Interesovanje za studiranje na Elektrotehničkom fakultetu (ETF) u kontinuitetu je veliko, a inženjeri koji se školuju na ETF-u traženi su na tržištu rada i izuzetno konkurentni, poručio je dekan te univerzitetske jedinice Zoran Veljović.
On je kazao da je zadovoljan pozicijom ETF-a u obrazovnom sistemu Crne Gore, ali i na tržištu rada, u odnosu na druge fakultete.
ETF je, kako je naveo, prepoznat u Crnoj Gori, ali i u regionu, kao prestižna visokoobrazovna institucija, a na širim prostorima je uvažen kao respektabilna naučno-istraživačka ustanova.
„Interesovanje za studiranje na ETF-u je u kontinuitetu veliko, od osnivanja studija elektrotehnike davne 1961. godine pa sve do danas. Fakultet čini okosnicu Univerziteta Crne Gore, a na tržištu rada inženjeri koje školujemo su traženi“, rekao je Veljović agenciji Mina.
Prema njegovim riječima, više od 95 odsto inženjerskog kadra iz oblasti elektrotehnike u kompanijama poput Elektroprivrede, Crnogorskog elektroprenosnog sistema, Crnogorskog elektrodistributivnog sistema, telekomunikacionih operatora, čini kadar koji je završio ETF.
„Naravno da smo svjesni činjenice da uvjek može bolje i trudimo se da svakim danom budemo sve bolji“, dodao je Veljović.
On je rekao da se stručni program na ETF-u prilagođava potrebama tržišta rada.
„Upravo je poslednja akreditacija studijskih programa kroz koju prolazimo iskorišćena za prilagođavanje zahtjevima tržišta rada. Poseban akcenat smo stavili na reorganizaciju osnovnih studijskih programa, sa ciljem da se studenti osposobe za uključivanje u proces rada već nakon završenog prvog stepena studija“, kazao je Veljović.
Takođe su se, poručio je, temeljno pozabavili master studijskim programima kroz koje osposobljavaju kandidate za uključivanje u ozbiljne infrastrukturne projekte, ali i ih i pripremaju da se nastave baviti naučno-istraživačkim radom.
„Svršeni studenti ETF-a su izuzetno konkurentni na tržištu rada. Posebno treba istaći da mi tržište rada posmatramo daleko šire od granica Crne Gore“, naveo je Veljović.
Novi programi na ETF-u su, kako je kazao, su upravo modelovani tako da se brzo mogu prilagođavati inovacijama, koje se u toj oblasti dešavaju bukvalno dnevno.
„Pored nastavnog procesa, u poslednjih par godina sve više uključujemo studente u istraživačke i razvojne projekte, kako bi smo kod njih pobudili interesovanje za generisanje inovativnih ideja. Naučni i stručni skupovi koje organizujemo danas su nezamislivi bez nekog studentskog takmičenja u oblasti inovativnih i start-up ideja“, rekao je Veljović.
Upitan da li ETF sarađuje sa nekom od kompanija na polju telekomunikacija i račinarskih nauka u Crnoj Gori i da li se studentima, kroz takve eventualne sinergije, nudi mogućnost sticanja praktičnih znanja i iskustava, Veljović je kazao da ETF decenijama baštini saradnju sa privrednim okruženjem.
„Ta saradnja se širi i van granica Crne Gore. Fakultet ima i formalne ugovore o saradnji sa svim telekomunikacionim operatorima, koji uz kompanije iz elektroenergetskog sektora predstavljaju nastavnu bazu Fakulteta u kojoj se realizuje praktična nastava i stručna praksa“, naveo je on.
U poslednjih par godina su, kako je rekao, uspostavili saradnju sa malim i srednjim kompanijama iz oblasti IT sektora od kojih očekuju da na tržištu postanu realizatori inovativnih rješenja koja se razvijaju na Fakultetu.
„To znači da je jedan od prioriteta Fakulteta na polju istraživanja transfer tehnologija prema privrednom okruženju, ali i podrška državi u realizaciji krupnih razvojnih projekata. Jasno je da su studenti sastavni dio svega navedenog“, kazao je Veljović.
Kako je kazao, posebni zamah toj novoj saradnji dao je projekat Centra uspješnosti u bioinformatici, koji je prvi centar uspješnosti u Crnoj Gori, a čiji je nosilac ETF.
„Ovaj Projekat pored Elektrotehničkog fakulteta, Biotehničkog fakulteta, Instituta za biologiju mora, Instituta za javno zdravlje, uključuje i evropske istraživačke institucije, ali što je najvažnije i privredne partnere iz Crne Gore“, naveo je Veljović.
Upitan da li postdiplomske studije na ETF-u nude dovoljan izbor specijalističkih programa za izraženu potrebu za sve većim brojem ne samo inženjera u tradicionalnom smislu riječi, već i programera na polju digitalnih servisa, Veljović je odgovorio da broj studijskih programa neminovno mora biti prilagođen realnim mogućnostima i prostoru na kome žive i rade, a prije svega mora biti održiv.
On je podsjetio da su na master studijama novim planovima predvidjeli pet studijskih programa: Elektroenergetski sistemi, Automatika i industrijska elektrotehnika, Elektronika, Telekomunikacije i Računari.
„Programi su dvogodišnji i omogućiće rad sa studentima u malim grupama. Uz laboratorije koje smo kroz velike nacionalne i evropske projekte modernizovali, rad sa malim grupama studenata je preduslov da se dođe do znanja za kojima vape poslodavci“, saopštio je Veljović.
On, kako je rekao, smatra da je „broj studijskih programa u našim uslovima optimalan“.
Veljović je kazao da interesovanje za studijama elektrotehnike i računarstva, koje je u stalnom porastu, daje odgovor na pitanje koliko su studenti zadovoljni onim što ETF nudi.
On je pozvao sve one koji žele da se bave tehnologijama koje se najdinamičnije razvijaju, koji žele da generišu nove ideje, da nauče kako doći do realizacije ideje, da steknu početnu prednost za dalji samostalan rad i napredak, da se priključe timu nastavnika i saradnika ETF-a.
Tekst je urađen u okviru projekta pod nazivom Info servis o visokom obrazovanju, koji finansira Komisija za raspodjelu dijela prihoda od igara na sreću.
Job Interview Coaching
Ima li koji elektro inžinjer na Biro rada?