Sredinom oktobra 1960. sovjetski vođa Nikita Hruščov nastupao je prkosno u Generalnoj skupštini UN-a.
U rukavu je držao jak adut - novu interkontinentalnu balističku raketu R-16, dometa 13 hiljada kilometara. Bila je to prva raketa koja je umjesto kerozina i kiseonika koristila hidrazin i azot tetroksid. Na čelu projekta razvoja rakete R-16 nalazio se maršal Mitrofan Nedelin.
Probni let nove rakete bio je zakazan za 23. oktobar 1960. na kosmodromu Bajkonur (Kazahstan), ali tehnički problem odgodili su lansiranje za dan.
Tokom noći ispostavilo se da postoji još problema, pa su mnogi predložili prolongiranje lansiranja R-16 za 2-3 sedmice. Maršal Nedelin nije želio ni da čuje za dodatno odgađanje.
"Kako da izađem pred Hruščova s porukom da imamo problem. Cijeli SSSR čeka na lansiranje R-16. Ko se boji, neka sjedi kod kuće", poručio je Nedelin i zauzeo mjesto 50-ak metara od lansirne rampe u Bajkonuru.
Ono što se desilo 24. oktobra 1960. bila je dotad neviđena katastrofa kosmičke letjelice. Dok je prototip rakete R-16 pripreman za probni let, eksplodirao je na lansirnoj rampi.
Prije vremena su se upalili motori za drugi stadijum leta.
U strašnoj ekspoloziji poginuo je veliki broj inženjera, vojnog osoblja i tehničara koji su radili na projektu. Događaj poznat kao 'Nedelin katastrofa' odnio je, po zvaničnim podacima, 78 života, ali mnogi smatraju je žrtava bilo 120-200.
Poginuo je i maršal Nedelin za kojeg su vlasti saopštile javnosti da je stradao u avionskoj nesreći. Tek 1989. sovjetske vlasti obavijestile su javnost o katastrofi 24. oktobra 1960.
Radiosarajevo.ba
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR