Neki bi mogli da budu zabrinuti da će umrijeti u snu - ali na sreću, osim ako nemate određeno zdravstveno stanje, vjerovatnoća da će se to dogoditi je relativno mala.
Postoji više razloga zašto bi neko mogao da umre u snu, ali su obično usredsređena na naša tri najvažnija organa.
„Smrt u snu obično je povezana sa srcem, plućima ili mozgom“, objasnio je za Newsweek dr Milind Sovani, konsultant za respiratornu medicinu u „Nottingham University Hospitals NHS Trust“.
Kada spavamo, manje je vjerovatno da ćemo moći da odgovorimo na signale koji bi mogli da ukažu da nešto nije u redu sa ovim organima.
„Ako stojim i imam pauzu od 10 sekundi u otkucaju srca, onesvijestiću se i snažno udariti o podlogu i neko će to čuti“, rekao je kardiolog Džek Flajer za „The Wall Street Journal“ (VSJ) ki dodao da kada spavate, jednostavno ne možete da reagujete na svoje simptome“, piše IFL Science.
Srce
Prema Sumitu Čuhu, medicinskom direktoru Centra za srčani ritam „Cedars-Sinai“, iznenadni srčani zastoj (SCA) je odgovoran za 90 odsto iznenadnih i neočekivanih smrti tokom spavanja, takođe poznatih kao noćna smrt, prenosi VSJ.
Ljudi sa većim rizikom od SCA uključuju one sa bolešću koronarne arterije, uvećanim srcem ili nepravilnim otkucajima srca (često brzim, takođe nazvanim ventrikularna fibrilacija).
SCA je kada srce iznenada prestane da kuca, što zauzvrat prekida protok krvi do glavnih organa i može dovesti do smrti – 22 odsto se dešava između 22 časa i šest časova ujutru.
Respiratorni trakt
Opstruktivna apneja za vrijeme spavanja (OSA) takođe može imati ulogu u iznenadnoj smrti u snu. Ljudi sa OSA mogu imati više od 2,5 puta veće šanse da dožive iznenadnu srčanu smrt između 12 i šest sati ujutru od onih bez opstruktivne apneje u snu.
OSA uključuje sužavanje mišića u disajnim putevima, nakratko zaustavljajući disanje osobe. Ovo prouzrokuje nedostatak kiseonika i zauzvrat povećava broj otkucaja srca i krvni pritisak, što dr Čuh kaže da povećava rizik od SCA.
Međutim, sama OSA često nije uzrok iznenadne smrti u snu. Češće se povezuje sa iznenadnom smrću tokom noći kada se pogorša drugo stanje, kao što je problem sa srcem.
Mozak
Epilepsija je uobičajeno stanje koje pogađa mozak, u kojem ljudi doživljavaju ponavljajuće napade. Za ljude čiji se napadi ne mogu u potpunosti kontrolisati lijekovima, iznenadna smrt kod epilepsije (SUDEP) je vodeći uzrok smrti. Iako razlozi za SUDEP nijesu sasvim jasni, ona se često javlja noću, a neka istraživanja ukazuju da spavanje može povećati rizik od njegovog pojavljivanja.
Moždani udar takođe može biti odgovoran za iznenadnu smrt tokom noći. Oko 25 odsto moždanog udara se dešava tokom spavanja, a stanja poput OSA takođe mogu povećati rizik. Nastaju kada ugrušak ili ruptura krvnog suda sprječava krv da stigne do mozga.
Bez snabdijevanja kiseonikom, moždane ćelije umiru, a djelovi tijela koji su zahvatili oblasti kontrole mozga više ne mogu pravilno da funkcionišu, što na kraju može postati fatalno.
Razgovarajte sa svojim doktorom
Za one sa zdravstvenim stanjima koja mogu povećati rizik od smrti u snu, preporučuje se da razgovaraju sa ljekarom koji će moći da uzme u obzir faktore kao što su način života i porodična istorija. Za sve ostale, prema mišljenju dr Čuha, rizik od iznenadne smrti je relativno nizak, prenosi Net.hr.
Da bi ovaj rizik bio nizak, ljekari preporučuju da vodite računa o svom zdravlju, dovoljno spavate i vježbate i održavate zdravu ishranu.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR