Članovi Predstavničkog doma vratili su se sinoć u Vašington, nakon 53 dana pauze, suočeni s gužvama na preopterećenim aerodromima širom zemlje, kako bi glasali o prijedlogu koji bi mogao okončati najdužu blokadu rada američke vlade u istoriji.
Zbog blokade je sinoć otkazano gotovo 1.200 letova, pa su kongresmeni, uključujući republikance Rika Kroforda iz Arkanzasa i Trenta Kelija iz Misisipija, odlučili da zajedno putuju do Kapitola, dok je kongresmen Derik Van Orden izjavio da će iz Viskonsina do Vašingtona voziti motocikl, na putu dugom 16 sati.
„Biće malo hladno, ali obaviću svoju dužnost“, rekao je republikanac u video-snimku objavljenom na društvenim mrežama.
Predstavnički dom, u kojem republikanci imaju većinu, treba da glasa danas popodne o kompromisu kojim bi se obnovilo finansiranje državnih institucija i okončala blokada koja traje od 1. oktobra, sada već 42 dana. Senat je prijedlog odobrio u ponedjeljak veče, a predsjedavajući Doma, Majk Džonson, rekao je da očekuje da će proći i u njegovom domu.
Predsjednik Donald Tramp najavio je da će ga potpisati. „Ponovo otvaramo našu zemlju. Nikada nije trebalo da bude zatvorena,“ rekao je na obilježavanju Dana veterana u Arlingtonu, Virdžinija.
Dogovor produžava finansiranje do 30. januara, što znači da bi se već tada mogla ponovo otvoriti rasprava o novom budžetu, dok federalna vlada nastavlja da povećava dug koji sada iznosi oko 38 triliona dolara.
Vlada bi u roku od nekoliko dana mogla ponovo u potpunosti da funkcioniše, što će donijeti olakšanje zaposlenima u državnim službama koji nijesu primali plate i porodicama s niskim prihodima koje zavise od pomoći za ishranu. Ipak, moglo bi proći još nekoliko dana prije nego što se avio-saobraćaj vrati u normalu.
Demokrate su podijeljene po pitanju dogovora, željele su da produže subvencije za zdravstveno osiguranje za 24 miliona Amerikanaca i nakon kraja godine, kada im ističe važenje. Republikanci u Senatu su pristali da o tome glasaju u decembru, ali nije sigurno da će prijedlog proći, dok Džonson još nije rekao da li će se o njemu glasati u Predstavničkom domu.
Džonson je držao Dom van zasjedanja od 19. septembra, nakon što je usvojen privremeni budžet, kako bi napravio pritisak na demokrate u Senatu da pristanu na otvaranje vlade. Tramp je, s druge strane, zadržao milijarde dolara namijenjenih državama i gradovima pod demokratskom kontrolom i pokušao da otpusti hiljade državnih službenika iz, kako je rekao, „demokratskih agencija“.
Liberalno krilo Demokratske partije burno je reagovalo na dogovor, smatrajući da su senatske demokrate popustile u trenutku kada su imale prednost.
Istraživanje Reuters/Ipsos iz kraja oktobra pokazalo je da 50% Amerikanaca krivi republikance za blokadu, dok 43% krivi demokrate.
Tramp je samostalno ukinuo milijarde dolara iz budžeta i smanjio broj zaposlenih u federalnoj administraciji za stotine hiljada, čime je zadro u ustavnu nadležnost Kongresa nad finansijama.
Dogovor, međutim, ne uključuje konkretne mjere koje bi ga spriječile da sprovodi dalja smanjenja troškova, ali privremeno obustavlja njegov plan o smanjenju broja državnih radnika, do 30. januara neće moći da ih otpušta.
Takođe, dogovor obezbjeđuje da program pomoći za hranu (SNAP) za siromašne, koji je bio poremećen zbog blokade, nastavi da funkcioniše bez prekida do 30. septembra 2026. godine, kada se završava fiskalna godina.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR