoga finansiranja”, kaže Kurajev.
„Putin ima svoj svijet u glavi, u kome je vojna konfrontacija neizbježna. A to znači da treba da upumpa novac za naoružanje. Ali taj novac nema. Đe ga nabaviti? Otuda se izvodi isti zaključak koji je Staljin izveo 1927. godine kada je bila slična situacija. Da podśetim: logiku razvoja SSSR-a 1930-im određuje vojna uzbuna iz 1927. godine, kada je naša vlada završila igru sa svojom terorističkom Kominternom. Toliko da bi se sve to zaista moglo pretvoriti u evropski koalicioni rat protiv Sovjetskoga Saveza. A kada je naša vlada počela da kalkuliše ovu opciju, ispostavilo se da je Crvena armija prilično fiktivna, odnosno da se još vozi na kolicima protiv tenkova i aviona”.
„U SSSR-u tada nije bilo nijedne fabrike ili industrije koja bi mogla da preopremi i modernizuje Crvenu armiju. Ova vojna uzbuna dovela je do toga da su započeli petogodišnji planovi industrijalizacije. Počeo je uvoz tehnologija i fabrika iz Njemačke i Amerike — čega danas kod nas ne vole da se śećaju. Američki inženjeri su kod nas postavili svoje američke fabrike, a čak je i najveću sovjetsku hidroelektranu ‘Днепрогэс’ izgradio američki inženjer”.
„A za sve ovo je potreban novac, i to ne rublje, već zapdna valuta do koje možeš doći ako nešto imaš da prodaš”, kaže Kurajev. „Tada nije bilo nafte. I tako je jedini izvor valute bilo žito, tradicionalni artikal ruskoga izvoza. Radi pogodnosti otkupa žitarica po niskim cijenama ili potpuno besplatno, izvršena je kolektivizacija. Pošto nijesu svi bili zadovoljni kolektivizacijom, došlo je do brzoga prelaska na represiju. Evo gvozdene logike. I mnogi to opravdavaju, s obzirom na ono što se dogodilo 1941. godine. Kažu da nije moglo drugačije. Tako je zemlja bila pripremljena za rat. I danas, Putin staje na šine iste logike. I uvjeren sam da nas čekaju sve etape ove logike”.
„A šta će biti danas umjesto žita? Formula je već poznata: ljudi su druga nafta”, objašnjava Andrej Kurajev.
„Sve će se desiti kroz inflaciju, odnosno kroz neprimjetnu pljačku ljudi. To će biti porezi, kazne, sigurno će se nešto desiti s našim depozitima u bankama — mnogo zavisi od razmjera sankcija. I sve ovo sada već odavno bilo. Bez obzira što se dešava u Ukrajini, nijedan adekvatan investitor neće se obratiti zemlji kojom vlada Putin. To jest, mi se zapravo pretvaramo u Śevernu Koreju”.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR