17 °

max 17 ° / min 10 °

Srijeda

17.04.

17° / 10°

Četvrtak

18.04.

14° / 8°

Petak

19.04.

15° / 7°

Subota

20.04.

15° / 6°

Nedjelja

21.04.

10° / 6°

Ponedjeljak

22.04.

14° / 7°

Utorak

23.04.

19° / 8°

Podijeli vijest sa nama.

Dodaj do 3 fotografije ili videa.

Maksimalna veličina jednog fajla je 30MB

minimum 15 karaktera

This site is protected by reCAPTCHA and the Google. Privacy Policy and Terms of Service apply.
Usagašen finansijski paket vrijedan 1.825 milijardi eura: Kakva je pozicija Crne Gore?

Ekonomija

Comments 0

Usagašen finansijski paket vrijedan 1.825 milijardi eura: Kakva je pozicija Crne Gore?

Autor: Antena M

  • Viber

Piše: prof. Gordana Đurović

Evropska unija funkcioniše tako što jedan dio sredstava koje prikuplja prvenstveno od država članica, svojom određenom preraspodjelom vraća državama članicama, bilo da su to transferi kroz projekte ili da su to povoljna kreditna sredstva evropskih banaka. Jedan dio sredstava namijenjen je državama koje pristupaju, kao Crna Gora, ili su u nekom posebnom obliku aranžmana sa Evropskom unijom, kao zemlje susjedskog programa.

Crnoj Gori kao zemlji proširenja, gdje su zemlje Zapadnog Balkana i još Turska, namijenjena je takozvana pretpristupna podrška. U svakoj finansijskoj perspektivi koja broji sedam budžetskih godina postoji posebna budžetska linija koja se zove pretpristupna podrška - IPA.

Ona je bila od 2007. do 2013. pa je CG dobila oko 235 miliona eura za sedam god, pa od 2014. do 2020. pa je Crnoj Gori odobreno 270 miliona eura i sada se upravo usvaja nova finansijska persektiva za period 2021. do 2027. Ta finansijska perspektiva se dugo i teško pregovarala - od 2. maja 2018. do 21. jula ove godine. Poslije odluke Evropskog savjeta, ostalo je da se i Evropski parlament izjasni i ovaj važan proces je okončan.

Govorimo o budžetu EU za sedam godina i on je veličine 1.074,3 milijarde eura, odnosno oko 1,1% BDP-a Unije na godišnjem nivou. Od toga novca jedan dio je za pretpristupnu podršku IPA, to će biti IPA III. Ta linija IPA III za sedam godina iznosi 12,86 milijardi eura. Od tog novca polovina je za Tursku, a preostali dio je za zemlje ZB. CG je dio toga paketa i onda ćemo mi u tom paketu moći da očekujemo sličan iznos pretpristupne podrške koji smo imali u akcijama IPA II. Iako relativno mala sredstva u odnosu na ukupni budžet EU, ona su u odnosu na naš budžet značajna i kretaće se preko 1% crnogorskog BDP-a godišnje, oko 50 mil eura godišnje.

Što se tiče dodatnih sredstava, ona su za CG namijenjena i kroz evropske programe kao što su Horizont, Erasmus, Evropa za građane, Program Kultura, Fiskalis... U svim ovim programima, gdje smo potpisali memorandume o saradnji, mi imamo pravo pristupanja kao zemlja partner. Posebna pomoć dolazi nam kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir i Berlinski proces, koja će biti nastavljena.

To je to što je izvjesno i to je dio ovoga paketa koji se zove Finansijska perspektiva 2021-2027, koja je upravo usaglašena. I to je ono na šta CG realno može računati.

Evropska komisija je zbog pandemije KOVID-19  izašla sa preraspodjelom budžeta za ovu godinu, pa je  Crnoj Gori dodijeljeno tri miliona eura vanredne podrške za medicinsku opremu, a 50 miliona sredstava iz IPA II je restrukturirano, pa ide za dvije klinike i medicinsku opremu za javnozdravstveni sistem (10 miliona), dok veći dio ide kao direktna budžetska podrška od 40 mil eura, za ekonomske i socijalne prioritete. Aprila 2020. godine, EU nam je odobrila i dodatnih 60 mil eura makrofinansijske podrške za Budžet Crne Gore, u vidu povoljnog kreditnog aranžmana. Sva ova sredstva, idu tamo gdje je najvažnije: za ekonomsko-socijalne pakete podrške uslijed ekonomske krize uzrokovane zdravstvenom krizom.

Pored spomenute investicione podrške kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir iz regionalne Ipe, tu je i najava EU da ćemo na jesen moći očekivati tzv. investicioni ekonomski paket za region, čiji je dio i CG. To je program dugoročne podrške zemlji koja pristupa, a koji će se sprovoditi i narednom srednjem roku.

Kada razgovaramo o Budžetu EU, važno je međutim, pored ove rashodne strane (kako se novac troši), razmišljati i kako se novac prikuplja od država članica (gdje najrazvijenije zemlje daju naveće doprinose; tako npr. NJemačka kontribucija u narednom sedmogodišnjem period biće oko 25% ukupnih sredstava). Uvijek razgovaramo o tome da se sredstva raspoređuju, a ono što se ne spominje jeste da se prije toga ta sredstva prikupljaju. U javnim finansijama imamo i rashodnu i prihodnu stranu. Kad posmatramo prihodnu stranu, ko puni evropski budžet?

Evropski budžet pune države članice, ali on se ne raspodjeljuje onako kako se puni i tu je ta njegova dodatna vrijednost. On se preraspodjeljuje tako da ubrazava razvoj onih koji su manje razvijeni. A najrazvijenije zemlje daju najveće kontribucije, zato što su to i zemlje sa najkonkurentnijim kompanijama koje plasiraju robe na jedinstvenom tržištu. One na tom tržištu ostvaruju i najveće koristi. Oni će kroz svoje firme jedan dio sredstava bolje plasirati, jer će imati veće tržište bez barijera. To je filozofija ekonomske integracije.

Da zaključimo, integracija je dobra i za najrazvijenije i za one manje razvijene, jer se kroz integraciju stvara više ekonomskih mogućnosti za sve.  U tom kontekstu, EU je zainteresovana da i mi pristupimo i da se u tom pristupanju pripremamo, zato nam pruža pretpristupnu podršku koja je istovremeno i njen interes, da zapadni Balkan sjutra bude ravnopravni dio teritorije EU, dio ponude roba i usluga EU, i dio kupaca evropskih roba i pružanih usluga, odnosno da i naša zemlja bude integrisana u zajedničko tržište. Zato EU ima interes da nama pomogne, a mi imamo interes da evropske standarde usvojimo i da se što bolje za to evropsko tržište pripremimo. I dok postoje obostrani interesi to je najbolje strateško partnerstvo.

Ono što je novina kod novog evropskog budžeta 2021-2027. jeste da on pored Finansijske perspektive od 1074,3 milijarde eura (koji će se prikupljati na bazi poznatih izvora punjenja budžeta od država članica – kontribucija i dijela prihoda od carina i PDV-a), ima i dodatnih 750 mlrd eura koje će EU naći na finansijskom tržištu, tako što će se zadužiti. Ovaj će evropski dug biti vraćan postepeno, do 2058. godine. Prvi put, na ovaj način, budžet EU neće biti “u ravnoteži”. Ali to je cijena – odgovor na pandemiju KOVID-19 i ekonomsku krizu koja je njom izazvana. Odgovor na pandemiju zahtijevao je značajna dodatna sredstva.

Velike su debate između država članica bile: države koje su štedljive (Austrija, Holandija, Danska, Švedska) dugo nisu prihvatale da ulaze u zajednička evropska zaduženja, a države koje su najviše pogođene, one su željele da se dodatna sredstva obezbijede na nivou EU kao zajednički odgovor na krizu i kao solidarnost među državama članicama. Kompromis je ipak pronadjen i to je veoma važno za buduće odnose unutar Unije i njenu poziciju na globalnoj sceni. Tako će EU, kao nadnacionalna organizacija posebne vrste, sa stastusom pravnog lica, moći da povuče dodatna sredstva i to je tih 750 milijardi eura koje će se koristiti za novu fazu evropskog razvoja, kroz podršku, za oporavak i otpornost evropskih  ekonomija. To je paket za države članice.

U bliskoj budućnosti, da bi se smanjile kreditne obaveze EU, države članice razgovaraće i o novim mogućim prihodima za budžet EU, pored dosadašnjih tradicionalnih izvora. To će biti interesantno pratiti, jer će se novi prihodi vezivati i za jačanje zelene ekonomije i smanjenje zagađenja  (npr. vezivanje dijela kontribucija po zemlji za stepen recikliranja plastike, uvodjenje dodatnih nameta za uvoz roba na tržište EU čija je proizvodnja uzrokovala veće emisije gasova sa efektom staklene bašte, oporezivanje najjačih kompanija u digitalnom svijetu, koje ostvaruju velike prihode na zajedničkom tržištu, i sl.). To je i nama važno i dobro je da se za to blagovremeno pripremamo.

Sada treba samo još sačekati da Evropski parlament potvrdi predlog Evropskog savjeta, da se usaglase. Za nadati se da proces finalnog usaglašavana neće ugroziti ovaj istorijski dogovor.

 

 

Komentari (0)

POŠALJI KOMENTAR