Prva polovina avgusta donijela je Žabljaku najezdu turista, koja je sasvim ispeglala, ove godine dramatično duboku, julsku rupu.
Gradom vrve turisti, promiču registracije i čuju su jezici desetina država, a slobodan krevet je teže pronaći nego dobitnu kombinaciju na kladioničarskom tiketu.
Mrzovoljan posjetilac pronašao bi i ove godine pregršt (sitnih) zamjerki domaćinima, ali nikom, reklo bi se, ne pada na pamet da od parkinga kojeg nema, ne vidi ljepotu kakve nema...
Durmitorski prsten je maršruta kojom se sve više ide.
Relativno lagodan način da se automobilom ili motorom, a liše kanjona Sušice i biciklom (samo za najspremnije) uživa u spektakularnom vatrometu ljepote: planinski vrhovi, prevoji, katuni, jezera, livade i šume, Nedajno i Mala Crna Gora, terase sa kojih je hrabrost pogledati u ambis čijim dnom teče Tara i spram kojeg je kanjon Kolorada tek ogromna rupa, lišena šarma i ljepote...
Ako vam se učinilo da o šarmu baš i ne može biti govora u ovom kontekstu, pogledajte kakav vas bonus doživljaj može sačekati tokom ture oko Durmitora.
Ili, zašto predrasude o Crnogorcima kao lijenštinama, tako tvrdokorno pretrajavaju.
1/2
2/2
Uzgred, čak ni ovako udobna fotelja nije bilo dovoljna inspiracija da neznanog trgovca zadrzi na (ne)radnom mjestu do kasno popodne. Tako da možemo samo pretpostaviti šta se na improvizovanom štandu, pokrivenom borovim granama, nalazilo: borovnice, kupine, maline...
Durmitorski prsten je uistinu prvorazredna atrakcija i, bez želje da ikoga obeshrabrimo, a u nadi da bi nadležnog, ko god bio, mogli motivisati na akciju - šteta što je dio ceste u sramotno lošem stanju.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR