Basara: Zašto je "temeljni ugovor" takozvani

Piše: Svetislav Basara

Da li je na pomolu transfer decenije? Prilikom redovnih sedmičnih inspekcija Rotopalanke (srpski dnevni list „Politika) — u koje odlazim uredno opremljen HTZ opremom — primetio sam da već izvesno vreme nema kolumni Muharema Bazdulja, koga zli jezici zovu beogradski Ramzan Kadirov.

Kad, ne lezi vraže, u „Danasu” naleteh na Bazduljev „lični stav“. Iz Bazduljevog ustavom zagarantovanog ličnog stava zaključih da je vuk promenio runo, tj. novine, ali ne i ćud, čitaj: poetiku i politiku.

Seo je, dakle, Bazdulj, zašiljio plajvaz i napisao odu državništvu i hrabrosti Dritana Abazovića, ali i panegirik potpisivanju takozvanog Temeljnog ugovora, koji će, saglasno Bazdulju, ovako potpisan, sedativno delovati na crnogorske ekstremiste svih boja. Oće moj qwrz.

Šta reći? S obzirom na tesne veze koje je uspostavio sa uglednim pripadnicima regionalne Islamske zajednice, moglo bi se dogoditi da Porfirije spisku zvučnih titula doda i titulu — pravoslavni beogradski muftija. Sasvim u skladu s vukovskom tradicijom „Brat je mio koje vere bio, pod uslovom da je Srbin i da navraća vodu na vodenicu srpskog nacionalizma“.

Zahvaljujući uzornoj pismenosti, Bazdulj je mnogo veštiji menjač teza, a i kurs mu je „povoljniji“ nego kod većine parapravoslavnih ugovornih pazdarana.

Ali koliko god Bazdulj vešto (i povoljno) menjao teze, na kraju uvek uvali tantuz. Inicijalni, naime, kamen spoticanja između SPC i Crnogoraca — suverenista, nije bio nikakav ugovor, nego Amfilohijevo, katkad otvoreno, katkad potuljeno — to je zavisilo od trenutnog „kursa“ — nepriznavanje crnogorske države i nacije.

Ni po jada da Amfilohije naprosto nije priznavao Crnogorce — svačije je pravo da priznaje ili otpriznaje ovu li onu naciju, Amfilohije je otišao hiljadu koraka dalje pa je Crnogorce — koristeći Bećkovića kao mikrofon (smeh vrabaca iz kontraendorfinskog off-a) — nazivao „Ðilasovom kopiladi“, „volovima stvorenim u Jajcu” i tsl. I pročaja.

Pravio je Amfilohije raznorazne — neću reći nehrišćanske, teška je to reč — reću ću seljačko-barapske anticrnogorske pizdarije. Moglo mu se. Kako prekjuče videsmo, ako si arhijerej SPC, možeš nekažnjeno guziti maloletne dečake, kamoli napušavati „nekrste“ i „Ðilasovu kopilad“.

Na znanje i ravnanje Bazdulju, (zasad) pretpostavljam nekrštenom: ovo „nekrst“ čuo sam iz Amfilohijevih usta. Davno, dok ga nisam stavio ad acta.

Amfilohija nisam kontranapušavao da bih branio Crnogorce, kao što Bazdulj brani Dritana — umeju se Crnogorci sami odbraniti, a Dritanu odbrana treba — nego sam pokušavao, tj. džaba krečio, da skrenem pažnju na štete pomahnitalog klerikalnog etnofiletizma po istoriju i život nas Srba.

Pravljenje veresije od gotovog, neprijateljstvo i razdor koje su Amfilohije i njegov mikrofon uneli među Srbe i Crnogorce, po infernalnoj beslovesnosti i slepilu može se uporediti samo sa neprijateljstvom koje su Putin i njegova klika uneli među Ruse i Ukrajince. Nadajmo se da posledice neće biti iste.