U Crnoj Gori ćutanje na interesovanje Srbije za koncesiju crnogorskih aerodroma

Tenderska procedura za zakup Aerodroma Crne Gore, koja traje već sedam godina, ušla je u završnu fazu – u ponedjeljak, 9. juna, Komisija za sprovođenje tendera trebalo bi da preda izvještaj Vladi Crne Gore.

Kako su ranije saopštili u zakonskom roku pristigle su dvije ponude, jedna južnokorejske Vlade i druga privatne kompanije iz Luksemburga.

U finišu procedure, iz Srbije, koja nije učestvovala na tenderu, je saopšteno da su oni zainteresovani za koncesiju aerodroma u Podgorici i Tivtu.

To je 2. juna saopštio ministar finansija Srbije Siniša Mali.

Na upit za pojašnjenje izjave koju je dao u završnoj fazi tenderskog postupka, u kome Srbija nije ni učestvovala Radio Slobodna Evropa (RSE) nije dobio odgovore iz kabineta ministra Maloga.

Srbija ne upravlja svojim najvećim aerodromom Nikola Tesla koji je dala pod koncesiju 2018.

Na to ukazuje profesor beogradskog Fakulteta za ekonomiju i finansije Goran Radosavljević koji za RSE kaže da ne zna primjer države koja ne upravlja svojim a zainteresovana je za aerodrome u susjedstvu.

"Ako je to uradila (dala svoj aerodrom ), ne vidim šta su reference da se Srbija sada time bavi, i koja bi to kompanija iz Srbije bila zainteresovana", kaže Radosavljević.

Iz Tenderske komisije i Vlade Crne Gore nijesu odgovorili na upit RSE za komentar izjave Malog koja dolazi uoči odluke Vlade i završene tenderske procedure.

Tender predviđa zakup kroz koncesije, dva aerodroma kojima upravlja državno preduzeće Aerodromi Crne Gore, na rok od 30 godina, uz nadoknadu od 100 miliona eura, i ulaganja od 200 miliona.

Aerodromi Crne Gore su prošlu godinu završili profitom od skoro 11 miliona eura.

Ostavke članova komisije mogle bi da sruše tender?

Danas je stavljena tačka i na spekulacije da bi se tender mogao srušiti zbog ostavke pojedinih članova Komisije, saopšteno je iz Vlade 6. juna.

Naime, tenderska komisija je u kompletnom sastavu i uz prisustvo konsultanata iz IFC-ja, održala sjednicu čime je stavljena tačka na spekulacije o ostavkama i povlačenju konsultanta, piše u saopštenju koje potpisuje ministar ekonomije i predsjednik Tenderske komisije Nik Đeljošaj.

On je dan ranije rekao Vijestima da mu je jedan od članova komisije "usmeno najavio" ostavku, ali da je zvanično nije dobio:

"Ako bi samo jedan član Tenderske komisije podnio ostavku, cijeli postupak bi morao biti poništen i ne bi mogao da se izabere ponuđač na aktuelnom tenderu”, objasnio je Đeljošaj.

Dodao je da ne vjeruje da će neki pojedinac iz komisije preuzeti na sebe odgovornost da sruši cijeli proces koji traje sedam godina.

Mediji su prethodno objavili da je više članova komisije podnijelo ostavke.

Nova sjednica Komisije zakazana je za nedelju 8. jun.

Šta je rekao Siniša Mali

Mali tvrdi da su on i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić nekoliko puta iskazali spremnost na duplo veća ulaganja u crnogorske aerodrome, od onih traženih tenderom.

"Našu namjeru smo jasno iskazali aktuelnim čelnicima u Crnoj Gori nekoliko puta. Nažalost, nijesmo osjetili raspoloženje da budemo uključeni u ovaj proces", navedeno je iz njegovog kabineta.

On nije naveo razloge zbog čega kompanije iz Srbije nijesu učestvovale na tenderu.

"Vjerujem da bi uključivanje Srbije u ovaj posao bilo od obostrane koristi", saopštio je Mali 2. juna.

Koji su motivi Srbije?

Profesor Radosavljević smatra da su u pitanju ekonomski razlozi.

"Srbija ima ekonomskih interesa da u regionu učestvuje na sličnim procesima, tako da me sa te strane ne čudi ta izjava jer je i ranije je Srbija učestvovala u nekim privatizacijama".

Iako ga interesovanje ne čudi smatra da su upitne reference.

"Mislim da su reference koje Srbija može da ponudi u ovom trenutku u upravljanju aerodroma daleko od onoga što su potrebe Crne Gore", kaže Radosavljević.

Ukazuje da Srbija ima deficit u budžetu od 2020. i da bi vjerovatno morala da se zadužuje za ovakav projekat u Crnoj Gori.

Kao jedan od mogućih motiva vidi želju za snažnijim pozicioniranjem srpske avio kompanije Air Srbija, čiji je Mali predsjednik upravnog odbora.

Na pitanje RSE, da li se izjava Siniše Malog može tumačiti kao najava da bi tender mogao biti poništen, Radosavljević je rekao da ne zna detalje.

Dvije ponude na tenderu

Vlada je objavila da su u predviđenom roku do 9. maja dostavile ponude dvije međunarodne kompanije: Inčeon Internešnl (Incheon International Airport Corporation) i Korporacija Amerika Eirport (Corporacion America Airports S.A.).

Prva, IIAC je vlasništvo južnokorejske Vlade, CAAP je privatna kompanija iz Luksemburga.

Treći zainteresovani tursko-francuski konzorcijum ADP – TAV Airports je odustao.

Komisija ima obavezu da u roku od 30 dana od otvaranja ponuda, dakle do 9. juna nadležnom Ministarstvu preda izvještaj o ponudama.

Više puta je najavljivano da će Vlada brzo donijeti odluku jer su aerodromima "neophodna ulaganja i modernizacija", prije svega zbog razvoja turizma.

I dok Vlada smatra da je aerodromima neophodna modernizacija i nova ulaganja tome se protive tri sindikata, čiji su članovi radnici aerodroma.

Oni smatraju da aerodromi treba da ostanu u državnom vlasništvu i da se modernizuju iz sopstvenih prihoda.

Proces dug sedam godina

Priču o dugoročnom zakupu vazdušnih luka počela je vlast Demokratske partije socijalista (DPS), koja je 2019. pokrenula tenderski postupak za koncesije.

DPS je smijenjen 2020, a tenderski postupak, zbog korone, pauziran.

Vlada premijera Milojka Spajića nastavila je taj proces.

Iz njegovog kabineta je saopšteno da će naknada za koncesiju biti uložena u kapitalne projekte opština gdje se nalaze aerodromi.

Aerodromi Crne Gore su 2024. opslužili blizu tri miliona putnika.

Aerodrom Podgorica je prošle godine imao 36 odsto više putnika nego u 2019. godine, prije pandemije.

Aerodrom u Tivtu prvi put od pandemije prošle godine je imao više od milion putnika.