Pređi na sadržaj stranice
Uživo/Online Uživo
Vremenska prognoza

„Naša bogohranima PRAVOSLAVNA CRNOGORSKA CRKVA” (1884)

| Postavio/la: Antena M

„Naša bogohranima PRAVOSLAVNA CRNOGORSKA CRKVA” (1884)

Piše: Vladimir Jovanović

Opet ću citirati „Церковныя Вѣдомости”. To je službeni glasnik Sv. Sinoda Ruske pravoslavne crkve: „Издаваемые при Святъйшемъ Правительствующемѣ Сѵнодѣ”.

Sinod Rusije pozdravlja „первосвятителя АВТОКЕФАЛЬНОЙ ЧЕРНОГОРСКОЙ ЦЕРКВИ”

Автокефальная Черногорская церковь (1893)

***

Isidor Nikoljski (Исидор Никольский, 1799–1892), arhijerej Ruske pravoslavne crkve, novembra 1884. slavi jubilej – pet decenija od hirotonije. Visokopreosvećeni je mitropolit petrogradski i predstojatelj Sv. Sinoda. Povodom jubileja, čestitano mu je iz autokefalne Mitropolije crnogorske – Crnogorske pravoslavne crkve.

Mitropolit Isidor je 1834. hirotonisan za episkopa, vikara moskovskoga mitropolita. Potom je episkop moglijevsko-mstislavski, pa egzarh Gruzije, mitropolit kijevski, a od 1860. mitropolit petrogradski.

Rukopoložio je dvojicu crnogorskih vladika – Ilariona Roganovića (1863) i Mitrofana Bana (1885). Upamćen i po finansijskoj pomoći našim crkvama, potpori u ustrojavanju Bogoslovije na Cetinju, etc.

Upokojio se septembra 1892. godine. „Церковныя Вѣдомости” tada objavljuju članak „Odziv Crnogoraca na vijest o smrti visokopreosvećenoga mitropolita Isidora”. Izvještava se o zaupokojenoj liturgiji održanoj na Cetinju, načelstvovao mitropolit Mitrofan. Tu je citirano i pismo-čestitka crnogorskoga sveštenstva iz jubilarne 1884. godine. Potpisuje ga protođakon Filip Radičević, sekretar Cetinjskoga manastira i Mitropolije, jer je katedra, smrću mitropolta Visarona Ljubiše (†14. april 1884), bila upražnjena.

Čestitka iz jubilarne 1884. mitropolitu Isidoru:

„Kada velika i saplemena majka naša Rusija 11. novembra svečano proslavlja eminentni jubilarni dan arhijerejskoga služenja Hristovoj pravoslavnoj Crkvi Vašeg Visokopreosveštenstva, i kada se upućuju molitve prijestolu Gospodnjem od ruskoga pravoslavnoga sveštenstva, i NAŠA BOGOMČUVANA PRAVOSLAVNA CRNOGORSKA CRKVA ne može se oglušiti u svečanosti nama najbližega Vašega Visokopreosveštenstva, jer nije moguće nabrojati dobročinstva Vašega svetiteljskoga mitropolitstva našim pravoslavnim crkvama, koja su osigurala istinsku našu ljubav ka jednoplemenoj po vjeri i jeziku dragoj našoj Rusiji.
Sveštenstvo naše crnogorsko, čestitajuući Vašem Visokopreosveštenstvu svečani jubilarni dan, sa sinovskom ljubavlju, molitveno blagodari Gospoda za mnogokorisni i stvaralački život čestitoga petrogradskoga mitropolita Isidora, koji brine o dobrobiti i blagostanju crkava crnogorskih.

Preporučujući sebe i sve nas Vašim svetiteljskim molitvama, pridružujući naše ruskim čestitkama, imam čast,Protođakon katedralne saborske crkve i sekretar Crnogorske mitropolije Filip Radičević”.

U izvorniku:

„Когда великая и соплеменная мать наша Россія торжественно прославляетъ именитѣйшій юбилейный день 11 ноября Вашего Высокопреосвященства архіерейскаго служенія Христовой православной Церкви, и когда возносятся молитвы къ престолу Господа отъ православнаго русскаго духовенства, и НАША БОГОХРАНИМАЯ ПРАВОСЛАВНАЯ ЧЕРНОГОРСКАЯ ЦЕРКОВЬ не можетъ молчать въ торжественнѣйшій и ближайшій намъ юбилей Вашего Высокопреосвященства, въ которомъ не можно вычислить благотворительность Вашего святительскаго митрополнтства православнымъ нашимъ церквамъ, которою закрѣиляли истинную нашу любовь и вѣчную привязанность къ одноплеменной по вѣрѣ и языку милой нашей Россіи.

Священство наше Черногорское поздравляетъ Ваше Высокопреосвященство съ торжественнѣйшимъ юбилейнымъ днемъ, съ сыновнею любовію, молитвенно благодаря Господа за многополезную и дѣятельную жизнь маститаго С.-Петербургскаго митрополита Исидора, заботившагося о благолѣпіи и всномоществованіи церквамъ Черногорскимъ.
Поручаю себя и всѣхъ насъ Вашимъ святительскимъ молитвамъи, присоединяя наше съ русскими поздравленіе, честь имѣю назваться,
Протодіаконъ каѳедральнаго собора и секретарь Черногорской митрополіи Филиппъ Радичеѳвичъ". 

***
Faksimili: „Церковныя Вѣдомости”, br. 39, Petrograd, 1892, str. 1357, 1359...

Komentari

Svedok saradnik,

@Јоцо, Lepa priča. Jel postoji neki pismeni trag dokument zvanični?

Јоцо,

Најбољи ђак те године је био ученик Филип Радичевић, будући протођакон цетињски и секретар Митрополије. Будите фер и пустите ова два коментара, па нека чита ко жели.

Јоцо,

Савиндан бива проглашен за школску славу у Србији 1840, а књаз Данило га 1856. уводи као славу црногорских школа (у Рисну, Морињу, Бијелој, Котору се слави још раније). На крају прославе те године на Цетињу, сви присутни су пјевали химну Светом Сави, а књаз Данило је уручио награду најбољем ђаку...

Ostavi komentar

0/300