A.Dedić: „Čistim svoj život, tu hrđa je i tmina. Ostaću bez ičeg, al' bolja je tišina.“
Za Antenu M piše: Jovan Nikolaidis
Trudim se da misli teške, uspomene bolne, bacim - neka odu maticom rijeke prohujalog. Da ne kinjim sebe zaludu. Ipak, ima nekih sjećanja koja mi, ma koliko bila značenjem komična, znaju pokloniti kiseli osmjeh na licu. Gurnem ih s kraja toka vremena, u ševar, na dohvat ruke, neka budu na gomili takve gluposti neznavenih.
U podgoričkoj štampariji SLOG, bivajući poslom, sreo sam čovjeka kome sam zaboravio ime. Došao je bio iz Beograda da kontoliše štampanje putopisa Engleskinje Edith Durham KROZ SRPSKE ZEMLJE. Po govoru sam naslutio da je Bosanac, što sam ga i upitao. Profesor doktor (to je isticao!) tada reče da je živio u Bosni, ali da nije Bosanac, već Srbin. Razgovor sa njim je poprimao poznate obrise. Njegovu isključivost i moj cinizam. Govorilo se o srpskim zemljama, o Muslimanima koji su Srbi, o Makedoncima koji su takođe Srbi, o Crnogorcima koji su najbolji Srbi, o Hrvatima koji su, nekad davno, takođe bili Srbi. Srbi svi i svuda. Pomenula se i međunarodna zajednica i njena urota protiv „nas“. Doktor profesor elaborirao je u našem kratkom razgovoru poznate varijante „našeg“ Milorada Ekmečića, posebno akcentujući tvrdnju o konačnom oslobođenju „svih srpskih zemalja“, a to će biti „uskoro“. Vidio sam da će knjigu objaviti udružba „Srpska Evropa“, pa sam ga morao upitati: A zar nije bolje da se zovete „Evropska Srbija“?. „Ne, ne i ne!“ – bio je energičan „naš“ doktor profesor. Meni nije preostalo drugo već da se oprostim i odem dalje.
p.s. Meri E. Daram KROZ SRPSKE ZEMLJE (1900-1903), Izdavačko preduzeće Srpska Evropa, Beograd. U prvom dijelu engleska gospođica je opisala svoj boravak u Kotoru, Njegušima, Cetinju, Podgorici, Rijeki Crnojevića, Nikšiću i Duklji, Baru i Skadru. U drugom dijelu opisuje putovanje po Srbiji.
U Wikipediji nađoh: „Blisko se identifikovala sa Albancima i posebno sa njihovim pokretom za ujedinjenje i nezavisnost od Osmanskog carstva. Ovakva opredeljenja su izazvala kritike pristalica jugoslovenske države koji su podržavali pripadnost Kosova i Metohije (od kraja 19. veka većinski naseljene Albancima) Srbiji i Jugoslaviji. Njene kritike na račun „srpskih krvopija“ koje „nisu stvorile Jugoslaviju nego su se držali svog originalnog cilja stvaranja Velike Srbije”...
Neki prosrpski britanski intelektualci poput Rebeke Vest su se oštro suprotstavljali njenim stavovima. Istaknuti istoričar Robert Vilijam Seton-Votson je ocenio da Daramova kritikuje „balkanski mentalitet“ a istovremeno su njeni postupci identični sa predmetom njene kritike.
U Albaniji je bila vrlo cenjena i nazivana romantičnim imenom poput „kraljica gorštaka“. Iako je putovala sama po Albaniji tokom putovanja nije imala nikakvih problema zbog toga što je oblačila mušku odeću i na taj način imala status zaštićene osobe, jer su Albanci poštovali stari običaj „zakletih devica“ i tretirali je kao muškarca.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR