Švedska priča u doba korone

Piše: Ljiljana Dufgran - Boričić 

Švedska otvorenost je verovatno spasila više života nego što bi zatvaranje društva

"Anders Tegnel (Anders Tegnell) je postao Džems Bond (James Bond) u švedskoj birokratskoj verziji"

Švedska je zemlja, za razliku od drugih zemalja, koja se suočava drugačijim pristupom i strategijom sa krizom koju je izazvala pandemija uzrokovana virusom korona. Švedska se bori s krizom otvorenošću, a ne zabranom.

Ovde nisu uvedene nikakve zabrane, samo preporuke i saveti. Osnovne škole i obdaništa rade. Restorani rade. Okupljanje je dozvoljeno do 50 osoba, svedeno sa 500 pre desetak dana.

Komentatori to objašnjavaju na različite načine - neki kao politički izbor, a neki drugačijiim odnosom političara i stručnjaka i samom organizacijom švedske države. Zatim visokim nivoom povjerenja javnosti u vladine i državne agencije, posebno odnos vlade (u uskom smislu članova kabineta) s jedne strane, i državnih agencija s druge, da spomenemo glavna objašnjenja.

Bez obzira da li je švedska politika ispravna ili nije, to nije objašnjeno švedskim ustavom i nedostatkom pravila o uvodjenju vanrednih mera u mirnodopskim vremenima. To se objašnjava procenama i preporukama Zavoda za zaštitu zdravlja, savetima koje je švedska vlada odlučila da usvoji kao vlastite. Švedska strategija je pitanje politike, možda i istorije, tradicije i kulture.
“Osećanje sigurnosti ne nastaje kroz kontrolu, nego kroz povjerenje u vlastitu prilagodljivost. Ako to želimo prevesti na politiku u doba korone, onda se ova varijabilna sigurnost podudara s preporukama Uprave za javno zdravstvo ili apsolutno divnom strategijom i “svesti naroda” novo lansiranim izrazom predsednika vlade Stefana Levena (Stefan Löfven),“ kaže književnica Ase Berg (Aase Berg).

Njen kolega književnik Maćej Zaremba (Maciej Zaremba) to formuliše ovako:

Pandemija ne samo da pogađa ljude, već napada i nacionalne mitove. Ja uživam u životu u zemlji koja zna kako da se brine za ono što je najbolje što ima: međusobno poverenje.

Tvrdim da je ovaj stav duboko problematičan. Ali ovih dana, to opterećenje iznenada pokazuje svoju lepšu stranu. Kao možda jedina zemlja u Evropi, švedska vlada se vezala za jarbol, to jest izgubila se mogućnost svih vrsta izigravanja. Ne govori nam predsednik vlade ili ministar zdravlja šta da radimo, već je to jedan službenik u vunenom džemperu iz Zavoda za zaštitu zdravlja.
Kao kritički nastrojen intelektualac možda bi trebalo da se pobunim. Ne dozvolite da stručnjaci odlučuju o našoj budućnosti! Nije li slobodno formiranje javnog mnenja osnova za donošenje važnih odluka?
Moram prihvatiti da ovog puta nemam taj izbor. Postoje situacije kada se ne može drugačije. Anders Tegnel (državni epidemiolog) i njegovi kolege možda nisu u pravu kada kažu da bi danas bilo kontraproduktivno zatvoriti osnovne škole i granice zemlje. Ali za razliku od političara, oni nemaju šta dobiti time. Ako pogreše, biće raščerečeni od javnog mnenja, a ako ne to će se zvati - samo su uradili svoj posao.

Prisiljen sam da se pazim i da se nadam najboljem. Ali usred sveg tog jada mogu da uživam u životu u zemlji koja zna kako da se brine za ono najbolje što ima: međusobno poverenje.

Ovde se ne primećuje panika, ovdje se ne pustoše prodavnice prehrambenih proizvoda kao u Londonu, i zaraza se ne širi brže nego u zemljama sa vanrednim stanjem.

Zapravo, morali bismo se malo iznenaditi. Ne živimo li u Švedskoj - “zemlji prohibicije", gde vlast, posebno socijaldemokratska, koristi svaku priliku da nas vuče za nos?

Mnogo puta sam žalio zbog švedskog državnog uredjenja sa naizgled nezavisnim vlastima. Većina Šveđana vjerovatno ne shvata koliko je to neobično. Pojam “ministarsko upravljanje" je recimo neshvatljiv u Francuskoj i većini drugih zemalja. Ministar bi trebalo da vlada! Ali kod nas ministri mogu samo imenovati najvišeg rukovodioca Nacionalne agencije za obrazovanje (plus stotinu drugih institucija) i tada na poslovanje mogu samo uticati zakonom. Svakako ne intervenisati u pojedinačnim slučajevima.

Ova vrlo stara naredba ima tu dobru stranu da onemogućava korupciju države. Loše je bilo - i jest - što pruža odličnu priliku za izbegavanje odgovornosti i kontrole kroz neformalne kanale. Ministar može uvek kriviti institucije za koje je rečeno da imaju stvarnu vlast, a nadležni u njima odgovaraju kako je samo primenjen zakon. "Nismo mi", kaže ministar, "krivi za smrt žene proterane u Afganistan, obratite se Agenciji za migracije”. Ko je stvarno odgovoran? To niko ne može reći.

Jedno je sigurno: kad se ova pošast završi, neke nacije će otkriti da nisu poznavale sebe. Za neke će to biti mučno saznanje, a za neke druge možda prijatno. Pandemija ne samo da pogađa ljude, već napada i nacionalne mitove. Neke vrline se odjednom preokreću i pokazuju ružna lica. I obrnuto, neke okrivljene osobine otkrivaju nepoznate prednosti.

Zemlja koja je svetu dala ljudska prava sada je daleko ispred svih u Europi u njihovom ograničavanju. Policijski čas, vojska na ulicama, pretnje u vazduhu. Nažalost, to izgleda kao potreba, jer mnogi Francuzi ignorišu vladine naredbe. Govori se da su besni mladi ljudi otišli dalje, buntovno poneti pivom uz borbene krike "Corona, corona!" Kao da je na kraju krajeva virus bolji od glupe vlasti.

Ovo su zanimljive strane svega. Od sada će Francuzi gajiti nepoverenje prema svim vladama, što će naterati njihove vladare da postanu despoti, kaže Zaremba.

Džoni Ludvigson (Johnny Ludvigsson) glavni lekar i viši profesor na Odeljenju za biomedicinske i kliničke studije na Univerzitetu Linćeping (Linköping) kaže da preliminarni predračuni pokazuju da će dugoročno švedska linija vjerojatno spasiti više života nego gašenje društva kao što to čine mnoge druge države.

Unutar i izvan Švedske se vodi intenzivna rasprava o tome kako treba izaći u susret pandemiji. Treba li zatvoriti zajednicu, nametnuti policijske časove, zatvoriti nebitne prodavnice i zatvoriti škole, odnosno slediti model koji primenjuje većina zemalja (europski model)? Ili bi trebalo odabrati mekšu liniju preporuka koje izoluju rizične grupe (starije osobe i osobe s određenim bolestima poput bolesti pluća i oslabljenog imunološkog sistema), ali u protivnom ljudima omogućuje razuman slobodan život u skladu s preporukama Javne zdravstvene uprave za higijenu ruku, ostati kod kuće kod simptoma, socijalne udaljenosti (držite se udaljenosti 1-2 metra), izbegavanje veće gužve više od 50 ljudi i izbegavanje nepotrebnih putovanja (švedski model)?

Postoje dobri razlozi da naši političari ne podlegnu pritisku da postanu "jaki lideri" i preduzmu mere koje vode daljnjem zatvaranju društva. Naprotiv, društvo bi trebalo postepeno ponovo otvarati. Možda je uskoro vreme da se poslednja godina srednje škole pusti u školu, umjesto da se samo sastaju u restoranima i restoranima na otvorenom. Za njih je važno da polažu maturu i da polažu prijemne ispite za studije.

Potrebno je postići imunitet jata, i to imunizacijom mladih, osim ako epidemija ne traje sve dok veliki dio populacije nije vakcinisan, što može potrajati 1-2 godine. Mi stariji od 70 godina moramo prihvatiti da smo izolovani što je moguće duže kako ne bismo preopteretili zdravstveni sistem, bez obzira na to šta sami mislimo o riziku da sami budemo zaraženi.

Što se prije ljudi koji ne pripadaju rizičnoj grupi vrate da žive normalnije i konzumiraju, kako kompanije ne bi bankrotirale i došlo do masovne nezaposlenosti, to bolje. Vlada bi trebalo da brzo i s većom snagom nego do sada suzbija ekonomski kolaps, a neka Uprava za javno zdravstvo usmjeri preporuke o načinu upravljanja zdravstvom.

Da biste sprečili smrt, postoje u osnovi dve mogućnosti:

Prva opcija: zatvorite celu zajednicu - zatvorite škole, radna mesta i izolujte što je više moguće. Većina država je odabrala ovaj model.

Druga opcija: Izolovati ranjive, tj. staije od 70 godina i osobe s posebnim rizikom (npr. lečenje karcinoma, teške bolesti pluća itd.). Ostavite ostale da rade, kreću u školu, kreću se u zajednici i kupuju, idu na posao, ali uz higijenu ruku, držanje na razdaljini i stroge naredbe da se pri pojavi i najmanje bolesti ostane kod kuće. Švedska je delom odabrala ovaj put, uprkos oštrim kritikama upućenim Upravi za javno zdravstvo zato što ne radimo kao svi drugi.

Medicinski, alternativa broj dva će dovesti do toga da veliki deo stanovništva, od kojih se većina neće značajno razboleti, postane imun i da epidemija postepeno prestane.

Prva opcija ne zaustavlja epidemiju i svi moraju biti izolovani dok god vakcina ne bude dostupna, tj. verovatno najmanje još godinu dana.

Ako se virus širi sporije, trebaće duže vreme da se postigne imunitet. Postoji rizik od novih talasa epidemije. Ako se to dogodi posle skidanja ograničenja (nejasno je koliko dugo policijski čas i izolacija stanovništva može trajati), veliki je rizik za novi teški talas bolesti, uz ponovno povećane potrebe intenzivne nege i smrtne slučajeve.

Dugo zatvaranje društva dovodi do ozbiljnog ekonomskog pada i masovne nezaposlenosti, što će za nekoliko godina dovesti do pogoršanja javnog zdravlja, povećane smrtnosti od mentalnih bolesti, kardiovaskularnih bolesti, raka i još mnogo toga. Za poređenje, procjenjuje se da je ekonomska kriza iz 2008. dovela do 260.000 više smrti samo od raka.

Nažalost, medijska slika "masovne smrti" i "virusa smrti" pomaže da ljudi pate i paralisani prestanu konzumirati. Ekonomske posledice će biti velike, iako ne tako ozbiljne kao pri potpunom zatvaranju i policijskom času.

Bez obzira na to, ako podjemo od toga da je spasavanje života najvažniji zadatak društva, čovjek želi znati: Koji model spašava najviše ljudskih života u narednim godinama, a možda i važnije, koji model spašava najviše životnih godina?

Teško je gatati i predvideti budućnost. Zajedno sa statističarima napravio sam proračun na osnovu dostupnih saznanja o: (1) bolesti i smrtnosti u različitim dobima covid-19, (2) kako izgleda širenje, (3) kada se može očekivati da će se dogoditi imunitet jata i (4) ) kako se očekuje da će ekonomska kriza na temelju iskustava iz prethodnih kriza (poput finansijske krize 2008-2009) pogoditi život i zdravlje.

Proračuni pokazuju da bi zatvaranje društva (europski model) verovatno povećalo broj umrlih u narednim godinama i još više povećalo broj izgubljenih godina života u odnosu na otvoreniju liniju (švedski model). Tu nismo uzeli u obzir negativne posledice za kvalitet života ili dugoročne psihosocijalne ili čisto ekonomske posledice zatvaranja, zaključuje profesor dr Džoni Ludvigson.

"Švedska otvorenost je spasila više života nego zatvaranje društva"

Stručnjak za zaštitu od infekcije, kao i savetnik WHO-a i bivši državni epidemiolog Johan Gizeke (Johan Giesecke) u jednom dužem razgovoru kaže:

Anders Tegnel i švedska služba za javno zdravstvo rade sjajan posao ovde u Švedskoj. Svoje preporuke temelje na nauci i najnovijem razvoju pandemije i vide širu sliku uticaja različitih mera. Ta je ta toliko važna holistička perspektiva da se ima na umu kako bi se izbegle nenamerne loše posledice. Kao Šveđanin osećam se smireno i uvereno.

Da li su Šveđani više ili manje uspešni na svom putu suočavanja sa ovom situacijom, preostaje da se vidi. Ono što me najviše ohrabruje je iskrenost i neposredan odgovor na direktna pitanja.

Na pitanje novinara o tome da li bi trebalo zatvoriti škole. Da li vi mislite da je to odgovarajuća mjera?

- Zapravo mislim, da budem skroman, da sam i ja malo doprineo tome da se to nije desilo, jer puno sam se raspravljao o tome. Glupa je ideja zatvoriti škole iz više razloga. Može se reći da deca najčešće ne dobijaju simptome - a za širenje virusa morate kihati ili kašljati. Imamo milion dece u dobi od nula do deset godina u Švedskoj i oni neće nestati ako se pretškolske ustanove ili škole zatvore, ali oni moraju biti zbrinuti. To bi imalo ogromne posledice za društvo. Moramo se pitati - Konačno, ako zatvorite škole, kada bi ih ponovo trebalo otvoriti? Kada u Švedskoj ne bude više nijednog slučaja zaraze ili kada dodje leto?
Postoji nešto što se zove "strategija izlaza". Kada se donese odluka za uvođenje snažnih mera, istovremeno se mora odlučiti kako ih posle zaustaviti i ukloniti.

Izvesno je da idemo protiv struje u odnosu na skoro sve ostale zemlje Evrope. Ali mislim da će na kraju biti da smo mi ispravno postupili, kaže dr Johan Gizeke.

Jonas Arvidson je angažovan u odbrani državnog epidemiologa Andersa Tegnela na drustvenim mrežama:

- Mi smo želeli stvoriti predah od svih uzbuna, samoproglašenih epidemiologa i svih vrsta momaka koji su opustošili tolike druge grupe. Stvorili smo mesto okupljanja za one koji više vole da se važne odluke temelje na istraživanju i dokazima, a ne na iskazivanju “moći“ političara. Za mene je Anders Tegnel simbol zdravog razuma. Zna o čemu govori i zaista je oslonac, stena u oluji, kaže Jonas Arvidson.

Širenje raznih mišljenja o Andersu Tegnelu može se pratiti do 20. marta. Tada se šef Agencije za javno zdravstvo Johan Karlson tokom konferencije za štampu rasplamsao zbog mržnje koja se slila na Andersa Tegnela.

Prema psihologu Bjernu Hedenšeu (Björn Hedensjö), stihija je nastala zato što u nemirnim vremenima tražimo stabilnu središnju figuru na koju ćemo se osloniti. Radi se, na primer, o tome da on govori mirno i srdačno. Takve osobine u svakodnevnom govoru se obično nazivaju liderskim osobinama. Ono što je u vezi s Tegnelom zanimljivo u odnosu na druge je da je on pažljivo stavio naglasak na nesigurnost i složenost, a ne na jednostavna rešenja. Dakle, svojevrsni antipopulizam. Ali on je ipak stvarno probio buku, kaže Bjern Hedenše. - Činjenica da danas slušamo stručnjake, što se zasniva na ličnom uverenju bez skrivene agende, a ne političare, objašnjava popularnost zvezda poput klimatske aktivistkinje Grete Tunberg i istraživača Hansa Roslinga, kao i Andersa Tegnela.

On nije jedini primer kako su relativno nepoznati ljudi isplivali kako bi pokazali vodjstvo, i dobrovoljno i nevoljno, u društvenim krizama i u političkom haosu.

Na internetskim forumima raste interes za privatnost Andersa Tegnela. Govori se da je vrstan u baštovanstvu, da ima sve vozačke dozvole koje možete imati (uključujući za autobus s prikolicom!) I tečno govori pet jezika. Ako je to istina, čini se da to igra manju ulogu, ali kult ličnosti se gradi oko njega.

- Ova vrsta svestranog znanja dobro se uklapa u klasičnu priču o junacima, biće to malo kao Džems Bond, ali u švedskoj birokratskoj verziji, kaže Bjern Hedenše.

Kako su ljubavne izjave zamenile kritike, novinari su umjesto toga postali nova meta. U Facebook grupama iznose se "glupa pitanja" koja se postavljaju tokom konferencija za novinare. Anders Tegnell je hvaljen zbog "njegove hrabrosti" da odgovori na njih. Razvoj je logičan, kaže Bjern Hedenše.

- Čim se identifikujemo sa grupom, što kao ljudi vrlo lako radimo, počinjemo sa definisanjem i lepljenjem nalepnica na “ostale“. Kritikovanjem “protivnika“, koji ovdje postaje onaj koji postavlja kritična pitanja onom određenom junaku, realizujemo način povezivanja i jačanja grupnog identiteta.

Je li ljubav prema njemu istinska ili je reč o ironiji?

- Iza ironične ljubavi sigurno se može sakriti istinska ljubav ili divljenje ili nevoljnost. Funkcija ironije je često izraziti nešto što ne želite ili se ne usuđujete reći ispravno. Tada humor također ima funkciju prenošenja zajedničkih vrednosti ili zajedničkog nasledja, okupljanja oko nečega i zajedničkog smeha, kaže Bjern Hedenše.

Kada se Andersu Tegnelu postavi pitanje o tome postaje mu neugodno i ne želi da komentariše tu svu pažnju koja mu je upućena.
- Nisam na društvenim mrežama, tako da nemam pojma šta se tamo događa i možda je to sreća - kaže Anders Tegnel.
Bjern Hedenše, međutim, veruje da će se on navići na pažnju.

- Budući da je on centralna ličnost u jednom istorijskom događaju, verovatno će morati da prihvati status slavnih, hteo to ili ne. Ali kad zanimanje za njegovu specifičnu stručnost opadne, možda će biti ostavljen na miru, što pretpostavljam neće da mu smeta. Anders Tegnel će ostati Džems Bond u švedskoj birokratskoj verziji.