Ulićević: Građanin misli da sam mu ja problem, veći nego račun za struju i korupcija, dok za govor mržnje, koji smo normalizovali, najmanje odgovaraju oni koji ga promovišu

Ulićević: Građanin misli da sam mu ja problem, veći nego račun za struju i korupcija, dok za govor mržnje, koji smo normalizovali, najmanje odgovaraju oni koji ga promovišu

Govor mržnje smo u Crnoj Gori normalizovali i to je glavni problem… Imamo njegovu hiperprodukciju, koja za cilj ima da se na govor mržnje naviknemo i da ga doživimo kao dio naše kulture. To je, za novu emisiju na Anteni M, pod nazivom Mentalna higijena, poručio Jovan Džoli Ulićević, aktivista i izvršni direktor asocijacije Spektra.

Smatra da granice među raznim oblicima govora mržnje nijesu tako sive, kako se misli, jer “građani govor mržnje prepoznaju i razlikuju ga od uvredljivog govora. Svako zna kad je nekoga uvrijedio, a pogotovo zna kad trpi uvrede”.

Greška je, ističe Ulićević, fokusirati se pri obradi ovih tema strogo na govor mržnje, jer su, kako dodaje, mnogi desničarski politički akteri naučili da se služe mrzilačkim govorom, a da to nije po pravnoj definiciji govor mržnje, koji biva sankcionisan.

Kako se pripadnici LGBT zajednice sa govorom mržnje suočavaju učestalo, pa su u 2024. zabilježene 142 prijave nadležnim organima, Ulićevića smo pitali - koliko je borba protiv govora mržnje izazovna?

- Čini mi se da oni koji imaju najveću političku moć, najmanju odgovornost snose za prikriveni govor mržnje. Najviše, s druge strane, posljedice trpe obični građani, koji su se ustvari samo ugledali na političare. Svakako, i za to treba da plate kaznu i odgovaraju, ali je nepravedno da ne odgovara onaj koji govor mržnje promoviše.

Zapravo, u društvu se dešava, digresija ka LGBT osobama. Građanin misli da sam ja njegov problem, mnogo veći nego račun za struju, nego korupcija, nego to što će neko da mu devastira zemlju, što će da je rasproda raznim investitorima, što je zadužen kod banaka i ne zna kako da plati kiriju, kako da plati kredit i tako dalje. U tom smislu je lakše mrziti LGBT osobe, nego zapravo učiniti nešto povodom svih tih frustracija, poručuje Ulićević.

Da li su efektne novčane kazne za govor mržnje?

- Pa, mislim da u nekom broju slučajeva jesu efikasne. Jer, kad svoje neadekvatno ponašanje plaćaš novcem koji je oskudan, to zna da ima efekta, a da li dugoročno, nisam baš siguran. Jer jedna je stvar da sebe suzbiješ i kažeš >"neću da mrzim otvoreno jer će neko da me udari po džepu", a druga je stvar da kažeš "neću da mrzim zato što to razara i mene i ljude oko mene" i tako dalje. To su potpuno različiti koncepti, ukazuje Ulićević.

Nerazumijevanje se, pojašnjava, dešava onda kad je distanca među nama velika.

- Zato se najviše govora mržnju dešava preko medija, preko društvenih mreža, jer prosto ne vidiš osobu, ne doživljavaš osobu koju targetiraš, kaže on.

Ima li u Crnoj Gori institucionalne homofobije?

Uvijek će da je bude. Sve naše institucije čine ljudi ovoga društva. Ono što se u deset godina promijenilo jeste tretman. Kad dođeš da nešto prijaviš, u dobrom dijelu slučajeva tebe će neki policijski službenik da istretira značajno bolje nego nekad. Ono što se nije promijenilo jeste rezultat prijavljivanja, apostrofira Ulićević.

Govoreći o sankcijama, poručuje da nije pobornik zatvorskih kazni.

- Generalno mislim da ta vrsta pristupa pokazuje slabost države da riješi društvene probleme. Dakle, postoji mnogo akcija koje mogu da podstiču integraciju unutar zajednica. Mi smo građansko, multikulturalno društvo, dakle, ja nisam samo pripadnik Kvir zajednice, ja sam pripadnik i mnogih drugih zajednica, imam brojne druge identitete. Ono što treba da se dešava jeste da se kreiraju različite akcije, koje već dugo radi, skoro pa isključivo, civilni sektor, a koje će da stvaraju osjećaj ljudima da različite zajednice pripadaju ovom društvu. I ovo se odnosi i na nacionalne zajednice i na vjerske zajednice.
Ako se samo fokusiramo na kaznenu politiku mi promašujemo poentu. Znači, mi konstantno saniramo posljedice, kao da gasimo male požare, koji se stalno iznova aktiviraju, kaže izvršni direktor Spektre.

Upitan da li bi doprinijelo poboljšanju sveukupne situacije ako bismo imali pripadnika LGBT zajednice na nekoj državnoj funkciji, kao što, recimo, u Srbiji imaju predsjednicu Skupštine, Ulićević kaže da je protiv toga.

- Malo ko je štete LGBT zajednici učinio kao Ana Brnabić. Brnabić je u životu isključivo radila za Vučića i za sebe. Ako bismo dobili nekoga ko je LGBT na visokoj političkoj funkciji, ok, super, ali mene zanimaju politike tog nekog. Jer, evo da pogledamo naš parlament - koliko znamo žena koje se uopšte ne zalažu za rodnu ravnopravnost nego koje se isključivo zalažu za desničarske patrijarhalne politike? Da li je to bio garant njihovog identiteta da će se one zalagati za neke progresivnije politike? Trebalo je, ali ne, zaključio je Ulićević.