30 °

max 30 ° / min 19 °

Srijeda

12.06.

30° / 19°

Četvrtak

13.06.

27° / 18°

Petak

14.06.

24° / 16°

Subota

15.06.

26° / 16°

Nedjelja

16.06.

28° / 18°

Ponedjeljak

17.06.

31° / 21°

Utorak

18.06.

31° / 21°

Podijeli vijest sa nama.

Dodaj do 3 fotografije ili videa.

Maksimalna veličina jednog fajla je 30MB

minimum 15 karaktera

This site is protected by reCAPTCHA and the Google. Privacy Policy and Terms of Service apply.
Ukrajina u sjenci Bliskog istoka

Izvor: Predrag Trokicić/Peščanik.net

Stav

Comments 0

Ukrajina u sjenci Bliskog istoka

Izvor: Peščanik

Autor: Antena M

  • Viber

Piše: Ivan Krastev

„Niko ne veruje u našu pobedu više od mene“, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u nedavnom intervjuu za časopis Time. I u pravu je.

Suočeni sa mračnom realnošću zaustavljene kontraofanzive u Ukrajini, a posle Hamasovog krvavog napada i izraelske nesrazmerne reakcije, mnogi analitičari se pitaju da li Zapad još uvek ima održivu strategiju za ruski rat u Evropi.

Ko još realno veruje da Kijev može da u narednih godinu-dve povrati teritoriju koju je Rusija anektirala, kada je čak i general Valerij Zalužni, popularni načelnik generalštaba ukrajinskih oružanih snaga, jasno stavio do znanja da „najverovatnije neće biti značajnih i veličanstvenih prodora“? I ko osim najzagriženijih optimista veruje da je predsednik Vladimir Putin spreman za bilo kakve smislene pregovore godinu dana pre američkih predsedničkih izbora, kada njegov favorit Donald Tramp vodi u anketama?

Zaista, i ratoborni jastrebovi i mirovnjački golubovi u odnosu na Ukrajinu počinju da deluju opasno odvojeni od stvarnosti.

Ne iznenađuje to što se javno raspoloženje smračilo – i u Ukrajini i na Zapadu. Dok se Republikanci protive dodatnom američkom finansiranju ratnih napora Kijeva, a pažnja preusmerava na Bliski istok, zapadna podrška Ukrajini ne može se uzeti zdravo za gotovo.

Evropljani se sada suočavaju sa dva veoma različita, ali međusobno povezana rata koji ugrožavaju ne samo bezbednost Evrope, već i politički identitet evropskih društava. U oba rata učestvuju nuklearne sile i oba su od velikog simboličkog značaja.

Rat Izraela i Hamasa ne samo da je skrenuo pažnju javnosti ka Bliskom istoku i stvorio konkurenciju za resurse, već je oslabio i ideju da postoji nešto vanredno u prirodi ruske agresije. Kada je Rusija prekinula isporuku energenata gradovima u Ukrajini, optužena je za ratne zločine. Izrael sprečava snabdevanje Gaze strujom i vodom. Da li su Ukrajina i Zapad spremni to da nazovu ratnim zločinima?

Nedavna studija o „geopolitici emocija“ koju je Evropski savet za spoljne odnose sproveo neposredno pre rata u Gazi otkriva uznemirujući, mada očekivani trend. Javno mnjenje u velikim nezapadnim zemljama više zanima kada će se rat završiti nego kako će se završiti.

Javnost vidi Zapad i Ukrajinu, a ne Rusiju, kao glavnu prepreku miru. Većina na takozvanom globalnom jugu očekuje da će Moskva u narednih pet godina preovladati, a sukob smatraju okršajem SAD i Rusije preko posrednika.

U prvim mesecima rata, Kremlj je bio u zabludi da će se njegova „specijalna vojna operacija“ završiti za nekoliko nedelja i da će Ukrajina dočekati ruske trupe kao oslobodioce. Ali agresivni rat koji je Putin pokrenuo 2022. nije isti onaj koji se sada vodi.

Mnogi analitičari ne shvataju da Putin danas vidi sukob u Ukrajini kao deo „večnog rata“ protiv Zapada. Njegov cilj više nije da uspostavi prorusku Ukrajinu, već da pokaže da bi prozapadna Ukrajina bila jedva nešto više od propale države i da će, u svakom slučaju, zapadna podrška Ukrajini na kraju usahnuti.

U ovom novom okruženju, izazov sa kojim se Zapad suočava upadljivo je nalik onom s kojim su SAD bile suočene u Zapadnoj Nemačkoj (posebno u Zapadnom Berlinu) na početku hladnog rata.

Zapad treba da dokaže da je Ukrajina mesto u koje su investitori spremni da ulažu svoj novac i pre nego što se rat završi – zaštićeni, naravno, baterijama raketa Patriot. To takođe mora biti zemlja u koju je veliki broj Ukrajinaca koji trenutno žive van svoje domovine spreman da se vrati. I, konačno, nužna je mogućnost da pregovori Ukrajine o pristupanju EU počnu čak i dok rat i dalje besni.

Međutim, najupečatljiviji nalaz istraživanja Evropskog saveta za spoljne odnose jeste to da mnogi u nezapadnim zemljama, koji veruju da će Rusija prevladati u Ukrajini, takođe veruju da će EU prestati da postoji u roku od 20 godina. To bi trebalo da razbudi evropske lidere da obrate pažnju na činjenicu da ovde nije u pitanju samo ukrajinski suverenitet.

Tekst iz Financial Times-a, prevela Milica Jovanović

Komentari (0)

POŠALJI KOMENTAR