Server: Vučić je odabrao Istok

Piše: Daniel Serwer za Peacefare.net;

Indikatori su brojni:

-Finansijski napad na civilno društvo i medijske organizacije, ali ne i one nacionalističke.

-Kontrola nad konvencionalnim medijima kao i zloupotreba socijalnih medija.

-Kupovina velike vojne opreme od Moskve i Kine.

-Potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini sa ruskom Euroazijskom ekonomskom unijom i odbijanje da usaglasi svoju politiku sa sankcijama EU za Rusiju zbog akcija u Ukrajini.

-Privlačenje kineskih investicija i neobične zahvale za kinesku pomoć da odgovore na panedmiju koronavirusa.

-Odbijanje da procesuira poznate ratne zločince

-Neuspjeh da se postigne suštinski progres ka nezavisnosti pravosuđa.

-Sve veće zarobljavanje države u svrhu velike korupcije

Nekadašji ministar informisanja Slobodana Milosevića, a sada u drugom mandatu predsjednik Srbije, Aleksanar Vučić uvijek je bio jedno neobećavajuće pogonsko gorivo za demokratizaciju i evropeizaciju Srbije. Ali neki od nas (to znači i ja, takođe) mislili su da je moguće da će on uraditi pravu stvar, ako ništa drugo zato što sve ostalo nije imalo nikakvog smisla, a njegov kredibilitet kod srpskih nacionalista bio je velik. Put Srbije ka prosperitetu i sigurnosti, mislili smo, leži u Briselu, ne u Moskvi. Još manje u Kini ili njima sličnima.

Pogriješli smo. Prosperitet i sigurnost nijesu Vučićeve stvarne brige. Njegov sopstveni opstanak na vlasti jeste. Vučić je centralizovao moć, sve uz pomoć nesposobne i podijeljene političke opozicije. Kao i njegovom ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću, njemu je mnogo ugodnije sa ruskim i kineskim autokratijama nego sa Briselom i Vašingtonom. On podriva nezavisne medije i usporava pravosudnu reformu. Raspodjela poluga mocć je šala -Vučić ih sve kontroliše. On je u savezništvu sa beogradskom crkvom (SPC)  i njenim desničarskim pristalicama. Postao je paralizovan sa Miloradom Dodikom i pored njegove razumljive nenaklonosti za Dodikovu ambiciju secesije od Bosne i Hercegovine, budući bi to stavilo Srbiju u neugodnu situaciju.

Vučić više ne “sjedi na dvije stolice”. Zabavno je vidjeti da neki ljudi još uvijek zamišljaju da ga mogu okrenuti ka Zapadu. On je odabrao Istok, ali mi nijesmo usred Hladnog rata. Balkan nije više velika arena za nadmetanje velikih sila. Jedva da spada u jednu malu. Titova ograda zvana Nesvrstani poslužila je svrhama Zapada. Nema te ograde danas. EU i SAD-e ne bi trebalo da bude briga ako Vučić ode na Istok, i mi ne bi trebalo da pokušavamo da ga potkupimo. Mi treba da budemo strpljivi za dan kada Srbija bude imala lidera koji istinski vjeruje u liberalne demokratije i koji je spreman da se žrtvuje da odvede svoju zemlju u tom pravcu.

Šta to znači za Kosovo?

Znači strpljenje. Premijer Hoti (Abdullah) nije u poziciji da čini teritorijalne ili druge vrste ustupaka, budući je suočen sa stvarnom opozicijom u parlamentu. Osim toga makar neki Srbi se kreću u pravom smjeru. Vučić, imajući u vidu svoju jaku političku poziciju u Srbiji, može da prizna Kosovo sa malo uticaja na njegove reizborne šanse 2022. Ali ako to ne učini ja se nadam da će se pojaviti neko ko će ga izazvati tačno na toj tački: da li želite prijateljskog južnog susjeda ili neprijatelja? Da li želite da Srbi budu sigurni na Kosovu ili u opasnosti? Želite li da se kvalifikujete za članstvo u EU brže ili sporije?

 Prevela: Biljana Jovićević