Građanska inicijativa Zdravi Mojkovac optužila je ćerku firmu off shore kompanije sa ostrva Džerzi, registrovanu u Švajcarskoj, da pokušava da nezakonito traži višemilionsku odštetu od Crne Gore putem arbitraže, iako je sama prekršila ugovorne obaveze, navodeći da se ne radi o švajcarskom kapitalu već o off shore strukturi, čiji je cilj, kako tvrde, eksploatacija prirodnih resursa i prikrivanje ekološke štete.
Njihovo saopštenje prenosimo integralno:
Pojedini crnogorski mediji danas prenose da ćerka firma off shore kompanije najavljuje arbitražu protiv države Crne Gore zbog raskida ugovora, tražeći višemilionsku odštetu, pozivajući se na navodni BIT sporazum sa Švajcarskom.
Važno je razbiti mitove koji se plasiraju u tim tekstovima, koji namjerno ne dijelimo.
Nije riječ o švajcarskom kapitalu. Ćerka firma jeste registrovana u Švajcarskoj, ali je njena matična kompanija off shore firma sa ostrva Jersey (Engleska). Dakle, radi se o kapitalu iz off shore raja, tipičnom za strukture koje služe za izbjegavanje poreza i potencijalno pranje novca.
Sami su izazvali raskid ugovora. Ćerka firma je imala mjesec dana da ispravi grešku u studiji izvodljivosti, koju je sama napravila, kako bi spriječila raskid ugovora. To nije uradila.
Planska dokumentacija nije bila adekvatna. Nije usvojena jer nije ispunjavala zakonske i stručne standarde. A uz to su iz dokumentacije izbacili zlato, kako bi prikrili zaradu, a najtrovniju živu jedva pomenuli, jer ne postoji način da se riješi problem zagađenja.
Bespravno produžavali rokove. Ćerka firma je, uz podršku domaćih saradnika, više puta bez zakonskog osnova produžavala rokove za geološka istraživanja i pribavljanje potrebne dokumentacije.
Zbog svega navedenog, postavljamo logična pitanja:
Koje međunarodno pravo štiti off shore kompanije koje pokušavaju da eksploatišu i pljačkaju crnogorske resurse, na štetu zdravlja građana?
Zašto Zaštitnik imovinskih interesa Crne Gore nije prvi pokrenuo tužbu protiv ove kompanije zbog očiglednog pokušaja pljačke naših resursa?
Sve smatramo još jednim tužnim pokušajem zastrašivanja. Ne postoji međunarodno pravo po kojem nasilnik naplaćuje odštetu od žrtve. Naprotiv, nadamo se da će doći dan kada će domaći saradnici koji su ovakve doveli u Crnu Goru odgovarati pred zakonom za planirani ekološki Černobilj iznad naših glava.
Na kraju, predlažemo domaćim pravosudnim organima da u okviru procesuiranja odgovornih za ekocid u Pljevljima(rudnik Šuplja stijena), ispitaju i ulogu ove kompanije, koja je 2021. godine, zajedno sa CETI, pokušala da riješi problem otpadih voda iz tamošnjeg rudnika. Na žalost, rezultat znamo, nedavno su završile u rijeci Ćehotini. To je jedna od najvećih ekoloških katastrofa poslednjih decenija u našoj državi. To je, izgleda, „održivost“ koju su nam nudili.
Offshore kompanija može da traži arbitražu - ali ne i da dobije.
Rudnika biti neće!
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR