Svi bismo voljeli moć da prosto uperimo nešto u u bubu i da ona nestane. Ali sada, zahvaljujući nedavnom izumu Ildara Rakhmatulina, naučnog saradnika na Univerzitetu Heriot-Vat, zainteresovanog za mašinsko učenje i inženjering, ovaj san je postao stvarnost.
U studiji koja je sprovedena prošle godine, ali je tek prošle nedjelje objavljena u časopisu Oriental Insects, Rakhmatulin i njegovi koautori koristili su automatizovani laserski uređaj sa mašinskim vidom da izvedu seriju eksperimenata na kućnim bubašvabama. Oni su bili u stanju ne samo da otkriju bubašvabe sa velikom preciznošću, već i da neutrališu i odvrate pojedinačne insekte na udaljenosti do 1,2 metra.
Ovo je svojevrsni nastavak ranijih projekata, u kojima je koristio Raspberri Pi i lasere za uništavanje komaraca. Međutim, za ovaj projekat, Rakhmatulin je koristio drugačiju vrstu računara koji je omogućio veću preciznost u otkrivanju greške.
„Počeo sam da koristim Jetson Nano koji mi je omogućio da koristim tehnologije dubokog učenja sa većom preciznošću za otkrivanje objekta“, objasnio je Rakhmatulin. Jetson Nano je mali računar koji je sposoban da obradi kompleksne algoritme mašinskog učenja. Kompjuter obrađuje digitalni signal sa dvije kamere da bi odredio položaj bubašvaba. On tu informaciju prenosi na galvanometar (mašina koja mjeri električnu struju), koji mijenja smjer lasera da bi gađao metu.
Rakhmatulin je isprobao ovu konfiguraciju na različitim nivoima snage za laser. Na nižem nivou snage, otkrio je da može uticati na ponašanje bubašvaba jednostavnim aktiviranjem njihovog instinkta za bijeg; na ovaj način, potencijalno bi mogli biti obučeni da se ne skrivaju u određenom mračnom području. Na višem nivou moći, bubašvabe su efektivno „neutralizovane“, kako stoji u studiji — drugim riječima, ubijene.
Ako možete da ubijete bubašvabe, opasno je i za druge
Rakhmatulin je takođe učinio sve podatke i uputstva besplatno dostupnim, napominjući da drugi mogu pokušati sve dok preduzmu odgovarajuće mjere predostrožnosti.
„Koristim veoma jeftin hardver i jeftinu tehnologiju i to je open source“, rekao je Rakhmatulin. „Sva dokumentacija je postavljena na moj GitHub i sami možete da vidite kako da to uradite i koristite.“ Napomenuo je da su drugi već počeli da isprobavaju sa drugim štetočinama poput stršljena, što ima smisla. "Ako može da povrijedite bubašvabe, može i druge štetočine u poljoprivredi."
Pored toga što je projekat otvoren za druge, moguća široka primjena tehnologije takođe ga čini vrijednim pažnje. Mogao bi da bude alternativa mehaničkim zamkama, kao i hemikalijama koje često oštećuju životnu sredinu i pogađaju vrste insekata koji nisu štetočine. Da ne spominjemo, jeftiniji je (u radu se navodi da sve komponente ukupno ne koštaju više od 250 dolara) i kompaktniji od drugih trenutnih tehnologija za kontrolu štetočina.
Imajući to u vidu, iako je prototip pogodan za akademska istraživanja, ima još mnogo toga da se uradi prije nego što se može primeniti u većem obimu. Na primjer, u studiji se primjećuje da bi manja laserska tačka bila efikasnija u ubijanju bubašvaba, ali da je teško eksperimentalno primijeniti. Mogućnost da se precizno kontroliše koji djelovi tela bubašvaba su pogođeni takođe bi bila od pomoći, navodi list.
Takođe, nažalost, nije sasvim spreman za upotrebu u domaćinstvu, barem ne još. „Ne preporučuje se jer je malo opasno“, rekao je Rakhmatulin. "Laseri mogu oštetiti ne samo bubašvabe već i vaše oči."
Najbolje je da za sada zadržite svoje zamke za bubašvabe.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR