Hroničan problem biračkih spiskova, ne samo crnogorskog izbornog ciklusa, već i šire, koji imaju uzročno posljedični odnos i utiču na druge procese, treba rješavati sistemski. Najavu Ministarstva unutrašnjih poslova da će biti formirane komisije koje će pregledati biračke spiskove u opštinama koje očekuju loklani izbori, Andrijevici i Budvi, treba pozrdraviti. Ali, treba povesti računa kako će sve to izgledati u praksi. To je u 24 sata Televizije E ocijenila izvršna direktorica Centra za građansko obrazovanje, Daliborka Uljarević.
“Dobro je da se krene u ovu vrstu kontrole, čak i na ovoj ad hoc liniji. Ali, postavlja se pitanje ko je u tim komisijama i što kad se utvrde određene nepravilnosti? Odnosno, koje su sankcije, kako će se dalje postupati, kakav je lanac odgovornosti? Sve to treba imati u vidu s obzirom na naš kontekst koji je sklon da i najmanje pukotine u sistemu, posebno u onome što su konstrukcione greške u zakonima - zloupotrijebi. Dakle, ponovo se ostavlja dosta prostora da imamo neka nova pitanja i nove probleme. Sama namjera je dobra, treba je pozdraviti, ali je potrebno imati priličnu budnost u dijelu kako će se to primijeniti u praksi,” kaže Uljarević.
Šavnik - sublimacija apsurda i slabosti
Smatra da priča o izborima u Šavniku, koja traje, sublimira mnogo crnogorskih apsurda i slabosti. Vrlo je teško, kaže, objasniti bilo kome van Crne Gore, a čini se da ni u Crnoj Gori ne postoji dovoljno razumijevanja za to što je stvarni problem, koji se svodi na opstrukciju određenih političkih struktura.
“Predsjednik države Jakov Milatović učinio je jedino moguće u okviru zakonskih okvira. Nije raspisao izbore , koji su već raspisani. U suprotnom, tek bi napravio pravni haos. Ostaje pitanje kako se moglo desiti da se odluka o uvođenju prinudne uprave nađe u Službenom listu, posebno nakon sjednice Skupštine opštine Šavnik, koja je takođe sama po sebi bila kontroverzna, kao i najava zvaničnika Vlade da odluka neće stupiti na snagu” ističe sagovornica Televizije E.
To je, kako kaže Uljarević, mnogo nedopustivog haosa u nečemu što bi trebalo da budu jednostavna, administrativna pitanja. Podjseća da izbori u Šavniku ne mogu da se okončaju već godinu i po, da je Državna izborna komisija održala više od 60 sjednica, donijela više od 120 odluka koje niko ne primjenjuje.
“Postavlja se pitanje zašto se toleriše nešto što nije primjena posljećih zakonskih rješenja? Ko ima tu vrstu snage, pod čijom je zaštitom, da blokira izborni proces u jednoj opštini? Jasno je da oni koji u Šavniku ne dozvoljavaju da se izbori završe imaju zaštitu svojih partijskih struktura na nacionalnom nivou, a samim tim institucija koje su pod njihovom kontrolom. Pitanje je i koliko premijer Milojko Spajić ima uticaja na te procese i kolika će biti cijena koju će platiti, ukoliko uspije da riješi problem. Jer, sve se svodi na prostu partijsku trgovinu. Sve što predstavlja neki vid riješenja određenog problema nosi svoju cijenu koja, bojim se, urušava inače slabašan institucionalni okvir,” kaže Uljarević.
Budva - nove političke pozicije
Očigledno je, kaže ona, da već neko vrijeme na državnom nivou Nova srpska demokratija i Demokratska narodna partija nisu više dva oka u glavi koja na stvari gledaju na identičan način. Kada se, uslovno rečeno, dođe do najviših nivoa moći moguće je da ona počne da djeluje i na najbliže koalicije, pa svako prebrojava šta od svega toga ima, napominje Uljarević.
“Milan Knežević, koji je bio nosilac liste Koalicija za budućnost Crna Gora, ostao je bez ikakve državničke funkcije. Dobio je Andrija Mandić, koji kroz drugačiju retoriku pokušava da se predstavi kao drugačiji političar. Knežević zadržava retoriku koju adresira ka svom biračkom tijelu. Situacija u Budvi bi mogla da bude rezultat proračuna, da idu sa dva pristupa, a da istovremeno pokušaju da odnose unutar koalicije Za budućnost Crne Gora postave na drugačijim osnovama. Mislim da je vidljivo da DNP nije više zadovoljan pozicijom i da smatra da treba da dobije više i bude uticajniji,” ocijenila je izvršna direktorica CGO-a.
Budva, Andrijevica, Šavnik i rekonstrukcija Vlade
Ipak, smatra da situacija u Šavniku, najavljeni loklani izbori u Andrijevici i Budvi, neće uticati na ciljeve koji spajaju koaliciju ZBCG. Iako dođe do mimoilaženja na lokalnom nivou to, kako kaže Uljarević, neće imati efekta na njihov zajednički pokušaj da osvoje što je više moguće onoga što im po koalicionom sporazumu pripada, a možda i više unutar Vlade.
“Mislim da se vrlo često činjenično pogrešno navodi da koalicija ZBCG nije u Vladi. Ona jeste u Vladi, samo treba da preuzme pozicije na nivou ministara i potpredsjednika, samim tim postane mnogo vidljivija i izraženije utiče na unutrašnju i spoljnu politiku,” navodi Uljarević.
Izborne reforme i EU
Ocjenjuje da je mnogo preduslova koje Crna Gora treba da ispuni da bi došla do članstva u Evropskoj uniji. Sam proces dobio je na dinamizaciji otvaranjem perspektive unutar EU, a ne zato što se, kako kaže, mnogo što šta promijenilo u Crnoj Gori.
“Odbor za sveobuhvatnu izbornu reformu je faktički najavio svoj rad prilikom konstitusanja Parlamenta, da budem preciznija, na jesen. Sad već dolazimo do prvih sadržajnijih sjednica. Moj utisak je da je sada sve u kontekstu magičnog IBAR-a koji očekujemo, da se na neki način simulira aktivnost, da se pokaže da i tu postoji neki napredak. Jer, nije realno očekivati da može zaista da dođe do konkretnih izmjena zakonskog okvira. Riječ je o kompleksnoj oblasti koja obuhvata niz zakona. Svakako, cijeniće se politički iskaz, odnosno, ukoliko bude postojao neki koncesualni pristup oko određenih pitanja,” smatra Uljarević.
Stiče se, kaže, utisak da je mnogo veća želja Evropske unije, njenih institucija i mnogih država članica da Crnu Goru poguraju u tom porcesu, nego što je rad Vlade efektivan. Preko mnogo čega se pokušava pretrčati, pa postoji bojazan da ono što se na brzinu radi neće dobiti kvalitetan komentar, ni sugestiju.
“Samim tim postoji rizik da se izostave ozbiljni problemi, odnosno njihovo adresiranje. Premnogo je strategija i zakona sistemskog karaktera koje bi trebalo da usvojimo. Ali, ta klima postoji unutar EU i može se desiti da Crna Gora, uprkos svemu, dobije uslovno mišljenje koje bi nas podstaklo, ohrabrilo, ali ne kao priznanje velikog rada koji se oslikava i kroz zakonitost, profesionalnost, posvećenost, meritokratiju, jer to sve izostaje,” smatra izvršna direktorica CGO-a.
Premjerski sat bez glavnih pitanja
Govoreći o premijerskom satu koji je zakazan za petak, peti april, Uljarević kaže da izostaju glavna pitanja koje treba da mu se postave.
“Da li svi elemetni nestabilnosti kroz odnose u PES-u, kroz odnos Demokrata i PES-a, kroz kontinuirani napor koalicije Za budućnost Crne Gore da spoljne političke prioritete zamijene svojim, uz podršku Socijalističke narodne partije… da li je svi ti elementi mogu da budu osnova za unapređenje životnog standarda, za brži put ka Evropskoj uniji? Kakav će biti kreditni rajetnig države, ko će nam biti investitori? Šta radi premijer da bi stabilizovao situaciju, da bi imali Vladu koja neće praviti administrativne greške, u kojoj se neće hraniti partijski apetiti, u kojoj neće biti onoga što je suprotno javnom interesu,” zaključila je Uljarević.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR