Piše: Đorđe Šćepović
Ушао сам у ИДЕА продавницу,
између јогурта и сапуна,
узео сам Xiaomi Redmi
тихо, без питања,
без новца,
јер песници презиру новац.
Нисам га украо због тик-тока.
Требао ми је само сат времена,
да напишем песму,
један Призрен,
један Газиместан.
Она ме чекала на тераси,
у танкој хаљини,
гола испод сунца,
у гласу јој је било све што нисам имао.
Рекао сам: "Ево ме",
а нисам био нигде.
Писали смо једно другом
као да ће поруке прогорети екран.
Слао сам јој глас, слике, дах.
Била је ту,
иако више нисмо водили љубав на веш машини.
После сат времена
вратио сам телефон на место.
Нико ништа није приметио.
Али она којој сам украо Redmi јесте,
тужилац ми пише.
eks
Sjajno!! A đe je ovđe Bećir Vuković!!??
Telefon_vešmašina
AHAHAHAHAHA, Šćepoviću, hvala!!!