Priredio: Pavle Radić
U Sarajevu je u 84. godini 8. aprila preminuo general Jovan Divjak. Do kraja života nepokolebljivo je istrajavao na visokim moralnim principima, gnušajući se nacionalističkog i klerikalnog ludila koje je pred kraj prošlog veka takoreći preko noći proskribovalo i rušilo emancipatorsko (danas u blato zgaženo) bratstvo-jedinstvo, šireći umesto njega nacionalističku mržnju i zlo, što je rezultiralo kako je moralo rezultirati – varvarskim razaranjem bivše države i zločinima pod čijim užasnim senkama i danas živimo. Ako se ovo u regionu, u čemu smo poselednjih tridesetak godina, može zvati životom.
U velikom srpskom, posebno vojnom posrnuću krajem prošlog veka, u odnosu na veliku većinu Srba oficira JNA – pogotovo na najvažnijim komandnim mestima – Srbin Divjak je bio i ostao skoro potpuno atipičan oficir. Da baš ne kažemo usamljenik, nažalost pre svega Srba.
Rođen je 1937. godine u Beogradu, dok mu je otac– poreklom iz Bosanske krajine – bio učitelj u Golupcu (na Dunavu). Nakon završetka Vojne akademije u Beogradu i specijalizacije na Vojnoj akademiji u Francuskoj (Ecole d`etat majore) od 1964 do 1965 godine, završio je najviše vojne škole JNA. Od 1966. godine živeo je i radio u Sarajevu. U JNA je obavljao više dužnosti, od predavača u vojnoj školi do zamenika komadanta Teritorijalne odbrane Bosne i Hercegovine, gde ga je zatekao početak rata u BiH u činu pukovnika JNA.
U sudbonosnim godinama za bivšu državu – u vreme Miloševićevog udara na njene avnojevske principe na kojima je SFRJ uz demokratske reforme možda imala šanse da opstane (ili da se bar mirno razdruži) – pred celokupnim društvom, posebno pred pripadnicima JNA, postavio se sudbinski izbor: podržati demokratske promene koje je najavio i uspešno započeo poslednji predsednik Vlade bivše države pragmatični Ante Marković ili se prikloniti konzervativnoj nomenklaturi nesklonoj promenama koju je predvodio Slobodan Milošević na konju srpskog hegemonističkog nacionalizma računajući na brojčanu premoć Srba i lojalnost njemu JNA u mogućem ratnom razrešenju jugoslovenske krize.
I desilo se šta se desilo. Predobri i premudri Ante Marković ostavljen na cedilu nasuprot podivljalih nacionalizama, u svojim plemenitim namerama nije uspeo. Jugoslovensko društvo se najpre ideološki raspalo (14. Kongres SKJ), čemu je ubrzo sledio krvavi raspad države. JNA – ono što je od nje ostalo nakon svrstavanja njenog vrha uz Miloševića i početnih oružanih sukoba sa republikama koje su iskazale legitiman interes za razdruženje i osamostaljenje – je izabrala Miloševićevu “odbranu “ Jugoslavije, svrstavajući se tako na stranu ubice države čiji su bili vojnici i vajni branioci. Njeni nekadašnji pripadnici koji su izabrali, ili su gurnuti na pogrešnu civilizacijsku stranu, ni danas ne shvataju svoje zablude iza kojih su sledili – i za mnoge od njih – strašni događaji i stradanja.
Pukovnik JNA Divjak na službi u Sarajevu, u vreme agresije na BiH nije podlegao zovu miloševićevske bajagi odbrane Jugoslavije – toj nacionalističkoj podvali naivnim građanima koji su poštovali bivšu državu i vojsci koju je do tada već dobrano zarazio nacionalizam – nego je ostao istinski branilac ne svake (pogotovo ne miloševićevske), nego AVNOJ-evske Jugoslavije i iskreni branilac ne svake, nego ZAVNOBiH-ovske jedino moguće uljudne BiH. Stao je u odbranu onog što su, sa pripadnicima drugih BH naroda, stvarali i branili najbolji sinovi i kćeri bosanskohercegovačkih Srba – partizani. Srbin oficir JNA odbio je srpsko, kao i svako drugo nacionalističko i klerikalno ludilo. Nije stao na stranu obnovljene četničke ideologije, dobro znajući zloćudni potencijal svakog, dakako i srpskog nacionalističkog i verskog fanatizma. Kad se reformama i modernizacijom AVNOJ-evska Jugoslavija nije mogla mirno odbraniti (ili mirno razdružiti), izabrao je odbranu ZAVNOBiH-ovske BiH napadnute i spolja i iznutra (iz Beograda i Zagreba instrumentalizovanim BH Srbima i Hrvatima). Priključio se Armiji BiH i u njoj dogurao do čina brigadnog generala.
Sa srpske strane podmetali su mu lažne optužbe, između ostalog da je krivac za pogibiju 42 vojnika JNA u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici prilikom njihovog povlačenja iz grada 3. maja 1992. (general JNA Kukanjac je govorio o pogibiji tada 6 vojnika i oficira JNA). Dokumentarni TV snimci neumoljivo obaraju lažne optužbe, svedočeći suprotno – sa oklopnog transportera snaga UN Divjak je urlao da se obustavi paljba po koloni JNA koja se povlačila. I u Zagrebu je protiv njega 2017.g podignuta optužnica zbog navodne odgovornosti za zločine nad BH Hrvatima (kojih je bez sumnje nad njima kao i nad BH Srbima sa strane Armije BiH i paravojnih pripadnika dakako bilo), ali nije bilo dokaza da je Divjak na bilo koji način bio povezan sa njima. Naprotiv, visoko obrazovani oficir borio se protiv zločina sa bilo koje strane.
Klevete nisu naružile njegov uzorni vojnički lik, niti su ga puno uznemiravale. Nije se slagao sa razvojem nekih događaja na strani koju je izabrao tokom i posle rata (neko je nagrađivan zasluženo, neko nije; neko je mogao sprečavati zločine protiv civila pogotovo u Sarajevu, a nije; neko se nekažnjeno bogatio na pljački ubijenih i proteranih građana i slično) pa je dve godine posle penzionisanja (1996.) vratio generalski čin, ne dovodeći u pitanje ispravnost svoje odluke da se bori za ZAVNOBiH-ovsku sekularnu BiH.
Videći kako brutalni rat mnogo dece ostavlja bez roditelja i ozbiljnije brige, 1994. osnovao je nevladino Udruženje “Obrazovanje gradi Bosnu i Hercegovinu” kako bi pomogao njihovom zbrinjavanju i školovanju. Hiljade dece je osetilo Jovinu pažnju i pomoć. Pisac je knjige “Sarajevo mon amour” (Sarajevo ljubavi moja) i u BiH je prvi nosilac najvećeg francuskog odlikovanja, Ordena Legije časti.
I posle smrti iz Srbije ne prestaju klevete časnog čoveka. Ratnohuškačke “Večernje novosti” pod uredništvom glavnog Miloševićevog ratnog huškača Milorada Vučelića izveštavaju da je umro general takozvane Armije BiH. “Kurir” i slične od vlasti kontrolisane tabloidne splačine se takmiče u klevetama. Priključio im se i “Blic” sa bomastičnim naslovom da je umro Alijin general osumnjičen za napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici. Nacionalni servis RTS izveštava kao u Miloševićevim vremenima, da je umro general takozvane Armije BiH. Uz manje izuzetke dno moralnog i medijskog mraka Srbije.
Generale Divjak, neupokojena miloševićevska Srbija te je prezrela slično drugim časnim Srbima koji su joj se suprostavili poput tebe, jer ste videli da takva Srbija i Srbe i narode s kojima smo živili u istoj državi vodi u propast i zlo. Tebe to prezrenje nije uznemiravalo, jer ti nikad nije bilo stalo do takve, nego do prosvećene i čestite Srbije čije će vreme valjda doći. Za života si birao prave strane i iza sebe nisi ostavljao smradne tragove. Nisi se dao – kako bi rekao Kiš – pasjim sinovima. Počivaj u miru.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR