Opet izdali Đeda

Priredio: V.J.

Dočekali da umre Amfilohije Radović — pred kraj života jotizovani Đedo — pa mu ukinuli i „svetitelja”. Ovdašnji ogranak Crkve Srbije (SPC) već četvrtu godinu NE PROSLAVLJA Amfilohijevog „Svetog Mitropolita Petra Drugog Tajnovidca Lovćenskog”.

19. maja 2013. na Cetinju, Amilohije je suprotno praksi i Ustavu SPC, tokom liturgije unio novokomponovanu „ikonu”, tvrdio je „svetoga tajnovidca lovćenskoga” i postavio na ikonostas uz ćivot Sv. Petra Cetinjskoga. U tom obredu učestvovali su budući, od Amfilohija činovani episkopi, tada s nižim monaškim epoletama Metodije Ostojić i Kirilo Bojović; ali, koliko mi je poznato, ne i Joanikije Mićović, tadašnji episkop budimljansko-nikšićki.

Par dana docnije, Amfilohije u Beogradu na Arhijerejskome saboru Crkve Srbije kandiduje „tajnovidca” da zvanično proglase „svetim”, no to je odbijeno — na način da „TAJNOVIDAC” uopšte NIJE NI STAVLJEN NA DNEVNI RED ZASIJEDNJA!

Prema Ustavu SPC, eparhije — kakva je Crnogorsko-primorska, osnovao je Aleksandar Karađorđević 1931. godine, a ni područni eparhijski arhijerej, u kakvom statusu je bio Amfilohije Radović — NE KANONIZUJU SVETITELJE, nego Arhijerejski sabor Patrijaršije u Beogradu „kanonizuje svetitelje i propisuje službu za njihovo svetkovanje” (čl. 69, st. 1 t. 8).

Ama, Amilohije Radović — kako smo vrlo precizno i pisali dok je bio živ — folira javnost Crne Gore da je bezmalo „autokefalni” vladika, nalik Njegošu — ali nije mu ni do peta; jer NJEGOŠA su za vladiku birali pravoslavni Crnogorci, a jeste bio i stvarni AUTOKEFALNI VLADIKA, provjerljivo: poglavar s bijelom pankamilavkom autokefalne Mitropolije, te je neporecivo mogao i da kanonizuje 1834. Svetoga Petra Cetinjskoga.

Pa, iako Amfilohiju braća mu u svetosavskom episkopatu adaktiraše pokušaj da bez naloga ili odobrenja iz Srbije proglašava nekog za svetitelja, on narednih godina po Crnoj Gori promoviše „trajnovidca”, te će uz podosta svojstvenih mu izmišljotina i konfabulcija napisati „Žitije Cetinjskoga pustinjaka i Lovćenskoga tajnovidca”, službu i akatist, te ih sabrati i objaviti kao autorsku knjigu, za koju mu 2018. iz NVO Udruženje književnika Crne Gore dadoše nagradu „Marko Miljanov”.

Održavao Amfilohije svakog 19. maja arhijerejske liturgije; - ustanovio i razdavao orden „tajnovidca”; - u gradu Baru, kod tamošnjeg novopodignutog hrama, naredio da se sazida kopija srušene Karađorđevićeve kapele na Lovćenu, Matija mu Bećković 2017. sasluživao da je proglase „crkvom Svetog Petra Lovćenskog Tajnovidca”; - kada je jednom udruženju građana potpisivao diplomu da slave „tajnovidca” kao krsnu slavu, tvrdi da je „njegova KANONIZACIJA OZVANIČENA”.

Ali, od Amfilohijeve končine, od toga „ne ostaše ni dugmići”… iako njegov prejemnik Joanikije Mićović još razdaje preostale Đedove ordene „tajnovidca” — na primjer „priložnicima” tuđih para u njegovu kasu, sa državnoga kazana, kakvi su partijski direktori na plati od po par hiljada eura, plus varijable i dnevnice, iz Odbora direktora EPCG. 

No, Mićović se ukriva u protekle četiri godine (2021, 2022, 2023, 2024) kada 19. maja treba održati obred u slavu Amfilohijevog „tajnovidca”; molčat i Metodije Ostojić i Kirilo Bojović, koji 19. maja 2013. asistiraše Amfilohiju pri „kanonizaciji”, a u međuvremenu avanzovaše u episkopske činove i oba zakučiše po eparhiju.

I popu Gojku Perović, od kako se poslije Amfilohijeve končine stambeno zbrinuo u Podgorici nekako više se ne javlja „tajnovidac”, premda, citirali su ga, još koliko 2019, veljaše „da Lovćenski Tajnovidac poručuje da nemamo vremena da čekamo definiciju toga šta je čovek, već da jednostavno to moramo biti vođeni nekim etičkim postulatima i spoznajom da je Bog čoveka stvorio za beskraj”…

Napominjem da je 29. maja 2021. Arhijerejski sabor Crkve Srbije, jednovremeno s izborom Mićovića za eparhijskog mitropolita na Cetinju, poništio i ostale Amfilohijeve fikcije:

- titulu „arhiepiskop cetinjski”

- Episkopski savjet

- skupni naziv za eparhije Crkve Srbije u Crnoj Gori — „Pravoslavna crkva u Crnoj Gori”.