Elektroprivreda Crne Gore je po ostvarenim prihodima i dobiti u prošloj godini bila lider među velikim crnogorskim preduzećima, dok je tu titulu po broju zaposlenih zadržao Voli Trade, pokazali su rezultati projekta "100 najvećih u Crnoj Gori".
Osnivač BI Consultinga, provajdera poslovnih informacija, Ratko Nikolić, danas je na završnoj konferenciji za novinare u okviru projekta predstavio listu prvorangiranih preduzeća u 25 kategorija i kazao da je prošla godina za većinu crnogorskih kompanija bila značajno uspješnija od prethodne.
On je saopštio da su u kategoriji srednjih preduzeća lideri po prihodu, dobiti i broju zaposlenih bili INA Crna Gora, Zatagradnja i Tabacco s Press, a u grupi malih Mivis, Domen i Securitas Montenegro.
Lideri po prihodu, dobiti i broju zaposlenih u kategoriji mikro preduzeća lbili su Fly Montenegro Travel, Gufo i Halotaksi.
Nikolić je naveo da je u sektoru telekomunikacija lider bio Crnogorski Telekom, trgovine Voli Trade, hotelijerstva Hotelska grupa Budvanska rivijera, upravljanja nekretninama Delta M, revizije i računovodstva Finance plus, građevine Bemax, a u djelatnosti hrane i pića Mesopromet.
U djelatnosti ostale proizvodnje i prerade lider je bio Rudnik uglja, u IT sektoru Comtrade distribution, nafte i derivata Jugopetrol, farmacije Glosarij, a medicinskih usluga Institut „Simo Milošević“. Priznanje za najveću rastuću kompaniju dobio je Voli Trade.
Nikolić je kazao je za većinu preduzeća, prema gotovo svim pokazateljima, prošla godina bila uspješnija od 2017, kao i da je ostvareni rezultat nakon oporezivanja iznosio 272,7 miliona EUR i bio 82 odsto veći.
„Ostvareni prihodi su porasli 4,6 odsto na 8,89 milijardi EUR. Broj zaposlenih u preduzećima porastao je 8,8 odsto, odnosno skoro deset hiljada i prosječno je iznosio oko 122,13 hiljada“- rekao je Nikolić.
On je dodao da je broj preduzeća koja su ostvarila dobit veći 6,2 odsto.
„Prihode preko milion EUR ostvarilo je 1,23 hiljade preduzeća, 4,5 odsto više nego 2017. godine. Neto dobit veću od 100 hiljada EUR ima 887 preduzeća, 12 odsto više nego 2017. godine, dok 332 preduzeća ima preko 50 zaposlenih, što je rast od 8,1 odsto na gosišnjem nivou“- objasnio je Nikolić.
On je naveo i da je broj predatih ispravnih finansijskih izvještaja za prošlu poslovnu godinu veći 10,5 odsto u odnosu na 2017.
„To je dominantno posljedica veće poslovne aktivnosti i povećanja broja preduzeća, ali i podizanja kulture finansijskog izvještavanja, što je jedan od ključnih ciljeva projekta“, saopštio je Nikolić.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija, Nemanja Katnić, kazao je da je projekat već ostvario prve zacrtane ciljeve, da su evidentni značajni rezultati napora i ulaganja, registrovan rast bruto domaćeg proizvoda i ekonomije, unaprjeđenje poslovne klime i povećanje broja malih i srednjih preduzeća.
„Kroz razne programe za unaprijeđenje privrednog sektora, promocije i reforme, unapređenje poslovnog ambijenta, obezbjeđivanje podrške kroz budžetska izdvajanja, povoljne kreditne aranžmane i bespovratna sredstva iz evropskih pretpristupnih fondova, stvaraju se preduslovi za bolje poslovanje postojećih kompanija, ali i otvaranje novih malih i srednjih preduzeća“, saopštio je Katnić.
Generalni direktor Direktorata za investicije, razvoj malih i srednjih preduzeća i upravljanje EU fondovima u Ministarstvu ekonomije, Radosav Babić, naveo je da se kroz podršku privednicima teži povećanju produktivnost, smanjenju nezaposlenost i intenziviraju investicione aktivnosti, što utiče na privredni rast i regionalni razvoj Crne Gore.
Babić je rekao da je jedan od primarnih prioriteta Ministarstva ekonomije podrška malim i srednjim preduzećima, kao i da se kroz definisanje strateškog okvira i pružanje finansijske i nefinansijske podrške, pokušaju dodatno motivisati preduzetnici.
“U želji da osiguramo kontinuitet reformi za podršku razvoja preduzetništva, ove godine smo usvojili Program za unaprjeđenje konkuretnosti privrede, koji kroz deset programskih linija obezbjeđuje finansijsku i nefinansijsku podršku, dodjelom subvencija u ukupnom iznosu od 1,64 miliona eura“ - saopštio je Babić.
On smatra da podatak o desetodstotnom rastu broja malih i srednjih preduzeća u prošloj godini dodatno obavezuje da se nastavi ulaganje u taj sektor.
Ekspert za eksternu komunikaciju u Crnogorskom Telekomu, Matija Otašević, rekao je da projekat 100 najvećih kontinuirano afirmiše transparentno i odgovorno poslovanje, što je pozitivan podsticaj za unaprjeđenje sveukupnog poslovnog ambijenta u Crnoj Gori.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR