Piše: Darko Šuković
Sramotno i neprihvatljivo bilo je oponašanje majmunskog glaskanja, sinoć pod Goricom. Ne može biti opravdanje što ga je isprovocirao Rahim Sterling, tamnoputa vedeta Sitija...(silan igrač, "da je čo'jek taki"). Džaba i što je trajalo ni desetak sekundi. Nije, jednostavno, smjelo nikome preko usta preći... prvo, jer je neljudski; drugo, jer je strogo kažnjivo.
Samo, da li je sva utakmica i sva publika i dvosatno veličanstveno navijanje, stalo u tih desetak sekundi gubitka samokontrole grupe najvatrenijih pristalica Crne Gore? Istih koji su aplauzom pozdravili himnu Engleske i reprezentativce, bez obzira na boju kože. A, upravo svjedočimo pokušaju da se sve viđeno svede na kulturološku inferiornost domaćina.
Da li je, dakle, pošteno i svrsishodno što je tih nekoliko "hu-hu" bezmalo jedina tema dan poslije? Kome odgovara da se sve svodi na stereotip o balkanskom primitivizmu i evropskoj civilizovanosti. Jer, zapravo, sve mimo tih desetak ružnih sekundi grupe navijača Crne Gore, bilo je dekonstrukcija klišea o engleskom džentlmenstvu i crnogorskom provincijalizmu.
Stefan Savić je izgovorio rečenicu iz koje bi Englezi mogli da izvuku nešto važnije od tri boda - prepotentnost Sterlinga, Hendersona ili Rouza, autentičan je huliganizam na fudbalskom terenu. Ti, u novcu i slavi ogrezli, momci ne znaju šta je poštovanje. Njihova oholost nije dozvolila publici da Engleze isprati aplauzom, kao što je Moldaviju, kad nam je dala pet komada.
Ova Engleska je silan tim, kadar da uskoro postane i jedan od najmoćnijih na Planeti. Ali, većina ovih momaka koji danas nose dres "Gordog Albiona" kao da nikada nijesu čuli za ser Bobija Čarltona ili gledali fudbalskog viteza Stivena Džerarda. Ovo je skupina supertalentovanih fakina, bez šarma Pola Gaskojna, iz koje po gospodstvu štrči kapiten Kejn, za koju niko van Engleske neće imati simpatija.
No, takvo ponašanje Engleza u Podgorici ima svoj UEFA kontekst. I da nemate problem sa kompleksom više vrijednosti, u podsvijesti kao formalnopravno manje vrijednu, držite reprezentaciju nad kojom se, samo tri dana ranije, bukvalno iživljavao sudija iz Francuske.
Kad, pod okriljem UEFA, onakvim jedanaestercem, na startu kvalifikacija pošaljete poruku jednoj državi da je ne želite na Prvenstvu Evrope, da li ste, u suštini, uradili išta drugo, do demonstrirali svojevrstan rasizam, samo malo šire shvaćen od onoga koji za kriterij uzima boju kože.
Nije poenta u tome da li se diskriminacija izražava uzvikivanjem "hu-hu" ili zvukom pištaljke, nego što nekoga smatrate manje ili više vrijednim mimo civilizacijski prihvatljivih kriterija. A, najvažnije je da li je posrijedi incident grupe neodgovornih pojedinaca ili nepisani standard iza kojega stoji premoćna organizacija, poput UEFA.
Garac
Kad su nazovi poslanici u skupstini neki dan tako neljucki otvoreno vrijedjali goste iz Makedonije niko ih nije kaznio za rusenje kulta gosta ti isti su to i sad ponovili
Red
Drugo, jedinstven sam slučaj u Evropi jer imam Javni servis koji mi ne omogućava TV prenos utakmice nacionalne reprezentacije (prvoklasni događaj), već to zavisi od volje privatnika iz inostranstva, pa moram "na divlje" da lovim stream i slušam tužan glas voditelja dok objavljuje da su moji poveli
Red
Prvo, pristojnom i dostojanstvenom domaćinu, koji ne nosi kompleks kulturalne inferiornosti u odnosu na gosta i ne pripisuje mu rasizam zbog "ni desetak sekundi" vlastite manifestacije rasizma (čin koji relativizuje šireći i bildujući kontekst), fokus je na samom činu a ne na njegovom trajanju.