Misija savremene hrišćanke

Piše: Dragan Veselinov

Patrijarh Porfirije Perić se boji ,,ženskog principa“ u društvu i jeziku, jer to sjutra može biti uvod u zahtjev da se i u Crkvu uvede kadrovska muško-ženska ravnoteža. On želi da pravoslavna crkva - iako joj je ime u ženskom rodu - ostane posljednji bedem antičke dominacije muške fizičke snage kao dokaza intelektualne premoći.

Žene, vi koje za sebe tvrdite da ste hrišćanke i govorite da patrijarh Porfirije Perić nije hrišćanin zbog ,,uvrede“ žena, grešite: on je hrišćanin, vi niste. Ne postoji uvreda žena u hrišćanstvu. Žene su u hrišćanstvu u uvređenom stanju sui generis, to je njihov Božiji status.

Naravno, mi ovako govorimo sa stanovišta humanističke filozofije od 15. i 16. veka na ovamo. A sa stanovišta Ničea, ni patrijarh nije hrišćanin, jer je jedino Hrist bio hrišćanin. Bio je u pravu, i divimo mu se što je to kazao u 19. veku, jer nama je danas lakše da to kažemo u 21. veku. Celo je hrišćanstvo osakaćeno čovekoljublje.

Marks je kazao da će ,,Jevreji postati ljudi kada se oslobode jevrejstva“. Ponovo, i mi to mislimo, iako ne razumemo zašto ga je onda Engels sahranio na jevrejskom delu Hajgejts groblja u Londonu. Kada smo otišli na njegov grob, nije nam Marks otkrio razlog svoje odluke. Do danas smo zbunjeni.

Ali oko položaja žene u hrišćanstvu, nismo. Jer, ako bismo hteli da govorimo Marksovim stilom, u stvari stilom njegovog gurua Mozesa Hesa, onda bismo ženama kazali: Bićete stvarne žene tek kada ne budete hrišćanke.

Dugačak je to put.

ŠTO JE HRIŠĆANSTVO

Hrišćanstvo je programska izvedenica post-Hristovih sledbenika o tome kako je on hteo da ljudi žive. Plus Jahveov stav o tome otkud ovaj svet.

Nije Hrist uspeo, ljudi su ga ubili, niti je tražio da se ukine ropstvo, niti je podržavao nacionalnu pobunu Jevreja protiv Rima, niti je istakao ikakav program socijalnog napretka. Zahtevao je saživljenje sa postojećom privilegijama u raspodeli vlasti i aristokratiji nije osporio monopol na zakone. Digao je glas protiv trgovačke i bankarske klase, dok je proletere u svom vinogradu plaćao boljševičkom uravnilovkom – sve kao kaznom za nekadašnju Adamovu nevericu u Boga.

Adam je bio revolucionar, Hrist nije. Od Jerusalima do danas je hrišćanstvo skup stotina modela života rasejanih po stotinama verskih crkava i kongregacija, i svaka od njih govori da bolje od drugih zna šta je Hrist hteo. I međusobno se ili istrebljuju ili popreko gledaju. Retko iskreno sarađuju.

To nimalo nije zabavno. I to nije ni za kakvu zluradost, jer su stotine miliona ljudi u Evropi i van nje položili život štiteći Hristom svoj model života.

A gde su tu žene? Pa - kako gde su: u kuhinji su, peru deci pelene, lepo tkaju, noću podaju novu decu. I nisu im crkveni gospodari dali da odu na škole, sve dok u 19. veku nisu, zahvaljujući prosvetnim kraljevima i građanskim revolucionarima, ušle u skamije za obrazovanje. A na univerzitete tek u 20. veku.

Ali nešto drugo se tek stidljivo počelo menjati od Svetog Pavla ka nama. Kaže Pavle: ,,Ženi da bude učitelj, ne dam“. To kod njega znači: ,,Ne dam ženi da bude pop i episkop, da bude tumač Hrista i da vodi verni narod“.

I to će se stalo menjati, ali tek u 20. stoleću. Ne i kod pravoslavnih.

ŽENA U CRKVI

Žene, šta vi radite u crkvi? Svako vidi da se mnoge među vama guraju u prvi red i da pokrivaju kaznenom maramom Evine krivice glavu.

Eva je prva revolucionarka i feministkinja. I vidimo da prihvatate jevrejsku podelu na muško-žensko odeljenje u crkvi, koju Hrist nije osporio. U startu ste inferiorne, vi ste ispod Eve. Vi prihvatate optužbu popova da ste uzrok smetenosti muškaraca od Adama na ovamo i da vas bar u crkvi valja odvojiti od njih kako ne biste u njoj zaprljale njihovu prvostvorenu čistotu.

Zar vi ne znate da vam je Jahve zabranio kratku kosu i pletenice kako vam se ne bi jasno videlo lice? Zar vi ne znate da vam je zabranjeno ogledalo, puder, šminka, da vam je Pavle zabranio bisere, zlato i lepe haljine? Vi ne smete biti lepe, jer je težnja ka privlačnosti greh sujete. Zar vi ne znate da niste vi te koje ste lepe i

stvarne majke čuvarke ljudskog roda, već su to monahinje, žene nežene, žene bez dece i ikoga svoga, bez ikakve odgovornosti – a koje nazivate majkama?

Zar je moguće da vi ne razumete da istovremeno ne možete biti i dobra pravoslavna hrišćanka i savremena ravnopravna žena i ličnost u društvu? Te dve žene se međusobno isključuju, sem ako hrišćanka ne pokrene doktrinarnu revoluciju i preuzme reč od popa i dobije njegovu podršku. A taj pastor onda mora biti sličan francuskom biskupu Taljeran-Perigordu koji je u revolucionarnom parlamentu iz 18. veka zatražio školovanje žena.

I dobio ga tek 1818. godine.

ŽENA POP

I vi žene pristajete na segregaciju i etičku inferiornost?

Kada se osvrnete oko sebe, možete li imenovati ijednu pravoslavnu ženu koja je zatražila da u svojstvu sveštenika interpretira u crkvi Jevanđelje pred muškarcima; da li smo čuli za žene koje su u Crnoj Gori zatražile hirotoniju i pastirsku misu; koliko je među vama zahtevalo da glasa u imenovanju parohijskih prota i bezgrešnih vladika?

Nastavimo li sa rodnom segregacijom, mi ćemo biti i protiv zajedničkog muško-ženskog odeljenja u školama koje su zaveli Amerikanci u 19. veku, i potom prihvatila Evropa? Koja je danas ženska organizacija u Crnoj Gori i Srbiji ravna svejugoslovenskoj Feminističkoj organizaciji osnovanoj u Ljubljani 1923. godine? Nju su napali i Aleksandar Prvi Karađorđević 1929. godine i vlada Cvetković-Maček da ženi ne daju pravo glasa. Država je kasnije evoluirala, ali Crkva nije.

A ako su komunisti jugoslovenskim ustavom iz 1974. godine zajemčili ženama pravo na abortus (po ustavima republika već više od 20 godina ranije), zašto odlazite u Crkvu kod Porfirija Perića, kada je on protiv vašeg prava? On se nikada neće promeniti, iako Isus o abortusu nije rekao nijednu reč.

Hipokrat jeste - bio je protiv njega.

IZVINJENJE

Malo je verovatno da će se Porfirije Perić izviniti ženama za pogrdne reči koje im je uputio. Pravoslavne crkve se ne izvinjavaju, one će se pre moliti za duše onih koji ih kude. One se samodopadljivo i nadmeno nazivaju ,,svetim“, bezgrešnim i njihov je tajni episkopski sabor ,,svet“ je bezgrešan, a patrijarhova titula je ,,njegova svetost“, i on je bezgrešan.

Kod toga se pravoslavni razlikuju od rimo-katoličke crkve koja je u nizu prilika rehabilitovala žrtve svoje netrpeljivosti bilo zbog zabranjenih spisa iz Index Librorum Prohibitorum-a poput Sartrovog egzistencijalizma, mučenih i ubijenih teologa poput Savonarole i Husa, i doživotno zatvaranih naučnika poput Galileja.

Sveta stolica se na to odlučila iako su se dvojica papa zaštitila dogmama o nepogrešivosti pontifa rimske crkve, to su papa Grgur VII u enciklici Dictatus papae iz 1075. godine i papa Pije IX u dogmi Pastor aeternus iz 1870. godine.

No, doktrina Carigrada i Rima ne zabranjuje izričito ni pravoslavnima niti rimo-katolicima da se izvinjavaju, jer, ipak smo svi mi podjednako pogrešivi ljudi. Teolozi tvrde da je i Crkva grešna uprkos svojoj ,,harizmi“ koju ona baštini od Hrista, kako je to objašnjavao Prvi vatikanski koncil 1869/70. godine.

Ali čovekova crkva nije isto što i Bog, ne vredi da se poredi sa Hristom. Time je izvinjenje Crkve postalo više stvar vaspitanja i političke procene episkopa, nego izgrađene doktrine.

A kada je u pitanju kir Porfirije Perić, onda ženama, izgleda, neće krenuti u susret ni prvo niti drugo.

ŽENE, PORFIRIJE I VINO

Neke žene tvrde da je patrijarh Perić na slavi gucnuo malo više iz čaše pre nego što se obrecnuo na njih. Čak i da je tako, tu sa našeg stanovišta hrišćani nemaju mnogo razloga da mu prigovaraju.

To što je patrijarh učinio, tako bi i trebalo da bude, jer ko god pije crno vino - a ono je Hristova krv - ono mora da te udari u glavu. I što više vina, toliko je i veća transfuzija Isusa u tebe. Ne može Božija krv biti voda. I svima Hrist struji kroz telo ako redovno idu u crkvu na vinsko pričešće.

A ako potom bude poslužena i prasetina, onda i uticaj na svest postaje dvostruk iako prase nije metamorfoza Isusovog tela, to je beskvasni hleb. A on je na slavama bezukusan čak i episkopima. A šta ako je patrijarh liznuo samo belo vino i upustio se u kletvu jezičkog anti-patrijarharstva, kako na snimku to i izgleda? E, onda je slab već na belu čovekovu imitaciju Isusove krvi. Ako je svejedno koje boje piješ vino jer im je dejstvo podjednako, onda liturgija pada, Hristovo vino nije jače od čovečijeg.

I da je do nas, mi ne bismo imali ništa protiv da je patrijah potegao iz čaše još više. Možda bi tada saopštio i proširene stavove o ženama. No, one su više pažnje poklonile njegovim izrazima poput ,,jadnica“ i ,,bednica“ i njegovom pretećem tonu muške nadmoći.

To je manje važno od stvarne doktrinarne rečenice koju je patrijarh Perić izgovorio: ,,Mi čekamo Hrista, a ne bolje vreme“. Savršeno tačno. To je patristička, kapitulantska, suština hrišćanstva: promena društva je nepotrebna, čekamo Hrista da nas promeni, napredak ne postoji. I vi, žene, ućutite. Ali Crkva ipak ne ćuti, ne čeka ona pasivno na Hristov dolazak. Ona je vekovima aktivna da zauzdava socijalne transformacije naroda koje se opiru njenom pastirskom vođstvu. Od lomače do televizije i interneta, do škole i univerziteta.

BRANIMO PRAVO CRKVE NA POLITIKU

Mi odlučno branimo pravo Crkve da učestvuje u javnom životu. I mi odlučno branimo pravo svake humanističke organizacije da kaže Crkvi da greši. I odlučno branimo pravo Crnogoraca da imaju svoju crkvu tim pre što je država omalovažava. I odlučno odričemo pravo bilo kojoj crkvenoj organizaciji da demokratski politički sistem zasnovan na ideji prirodnih ljudskih prava slamaju bilo kojim sredstvima. I odlučno odbijamo zahtev Crkve da u državnom školstvu šire hrišćanstvo.

Tragedija država Istočne Evrope sa dominantnim pravoslavnim crkvama je u tome što su ove crkve nesposobne da brane društveni progres, reforme i revolucije. To je stoga što su doktrinarno nehumane. One nisu izašle iz patrističke interpretacije smisla čovekovog života i iščekivanja drugog dolaska Hrista na zemlju da nas oslobodi kazne života u društvu koju nam je on sam, sadistički odredio.

One su odbacile ogroman opus zapadne sholastike kao racionalističke odbrane hrišćanstva i Abelardovu prosvetnu metafiziku, i na kraju osporile smisao celog renesansnog humanizma koji traje od 15. veka do danas, koji je opunomoćio čoveka da ne čeka na Hrista, već da sam udešava svoj svet.

Same crkve su odgovorne što su prepustile svoju ,,grčku“ teofilozofsku premoć nad Rimom do 9. veka, Zapadu u korist.

To ne znači da patrijarašije neće hlebom pomoći gladnima zbog poplave, zemljotresa i berzanske krize, ali neće ni pomoći fundamentalnim naporima progresivnih partija i vlada da menjaju društveno uređenje van crkvene šanse da u njemu prežive.

Kako te promene patrijaršije ne mogu da prate i učestvuju u njima, onda one prkose društvu na malim temama verujući da ga bar tu mogu vući unazad. To čini i patrijarh Perić kada se gadi sasvim benevolentnog ,,poženčenja“ našeg jezika. On misli da je izlaz iz patrijarhalne verzije srpsko-crnogorskog i ostalih naših jezika ,,sečenje grane na kojoj stojimo“.

On se boji ,,ženskog principa“ u društvu i jeziku, jer to sutra može biti uvod u zahtev da se i u Crkvu uvede kadrovska muško-ženska ravnoteža. On želi da pravoslavna crkva – iako joj je ime u ženskom rodu – ostane poslednji bedem antičke dominacije muške fizičke snage kao dokaza intelektualne premoći.

Papa Franja tu ide hiljadu godina ispred patrijarha Porfirija Perića, jer Perić nije stigao ni do Mikelanđelovih sakralija iz Sikstinske kapele od pre petsto godina.

MISIJA SAVREMENE HRIŠĆANKE

Od pravoslavne hrišćanske žene ima u Crkvi onoliko koristi koliko ona zahteva svoju rodnu, političku i kulturnu ravnopravnost u Crnoj Gori i Srbiji.

Popovi joj to neće dati bez borbe zbog bojazni da ne izgube monopol na vođstvo pastve i preostali uticaj na društvo. Svakoj ženi heroju suprotstaviće model Svete Petke, izmišljene čarobnice sa vodom, kaluđerice, koja je zajedno sa hiljadama drugih kaluđera odabrala da čeka na Hrista umesto da menja svoj život.

A ako savremena pravoslavna hrišćanka misli da su katolici zaludno definisali još u 16. veku pojam ,,misije“, onda neka odustane od misionarske kritike ženomrštva patrijarha Perića i neka ode u manastir da i ona čeka Hrista. Možda će on ipak doći, a ako dođe, to će biti poraz i žene i muškarca.

Uopšte ne omalovažavamo žene koje zastupaju ideju ravnopravnosti svih rodnih polova i prava žene na slobodan izbor profesionalne budućnosti u civilnoj zajednici. Naprotiv, mi ih podržavamo, iako smo svi svesni da to nije izvorni deo hrišćanske doktrine. Sveti Sava uopšte ne bi razumeo o čemu mi govorimo. A kada bismo mu rekli da bi i žena mogla da bude patrijarh, vođa Crkve, on bi morao da se duboko zamisli. A tek kada bi video žene sa silikonima na prsima i kako u bikiniju nose krst na lančetu oko vrata i tvrde da su hrišćanke!

Savremena hrišćanka nema veze sa onim sveticama naslikanim na ikonama. Misija savremene hrišćanke je da unosi humanističke vrednosti i principe slobode u stavove patrijarhalne Crkve. Na nju je red da bude reformator i revolucionar, i da

dočeka Hrista, bude li došao, kao ljudsko biće koje je stvorilo svoj svet jer on nije uspeo da ga stvori.

Niti ga je hteo. Amin!