Baš poput svog pet godina mlađeg brata, Marija Ana Mocart bila je čudo od djeteta i široko priznata kao jedan od najboljih pijanista svoje generacije.
Međutim, spletom čudnih okolnosti, nikada nije dostigla slavu svog brata.
“Pišem ti sa erekcijom na glavi i plašim se da ne zapalim kosu”, napisala je Nanerl Mocart svom bratu Volfgangu Amadeusu. Ono što je predstavljalo erekciju, odnosno što je bilo podignuto, bila je velika frizura koju su podigli na njenoj glavi neposredno prije nego što je počela da pozira za porodični portret.
Upravo na tom portretu, koji se nalazi u Mocarthausu, tj. u Volfgangovom stanu u Beču, nedaleko od ulaznih vrata, brat i sestra sjede za klavirom dok isprepletenih ruku oboje sviraju.
Malo ko zna da je Mocart uopšte imao sestru, a još manje da je ona bila izuzetno talentovana, ako ne i talentovanija od svog slavnog brata.
Marija Ana Mocart, koju su od milošte zvali Nanerl, bila je pet godina starija i jedina sestra Volfganga Amadeusa Mocarta. Rođena je u Salcburgu 30. jula 1751. i bila je čudo od djeteta, baš kao i njen mlađi brat.
Više od tri godine, Marija Ana Mocart je sa bratom gostovala po mnogim evropskim metropolama, od Londona i Pariza, do Minhena i Beča, i bila zapažena kao jedna od najboljih pijanistkinja svoje generacije.
Kada je imala samo sedam godina, njen otac Leopold Mocart, dvorski muzičar, počeo je da je uči da svira čembalo, a ona je baš poput svog brata bila u stanju da izvodi najzahtjevnije muzičke komade i da napiše note za gotovo svaku kompoziciju koju bi čula.
Međutim, Marija Ana je sa svojim bratom išla na turneje sve do svoje 18 godine, budući da je u to vrijeme samo djevojčicama bilo dozvoljeno da nastupaju javno, dok je za djevojke i žene to već značilo gubitak reputacije.
Iz tog razloga, kada je postala punoljetna, Marija Ana je ostala u Salzburgu, dok su Volfgang i Leopold nastavili sa evropskom turnejom.
Ipak, usprkos svemu tome, ona nije nikad odustala od svojih snova. Pisala je muziku i slala svoje kompozicije ocu i bratu. Volfgang ih je prozvao 'predivnima' i podsticao je da nastavi da piše još više, ali koliko je poznato, otac nije ništa komentarisao.
Za razliku od Volfganga, koji se često oglušavao o očeve želje i zapovijesti, Marijana, kako su je još nazivali, je bila potpuno pod očevim uticajem.
Iako je bila zaljubljena u Franca d`Ipolda, kapetana i profesora, zbog očevog neslaganja sa njenim izborom, prekinula je sve veze sa Francom.
Volfgang je tada pokušao da je ohrabri da se suprotstavi ocu i izbori za sebe, ali nije u tome uspio. Marijana se udala za bogatog magistra Johana Baptista Franaca fon Betholda, sa kojim je živjela u malom austrijskom selu, 25 kilometara od svoje porodične kuće u Salcburgu.
Njen muž bio je dvostruki udovac i imao je petoro djece iz prethodnih brakova. Marijana se o njima veoma dobro brinula, a rodila mu je još troje – Leopolda, Žanet i Mariu.
Nije poznato da li je nastavila da se bavi muzikom. Nikada nikome nije pokazivala svoje kompozicije. Možda ih je uništila, a možda ih je i svijet pogrešno pripisao njenom bratu.
U tadašnje vrijeme žene se nijesu ohrabrivane da komponuju ili izvode muziku, iako je Volfgang pisao da niko nije znao tako dobro da izvodi njegovu muziku kao njegova sestra, a otac ju je opisao kao 'jednu od najvještijih izvođača u Evropi', sa 'savršenim uvidom u harmoniju i modulacije'.
Njen suprug je preminuo 1801., a ona se potom vratila u Salcburg, gdje je radila kao profesor muzike. Bila je lošeg zdravlja, zbog čega je osstala slijepa 1825.
Četiri godine kasnije 29. oktobra 1829, Marija Ana Mocart umire u 78. godini. Sahranjena je na groblju Svetog Petra u Salcburgu.
Priča o Mariji Ani je priča o zaboravljenim ženskim kompozitorima 18. vijeka, čija djela nijesu sačuvana ni vrjedovana. Ostali su samo nagovještaji.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR