Skupštinski Odbor za ekonomiju, finansije i budžet predložio je danas Skupštini da usvoji Predlog izmjena i dopuna Zakona o akcizama, kojim se predviđa njihovo zadržavanje na prošlogodišnjem nivou kada su u pitanju etil alkohol i gazirana pića.
Vršiteljka dužnosti generalne direktorice Direktorata za poreski i carinski sistem u Ministarstvu finansija Biljana Peranović rekla je da se, kada su u pitanju alkoholni proizvodi i gazirana pića sa dodatkom šećera, izmjenama zakona predlaže zadržavanje akciznog kalendara na nivou iz prošle godine.
Izmjenama se predlaže visina akcize za etil alkohol od 1,25 hiljada EUR po hektolitru čistog alkohola, a na gazirana pića 25 EUR po hektolitru.
Vlada je predložene izmjene i dopune Zakona dostavila u skupštinsku proceduru pred kraj prošle godine, ali parlamet nije uspio da raspravlja o njima.
Zbog toga su, prema tadašnjem akciznom kalendaru, akcize na etil alkohol, gazirana pića, cigarete, fino rezani i nesagorijevajući duvan i ugalj od 1. januara povećane. Akcize na etil alkohol su povećane sa 1,25 hiljada EUR na 1,5 hiljada EUR po hektolitru, a na gazirana pića sa 25 EUR na 30 EUR po hektolitru.
Peranović je kazala da se najnovijim izmjenama smanjuju akcize ne tečnost za punjenje elektronskih cigareta u cilju stvaranja povoljnih uslova za egzistiranje firmi na crnogorskom tržištu, kao i suzbijanja nelegalne trgovine tim proizvodom.
Zakonom se predlaže i uvođenje u akcizni sistem malih nezavsinih pivara koje na godišnjem nivou proizvode do pet hiljada hektolitara.
Izmijenjena je i akciza na tečni naftni gas (TNG), tako što su uvedene dvije vrste.
„Akciza će, kada se TNG koristi za motorni pogon, iznositi 125 EUR na hiljadu kilograma, a kada se koristi za industrijske i komercijalne svrhe i grijanje 42,25 EUR na hiljadu kilograma“, objasnila je Peranović.
Do sada su bile definisane tri vrste akcize i to kod motornog goriva 125 EUR, za industrijske i komercijalne svrhe 58,5 EUR i za grijanje 26 EUR.
Izmjenama se predlaže i uvođenje oslobođenog akciznog korisnika i to je kada su u pitanju ribolovni plovni objekti i poljoprivredne mašine koje se koriste na gazdinstvima.
Poslanik Socijaldemokrata (SD) Boris Mugoša smatra da je parlament mogao i ranije da uvoji predložene izmjene kako se ne bi dolazilo u situaciju da u januaru i februaru cijene budu povećane, a od marta snižene.
On je rekao i da postoji prostor za sniženje akcize kada je u pitanju bezolovno gorivo.
Poslanik Socijalističke narodne partije Srđan Milić kritikovao je što Ministarstvo finasija nije sprovelo javnu raspravu o navedenim izmjenama i dopunama zakona, jer su, kako kaže, smatrali da se obavljaju manje izmjene važećeg zakona.
„Nije tačno da su to male izmjene“, kazao je Milić.
On smatra da se ne moraju povećavati stope akciza, kako bi se povećali prihodi od njih.
„Možemo povećati prihode od akciza i načinom na koji ćemo se boriti protiv neformalne ekonomije“, naveo je Milić.
On je podsjetio da je ranije pitao predstavnike Uprave carina koliko je od 2007. godine do kraja prošle izvezeno cigareta bez akciznih markica.
„Potpuno je legalno, zahvaljujući postojećem zakonodavstvu, izvoziti cigarete bez akciznih markica“, saopštio je Milić.
On je direktora Uprave carina, Vladana Jokovića, koji je prisustvovao sjednici Odbora, pitao da prokomentariše navode iz medija da se u Crnoj Gori traži „neka štamparija koja štampa falsifikovane akcizne markice“.
Joković je rekao da su, sprovodeći aktivnosti na kontrolisanju uvoznika, došli do informacija da postoje akcizne markice koje su falsifikovane.
„Mi smo i pretpostavljali da postoje, jer one godinama nijesu mijenjane. Tužilaštvo i policija preduzimaju intenzivne aktivnost kako bi se taj slučaj rasvijetilio“, rekao je Joković.
On je poručio da Uprava carina skoro dvije godine radi na projektu implementacije novih akciznih markica, koji bi uskoro trebalo da se privrede kraju.
Joković je podsjetio da je Uprava caina od 2015. godine zadužena za kompletnu naplatu akciza i da se bilježi kontinuirani rast naplate.
„U 2015. godine smo naplatili nekih 170 miliona EUR, a ove više od 245 miliona EUR“, dodao je Joković.
Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP) Raško Konjević smatra da bi trebalo primijeniti akciznu politiku u smislu da opterećenje za građane i privredu bude manje.
„Mislimo da je konačno došlo vrijeme da se akcizna politika u dijelu nafte i naftnih derivata promijeni, jer gorivo ulazi u kalkulaciju svakog proizvoda“, kazao je Konjević.
On je rekao da se akcizna politika u Crnoj Gori razlikuje od akciznih politika nekoliko zemalja regiona i dvije članice Evropske unije (EU).
"U Crnoj Gori cijena benzina je oko 1,3 EUR, u Českoj 1,25 EUR, u Austriji 1,21 EUR, u Poljskoj 1,17 EUR, u Makedoniji oko jedan EUR, a u Bosni i Hercegovini 1,19 EUR. Zašto gorivo kod nas mora da bude skuplje nego u ovim zemljama kada ga svi nabavljamo po istoj osnovnoj cijeni ili je mala razlika, jer je u pitanju tržišna roba“, pitao je Konjević.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR