Čiča Draža zapisao: Đurišić služeći Njemcima otišao dalje - sa ustašama se udružio!

Priredio: Vladimir Jovanović

„Obrazovaću od svih komandanta srbijanskih trupa Ravnogorski sud, koji će sve ovo pretresti i utvrditi, na osnovu čega će Pavla Đurišića LIŠITI ČINA i oglasiti za IZDAJNIKA” — doslovno zapisuje u martu 1945. Dragoljub Čiča-Draža Mihailović o Pavlu Đurišiću (na gornjoj slici obojica).

Ali, Đurišić je sam sebi vjerolomno presudio: dezertiravši od Mihailovića, izigrao i sporazum sa dr Sekulom Drljevićem za transformaciju njegovih četničkih jedinica u Crnogorsku narodnu vojsku kako bi se na taj način bezbjedno preko ustaške NDH domogao Slovenije; jer, vojvoda ustaše nije uspio da prevari, pa pogubljen na nepoznatoj lokaciji — to je končina kapetana jugoslovenske vojske sa službom u graničnoj vukojebini na Prokletijama, odgovornoga za najveći dio ratnih četničkih zvjerstava u Crnoj Gori.

Mijenjao uniforme i savezništva — partizan, otišao u četnike; krvoločni saradnik i plaćenik Italije, potom Njemačke (odlikovan od Hitlera); neko vrijeme u formaciji D. Ljotića; još jedan srpski nacista, M. Nedić, dodijelio mu čin potpukovnika; njuškao se sa balistima iz Skadra; na kraju i ustašama…

Početkom decembra 1944. — pod zaštitom Grupe armija E Vermahta — sa svojim trupama povukao iz Podgorice, trajno napuštajući Crnu Goru; kod Prijepolja (Srbija) prešao Lim; o tome svjedočenje iz prve ruke u serijalu na linku…

Marširao vojvoda usred zime kroz planinska bespuća Bosne, e da bi na Vučjaku, brdu kod Modriče — otkazao poslušnost Draži! Otkrio da ga je Mihailović radio vezom namamio u „bosansku golgotu”, umjesto da kraćim putim, preko Albanije, iz Podgorice umakne kod Engleza u Grčku, etc.

Onda Đurišić, hvatajući rođačko-kumovsko-bratstveničke veze, ugovorio sa dr Drljevićem da se stavlja pod njegovu političku komandu i formiraju novu vojsku: zadržaće naoružanje, ali staviti crnogorske kape i insigije, te se kod Slavonskoga Broda prebačiti preko Save – i put Zagreba dislocirati u Sloveniju; dalje na sve četiri strane svijeta.

No, zapravo, Đurišić se pilatovski ratosilja ranjenih, od tifusa bolesnih, iznemoglih od marša i gladi svojih četnika i civila koje je dovukao iz Crne Gore.

E da on sa pokretnijim dijelom ordije – (te grupama četnika iz drugih krajeva, a priključili se i bjegunci iz Mihailovićeve komande, uključujući glavnoga savjetnika Dragišu Vasića, etc) - pobjegne u pravcu Bihaća i dalje prema Sloveniji; tamo ih, pod njemačkom zaštitom, očekivali Ljotić, patrijarh G. Dožić i Nikolaj Velimirović, te M. Đujić (koji je sa svojim četnicima - po dozvoli Pavelića - uspio da umakne pred partizanima iz Knina)…

Neslavno je završilo: hrvatske snage na Lijevče Polju demolirale Đurišićeve bjegunce; a vojvoda im se sa par desetina glavešina skrušeno predao - da bi ih, nedugo, sve pobili.

Za razliku od njih, većina Đurišićeve vojske, ranjenika i bolesnika, civila, kako je i predviđao ugovor sa dr Drljevićem, uz pruženu djelimičnu medicinsku njegu, ishranu i transport - i bez razoružanja - za Sloveniju evakuisani preko Pavelićeve tvorevine, raspadajuće u to vrijeme pred udarima Titovih armija.

Kolona eks Đurišićevih četnika i civila iz Crne Gore satima prolazila kroz centar Zagreba, 7. maja 1945, dan uoči ulaska partizanskih jedinica u grad - svjedoče i fotografije koje publukujemo…

O tome što se u bitnom zbivalo, citiraću iz zaplijenjene četničke i arhive NDH, objavio Vojnoistorijski institut u Beogradu („Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u naroda Jugoslavije” IV-34, 1974. i XIV-4, 1985). Naša objašnjenja u fusnotama. Radi kontekstualizacije, najprvo, službeni akti Petra-Pera II Karađorđevića iz poznog ljeta 1944, a tada je Đurišić još unutar njemačkoga garnizona u Podgorici: - kralj im iz Londona četnike raspuštio i naredio da se pod komandu stave - Titu!…

 * * * * * * * * *

Mi PETAR II po milosti Božjoj i volji narodnoj Kralj Jugoslavije

Na predlog Našeg Pretsjednika Ministarskog saveta i Ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva, rešili smo i REŠAVAMO: - da se Ukaz V[rhovne] K[omande] br. 661 od 10. juna 1942. godine, ukoliko se odnosi na obrazovanje Štaba Vrhovne komande jugoslovenske vojske u okupiranoj Otadžbini [JVuO], stavi van snage. Naš Pretsednik Ministarskog saveta i Ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva neka izvrši ovaj Ukaz. O. Br. 875.

25. avgusta 1944. god. London

PETAR s.r

Pretsednik Ministarskog saveta Ministar inostranih poslova i Ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva Dr. Ivan Šubašić s.r.

 * * * * * * * * *

Mi PETAR II po milosti Božjoj i volji narodnoj Kralj Jugoslavije

Na predlog Našeg Ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva, rešili smo i rešavamo: da se razreši dužnosti Načelnika Štaba Vrhovne komande u okupiranoj Otadžbini armiski đeneral MIHAILOVIĆ M. DRAGOLJUB i stavi na raspoloženje Našem Ministru vojske, mornarice i vazduhoplovstva. Naš Pretsednik Ministarskog saveta i Ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva neka izvrši ovaj Ukaz O. Br. 881

29. avgusta 1944. god. London

PETAR s.r.

* * * * * * * * *

GOVOR Nj. V. KRALJA PETRA II

12. septembra 1944. g. u 20 časova u Londonskoj emisiji BBC na srpsko-hrvatskom Nj. V. Kralj Petar II održao je sledeći govor:

- Dragi moji Srbi, Hrvati i Slovenci,

U ovim sudbonosnim i za Jugoslaviju velikim danima, kada pobedonosne armije Sovjetskog Saveza stoje na našoj granici s jedne strane, a američke i britanske s druge strane, kada je dan naše slobode u punom svanuću, pozivam sve Srbe, Hrvate i Slovence, da se ujedinite i pristupite Narodno Oslobodilačkoj vojsci pod MARŠALOM TITOM.

Sa mojim punim znanjem i odobrenjem, Kraljevska vlada Dr. Ivana Šubašića zaključila je važne i korisne sporazume sa tom našom narodnom vojskom, koja je jednodušno priznata od naših velikih Saveznika, Velike Britanije, Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država Amerike. Samo tako ujedinjeni u toj borbi moći ćete sačuvati neokaljanu čast i slavu Jugoslavije i završiti konačnom pobedom najlepšu legendu hrabrosti i ljubavi za slobodu, kojom ste do sada zadivljavali svet. Vaša bratska sloga i jedinstvo razbiće sve neprijateljske planove, a naša Otadžbina dočekaće teško zasluženu slobodu, a uputiće se sretnijoj budućnosti mira i pravde u krugu Ujedinjenih naroda i celog slobodoljubivog čovečanstva.

Svi oni koji se oslanjaju na neprijatelja protiv interesa svog vlastitog naroda i njegove budućnosti, i koji se ne bi odazvali ovom pozivu, neće uspeti da se oslobode izdajničkog žiga ni pred narodom, ni pred istorijom.

Ovom mojom porukom vama, odlučno osuđujem zloupotrebu imena Kralja i autoriteta Krune, kojom se pokušalo opravdati saradnju sa neprijateljem i izazvati razdor među borbenim narodom u najtežim časovima njegove istorije, koristeći time samo neprijatelju. Klanjajući se žrtvama, pozdravljajući vašu borbu i odajući zahvalnost našim velikim Saveznicima, pozivam vas da svesrdno pozdravite savezničke armije, koje bi došle da vam pruže pomoć u potpunom izvojevanju oslobođenja naše zemlje.

ŽIVELA NAŠA VELIKA, SLOBODNA, FEDERALNA JUGOSLAVIJA!

(Izvor za sva tri citirana dokumenta: „Službene novine Kraljevine Jugoslavije, br. 20 - ratno izdanje, London, 25. oktobra 1944)

* * * * * * * * *

IZVOD IZ KNJIGE POSLATIH DEPEŠA ŠTABA VRHOVNE KOMANDE DRAGOLJUBA MIHAILOVIĆA —

23. januara 1945. god. Br. 354. — AGEJ. — … Pavle Đurišić izgleda da se kreće od Plevalja prema Drini…

23. januara 1945. god. Br. 369. — MIKI. — PERSI. — U jučerašnjim depešama dao sam vam pravac. Od kuda sada ispade da i Pavle Đurišić ide na Majevicu? Ništa ja to ne razumem u pogledu Pavla. Iz va­še depeše 26117 prvi put doznajem da i Pavle treba da ide na sever. Čija je to ideja?…

 * * * * * * * * *

JUGOSLOVENSKA VOJSKA U OTADŽBINI - ŠTAB ZA CRNU GORU, BOKU I STARI RAS. - Pov. Br. 39, 21. februara 1945. godine. - Položaj. - Na ličnost NAČELNIKU ŠTABA VRHOVNE KOMANDE —

Na dan 21. februara ove godine održana je u štabu ove komande konferencija kojoj su prisustvovali potčinjeni mi komandanti, i komandni personal štaba, kao i izvestan broj viših oficira. Cilj konferencije bio je rasmatranje situacije u kojoj se sada nalaze jedinice JVuO, prikupljanje na prostoriju između reke Drine i Bosne, a obzirom na unutrašnju i spoljnu, kako političku tako i vojničku situaciju.

Kako su svi prisutni bili upoznati sa namerama Vrhovne komande o daljem radu sa ovim prikupljenim trupama JVuO, a pošto su pretresena sva aktuelna pitanja, doneta je odluka, da se ovim putem upoznaju Vrhovna komanda i ostali komandanti sa teritorije Srbije i drugih krajeva, sa gledištima Nacionalnog komiteta za Crnu Goru, Boku i Stari Ras [1] (pošto su njegova gledišta istovetna) i prisutnih članova konferencije i da im se iznese sledeće:

1) Neprijateljske snage koje se nalaze na teritoriji Bosne, a koje će kroz kratko vreme biti skoncentrisane a verovatno i ojačane za odlučnu borbu sa težnjom uništavanja prikupljenih trupa JVuO, brojno su jače i materijalno bolje snabdevene, tako da svako dalje produženje borbi pod ovakvim okolnostima vodi uništenju naših trupa.

2) Naše snage usled dugih marševa i slabe ishrane, premorene i fizički iznemogle usled dosta velikih gubitaka pretrpljenim u dosadašnjim borbama i smrtnim slučajevima zaraznih bolesti, usled slabe materijalne opreme (velika oskudica u municiji) nisu u stanju da produže borbu pod ovakvim okolnostima ni sa najmanje izgleda na uspeh.

3) Trupe sa teritorije Crne Gore Boke i Starog Rasa imajući pored sebe velik broj izbeglica (žena, dece i staraca) prema kojima su moralno obavezne i primorane da jedan deo svojih snaga uvek drže odvojene za obezbeđenje svih izbeglica, a pored toga snage sa kojima raspolažemo nisu obzirom na predstojeće borbe dovoljna garancija za zaštitu ovih izbeglica.

4) Da je potrebno snagu sa kojom raspolažemo sačuvati od uništenja, dok nastupe povoljniji momenti za agresivnije produženje borbi, odnosno do promene kursa politike u našukorist.

5) Da je, dok ne nastupi momenat agresivnijeg produženja borbe i promene kursa politike u našu korist, potrebno sve prikupljene trupe na podesnom mestu skloniti, preorganizovatii preformirati, odvojiti izbeglice od trupe, bolesne i iznemogle lečiti, popuniti spremom i drugim materijalom, izvršiti prikupljanje i ujedinjenje svih snaga pod komandom Vrhovne komande, pa u danom momentu, kada će nam i godišnje doba ići na ruku, preduzeti jednu jaču akciju kojom ćemo političku javnost u inostranstvu zainteresovati i naterati da pristupi rešenju našeg unutrašnjeg pitanja onako kako diktuju interesi naroda.

6) Da je najpogodnije mesto za odmor i pripremu trupa zapadni deo naše države.

7) Da je potrebno odmah preći sa svim trupama na levu obalu r. Bosne i uputiti se u tom pravcu najbržim mogućim sredstvima i najvećom brzinom, kako bi za odmor i pripremu imali što više vremena.

Prednje se dostavlja s molbom da se odmah izvršenju ovih predloga pristupi.

M.P. (Okrugli pečat: Komanda jugoslovenske vojske u otadžbini — Gorski štab br. 15)

Komandant potpukovnik PAV. I. ĐURIŠIĆ

* * * * * * * * *

IZVOD IZ KNJIGE POSLATIH DEPEŠA ŠTABA VRHOVNE KOMANDE DRAGOLJUBA MIHAILOVIĆA —

24. februar 1945. god. Br. 613. — 745. — Fang. — Agej. — 785. Komandant Crne Gore i Sandžaka, p.puk. Pavle Đurišić dostavio je pojedinim komandantima grupâ korpusa i korpusa neki zaključak, neke svoje samozvane konferencije. Uvlačeći u tu konferenciju i Pokrajinski komitet za C. Goru.

Ceo ovaj akt predstavlja konfuznu zbrku svih mogućih preuveličavanja i predavanja na milost i nemilost Nemcima.

Naročito svojom tačkom 6 i 7. Vrhovna komanda i Centralni nacionalni komitet [2] ne samo da se sa ovim ne slažu nego i ne odobravaju ovaj postupak i izričito osuđuju izraz krajnje malodušnosti. - ČIČA.

 * * * * * * * * *

ŠTAB VRHOVNE KOMANDE O. Br. 269 2. marta 1945. god. – Položaj -KOMANDANTU CRNE GORE I STAROG RASA. —

Na dan 1. marta t.g. došla je kod mene deputacija sa Vučjaka i žalila se na postupke Vaših jedinica koje se nalaze na levoj obali r. Bosne. Uložili su protest i izneli sledeće:

1) — Kako pojedinci tako i jedinice vrše nasilja i bez ikakve milosti oduzimaju sve što nađu za ishranu. Pojedincima nije dovoljno što imaju hleba i s hlebom, nego zahtevaj i i ono što nije neophodno da imaju za ishranu, a što ni domaćini, iako su kod svojih kuća ne koriste sebi za ishranu.

2) — Jednoj ženi sa sedmero dece pojeli su sve što je imala, a potom tražili kokoške. Kada nije mogla to da im pruži, isterali je iz kuće i posle zapalili štalu.

3) — Kapetan Dragoljub Dobrašinović [3] jednoj ženi koja je došla sa Vašim naređenjem da joj se vrate dva vola, nije hteo da vrati dva vola i da izvrši Vaše naređenje psujući Vas kao i mene, izvadio pištolj i ubio oba vola. Pre toga bio je prisutan i Vaš brat Vasa.

4) — Poznato Vam je da sam naredio da se sve bolnice prebace na levu obalu Bosne i odredio prostoriju gde iste treba da se smeste. Vaši vojnici, pa i starešine, izbacili su iz kuća bolesnike i ostavljeni na putu na milost i nemilost sami sebi, a zdravi se uselili po kućama i razbaškarili, kao da nije rat, dok bolesnici umiru na putu. Kada im se kaže da treba da ustupe domove za smeštaj bolesnika i da je naređeno da se prvo smeste bolesnici, onda kažu da oni ne priznaju ničije naređenje sem njihovog Vojvode, odnosno Vaše.

5) — Vrlo težak utisak ostavljaju pojedinci na ranjene i bolesne koji leže na putu umesto u kući, gledajući kako se pojedinci šetaju putem sa devojkama pod ruku i zabavljaju na svoj način.

6) — Izbacili su iz kuće jednog teškog bolesnika bez očiju, a drugog bez noge i ostavili ih da leže na drumu umesto da su ovim ustupili svoje sobe. To je strahovito delovalo kako na meštane, tako i na ostale bolesnike da su protestovali i grdili sve odreda. Kada [su] im se Vučijačani obratili i ukazali na to, oni su se opet pozvali da samo slušaju Vaša naređenja. Na njih ini je delovalo ni bol ni patnje ranjenika i bolesnika, ni molbe ljudi, da ustupe svoj stan za smeštaj ovih bolesnika, već su i dalje ostali uporni i tvrdog srca.

7) — Naročito je delegacija istakla da, dok se Vučijačka brigada nalazi sa svojim borcima na položaju i tuku se s ustašama [Radi se o manjim lokalnim sukobima do kojih je dolazilo povremeno, a ne o nekoj stalnoj borbi protiv ustaša. – prim. redakcije „Zbornika”], dotle Vaši ljudi zalaze po kućama gde nema muške glave, pljačkaju i oduzimaju sve što nađu za hranu. Vučijačani kažu, neka Vaši ljudi dobijaju hranu sa desne obale r. Bosne, ili pak neka podese svoje ponašanje i način pa će i tamo moći dobiti nešto hrane, ma da je taj kraj opljačkan i popaljen od ustaša.

8) — Pojedini idu toliko daleko, da iz svoga ličnog oružja ubijaju domaćinima ili po putu svinje, kokoške i ostalu živinu i upotrebljavaju to za svoju ishranu dok ranjenici i bolesnici nemaju ni najpotrebniju hranu, a kamo li takvu hranu, kao što sebi pribavljaju pojedinci na gore izloženi način.

9) — Oni koji su se smestili po kućama, od domaćina s pravom zahtevaju da im svakoga jutra pripremi belu kafu; inače, ako im se to ne spremi, prete da će sve živo pobiti. Kod jednog domaćina došlo je nekoliko njih i pitali ga ima li štada se jede. Domaćin je odgovorio da ima proje i slanine. No sa tim oni nisu bili zadovoljni, i počeli su da ga psuju i da ga grde, preteći mu da ako nađu oko kuće živinu i drugo, da će injega i sve živo pobiti.

10) — Otvoreno, živom rečju i delima, propagiraju protivu Draže i naše organizacije, a naročito protivu srbijanskih jedinica zato što ovi nisu hteli da dođu u Crnu Goru da ih pomognu u borbi protiv komunista. Dalje, okrivljujući srbijanske jedinice da su one krive ne samo za ulazak komunista u Srbiju, nego i za ovlađivanje Crnom Gorom. Delegacija tvrdi, da ovo što iznose ovi Vaši ljudi, ne ide u prilog ni jedinicama Crne Gore i Staroga Rasa ni šumadiskim jedinicama, već ide u prilog našim neprijateljima — komunistima, kojima se ovim čini neizmerna usluga za propagandu protiv nas.

11) — Komandanta Vučijačke brigade Branka Kovačevića javno nazivaju komunistom i prete mu kao takvom, i ako mi je vrlo dobro poznato da on nije takav. Iz ovoga se jasno vidi, da ove pretnje potiču jedino iz razloga, što oni u Vučijaku ne mogu dobiti sve što traže, neuviđajući da i sam Vučijak nema i trpi, a ono što daje, odvaja od svojih usta.

12) — Deputacija tvrdi, da je Vaš brat Vasa oduzeo jedna kola, koja su bila namenjena za prevoz bolesnika i da ih je vratio tek na intervenciju Branka Kovačevića.

13) — Otimaju konje, volove, kola i sve ostalo, i kada se ode kod komandanta za intervenciju i da se žale, komandant im odgovara, da njegovi vojnici znaju šta rade, i neće u to da se upušta, a kada se pokaže moje naređenje, oni odgovaraju ovim rečima: „Za mene Draža i Srbi ne prestavljaju ništa, ja znam samo za Pavla i moje Crnogorce”.

14) — Svuda i na svakom mestu ogorčeno govore da su oni lepo mogli iz Crne Gore preko Albanije da odu za Grčku, ali ih je zvao Draža, i eto sad se ovde mučimo i patimo. Međutim, Vi najbolje znate kako je stvar tekla. [Poslednju rečenicu Draža Mihailović je dopisao mastilom pošto je precrtao naredni stav, koji je glasio: „Međutim, to je skroz netačno jer vas ja nisam pozvao i baš naprotiv verovao sam da ćete ostati u Crnoj Gori” – prim. redak. „Zbornika”].

Prednja izlaganja delegacije Vučijaka upućujem Vam i preporučujem Vam da ih dobro razmotrite i uvidite i sami da se ovakvim postupcima i načinom rada može samo naškoditi našoj opštoj stvari, a nikako koristiti. Pored toga, ovo može navući samo mržnju braće Bosanaca prema braći Crnogorcima, a ja sam mišljenja, da ako je ikada bilo vreme da se braća slože, ono je danas došlo.

Nastanite da se ovi nemili slučajevi i odnosi izglade što pre, da među braćom što pre zavlada sloga, razumevanje i bratska ljubav da bismo složni i jaki mogli da tučemo svoga zajedničkog neprijatelja.

Načelnik štaba Vrhovne komande armiski đeneral, DRAG. M. MIHAILOVIĆ

 * * * * * * * * *

ŠTAB VRHOVNE KOMANDE. - Pov. br. 273, 3. marta 1945. - Položaj. - KOMANDANTU CRNE GORE, BOKE I STAROG RASA. —

U principu za vođenje trupa ne smatram da stojim ni pod kakvim sednicama viših vojnih starešina niti političkih tela koja smo obrazovali. U tome smislu vlada puna saglasnost između mene i Centralnog komiteta. Ne slažem se da Vi komandujete svojim trupama na taj način što ćete se podvrgnuti odlukama na sednicama viših vojnih starešina. Vama je poznato da vojni saveti i vojne konferencije su najveće zlo u ratu.

Po tač. 8 odluke koju ste mi dostavili odbijam odlučno da Vrhovna komanda nije ništa radila u pogledu izbeglica, bolesnika i ranjenika.

U vezi zaključaka u poslatoj mi odluci obaveštavam Vas sledeće:

Po tač. 1. mi smo preduzeli sve za prebacivanje, smeštaji ishranu izbeglica, bolesnika i ranjenika na sigurno područje naše države. Što ta stvar do sada nije još rešena, nije naša krivica, jer treba i vremena da se ta stvar uredi.

Po tač. 2. je čist diktat Vrhovnoj komandi da naredi koncentraciju svih snaga u zapadnom delu naše zemlje gde se može reorganizovati, odmoriti i usposobiti za dalju borbu. Voleo bih da znam koja je to prostorija? Ako je to Slovenačka, onda ja tamo ne mogu narediti koncentraciju borbenih snaga iz razloga što je kraj siromašan, jer nema hrane; i dalje što odlazak tamo politički sada za nas bio bi katastrofalan, jer bi značilo služiti okupatoru. Tamo i kad bi sada išao, išao bi čisto kao ilegalan i tamo bi se borio protivu komunista i drugih neprijatelja našeg naroda. Prema tome, ni tamo nema odmora. Ako je to kraj oko Banjaluke, onda nam prestoje iste borbe kao i ovde sa tom razlikom, što ovde imamo više mogućnosti za snabdevanje ako bi bio ometan u tome. Ista mi oblast Banjaluke opet stoji na raspoloženju — ona nam ne gine — a odavde neću da idem ako ne moram.

Po tač. 3. — U 3. tač. poslate mi odluke postavlja mi se ultimatum da je potpukovnik Pavle Đurišić ovlašćen od komiteta Crne Gore, Boke i Starog Rasa da sam sa svojim trupama ide na teren najpodesniji odakle će najviše koristiti opštoj stvari. Ne primam ovaj diktat za sebe, a potpukovniku Pavlu Đurišiću stoji na volju kako će on u ovom slučaju postupiti, jer ga u tome ne mogu sprečiti niti hoću. Jedino što tražim to je, da ako već hoćete da idete po svojoj volji, onda da mi se dâ vremena da privučem trupe, da Vaš dosadanji front preuzmem.

Neophodno je potrebno da potpukovnik Pavle Đurišić dođe k meni, jer u buduće neću primati nikakve odluke ovakvog sadržaja a koje bi bile donete na skupovima viših vojnih starešina kao potpuno protivne vojnim pravilima.

Što se tiče nacionalnog komiteta i intelektualaca Crne Gore. Boke i Staroga Rasa, ja smatram da ne stojim pod njima u pogledu vođenja trupa. Njihov rad i nadalje ima biti politički na opšte dobro kao što je i rad Centralnog nacionalnog komiteta, koji se u vojne stvari ne meša - a uvek u tome pogledu ima poverenje u mene.

Ja tražim da se operacija započeta na dan 2. marta o.g. dovrši, a u pogledu mojih operativnih daljih namera, potpukovnik Pavle Đurišić biće upoznat kod mene lično.

Načelnik štaba Vrhovne komande armiski đeneral DRAŽA M. MIHAILOVIĆ

 * * * * * * * * *

ŠTAB VRHOVNE KOMANDE - O. Br. 299, 16. marta 1945. god. - Položaj. - KOMANDANTU RASINSKO-TOPLlČKE GRUPE KORPUSA —

Potpukovnik Pavle Đurišić sa svojim snagama bez moga odobrenja otišao je u s. Glogovac i dalje se ešalonirao duž puta u pravcu Dervente…

Napominjem, da su meštani ovoga kraja jako neraspoloženi prema trupama Pavla Đurišića zbog stoke i kola koje im je oduzeo, a neki iz redova Pavlovog štaba proturaju vesti da se komunisti nalaze na levoj obali r. Bosne oko sela Majevca. Zbog toga treba proveriti i našim patrolama ispitati stvarno stanje. Kod meštana uvek naglašavati da smo mi srbijanske trupe; jer će prema Pavlovim upotrebiti i oružje; jer je toliko došlo do neraspoloženja i netrpeljivosti…

Načelnik štaba Vrhovne komande armiski đeneral DRAG. M. MIHAILOVIĆ

* * * * * * * * *

IZVOD IZ KNJIGE POSLATIH DEPEŠA ŠTABA VRHOVNE KOMANDE DRAGOLJUBA MIHAILOVIĆA —

21. mart 1945. Br. 852. — 566. — Pavle sa svojim izbeglicama ne predstavlja nikakve snage. To je čitav vašar bez borbene vrednosti. Bezuslovno mu treba sve izbeglice što pre prihvatiti. Pavle tek kad se oslobodi izbeglica može prestavljati nešto.

21. mart 1945. Br. 902. — Fleš. — Ukoliko održavate vezu sa pojedinim potčinjenim komandantima obaveštavajte nas i o tome. Izveštavam Vas da je Pavle Đurišić služeći Nemcima otišao je sada dalje pa se sa ustašama udružio.

* * * * * * * * *

N a p o m e n e  „A n t e n e  M”

[1]   NACIONALNI KOMITET ZA CRNU GORU, BOKU I STARI RAS oformio P. Đurišić 19. novembra 1944. u Podgorici, nakon dogovora sa opunomoćenikom njemačkih vlasti dr Kramarcom, u sastavu: - mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije aka Jovan Lipovac, počasni predśednik; - M. Radonjić, bivši režimski poslanik, predśednik; - dr N. Jergović, advokat, potpredśednik; - S. Vuletić, eks crnogorski ministar, bivši član rukovodstva Crnogorske stranke i poslanik; - L. Damjanović, bivši sudija, 1918-19. član izvršnoga odbora tzv. podgoričke skupštine; - M. Mrdović, bivši sudija; - R. Dragović, bivši tužilac; - M. Popović, bivši učitelj, delegat tzv. podgoričke skupštine; - N. Kostić, bivši direktor finansijske direkcije; - J. Vuksanović, bivši sudija; - N. Vukčević, bivši inspektor; - M. Jovanović, bivši sudija, delegat tzv. podgoričke skupštine; - Đ. Anđelić, pravnik, četnički oficir; - B. Mustur, bivši profesor; - M. Mitrović, novinar, prvi sekretar; - N. Đukić, pravnik, drugi sekretar.

[2]   CENTRALNI NACIONALNI KOMITET oformio D. Mihailović u avgustu 1941. kao savjetodavno tijelo ravnogorskoga pokreta, sa Dragišom Vasićem, advokatom, predratnim potpredśednikom Srpskoga kulturnog kluba u Beogradu, te advokatima M. Žujovićem i S. Moljevićem na čelu. Sastav proširen nakon Svetosavskoga kongresa održanom početkom 1944. u selu Ba, Srbija.

[3]   DRAGOLJUB M. DOBRAŠINOVIĆ, predratni činovnik. Po Đurišićevoj formaciji s kraja 1944, uoči bjekstva iz Crne Gore, komandant kod Podgorice ostataka četničke Beranske brigade.

(Nastavlja se)