Piše: Zoran Piperović
Odmah sam saznao da smo primorani svi da duševno patimo i da nam je to sudbina. I mi tu patnju moramo da primimo kao zadatak. Zbog toga što nam je Boris B. dat od boga.
22.10.
21:26h
Pročitana knjiga Viktora Frankla "Čovjekova potraga za smislom" pomogla mi je da konačno razumijem Borisa B. inače milenijumsku elementarnu nepogodu crnogorske političke scene.
Knjiga mi je danas bila vodilja za sve psihoterapeutske i psihohigijenske napore kada sam saznao da je Aco Mijajlović izdao komandu crnogorskoj policiji "hapsi marvu", poslije čega je došlo do privođenja onomadne opozicije iz plenarne sale do CB Podgorica.
To je izgovorio gore pomenuti čovjek.
Odmah sam saznao da smo primorani svi da duševno patimo i da nam je to sudbina.
I mi tu patnju moramo da primimo kao zadatak.
Zbog toga što nam je Boris B. dat od boga.
Kad je tako, znam da niko ne može da pati za drugoga.
I ja, kao malo normalan i isto toliko vaspitan, prihvatam sve patnje na sebe.
Patiću zbog Milojka i njegovih.
Patiću za sve poslanike.
Za cetinjske porodice.
Za sve članove rodbine ubijene po crnogorskim ulicama.
Patiću za sve pravosudne radnike. Posebno za jednog sudiju.
Patiću za Bečića.
I njegove partijske uhljebe.
Odpatiću svu tupost, svu drskost, svu verbalnu dijareju ovog lika.
Hapsi marvu... Čuo je B.B. kako Aco izgovara.
A to je čuo upravo one noći. Kada su ga čauši Demokrata spazili na protestu zbog cetinjskog masakra.
Kada fotelja i strast za njom prevaziđe tugu za ubijenom djecom, onda dobijate ovo izdanje u Skupštini Crne Gore.
P.S: Slobodan sam ovo da napišem.
Jer - sloboda je sudbina.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR