Ruski paravojni kampovi u ruskoj guberniji

Za Antenu M piše: Tomislav Marković

Tužilaštvo Moldavije saopštilo je da je uhapsilo 74 osobe osumnjičene da su se obučavale za izazivanje nereda u ovoj zemlji, ukoliko na izborima pobedi strana koja nije bliska Rusiji. Domaći teroristi obučavani su, gle čuda, u Srbiji. Prema saopštenju moldavskih vlasti, uhapšenici su "otputovali u Srbiju na obuku koju su vodili ruski instruktori, što uključuje i obuku vatrenim oružjem". U racijama širom Moldavije policija je zaplenila veću količinu eksploziva i vatrenog oružja.

Predsednica Moldavije Maja Sandu upozorila je javnost da su nezavisnost i evropska budućnost njene zemlje u opasnosti, te da iza zavere u kojoj učestvuju pomenuti teroristi stoji Rusija. Nekoliko dana nakon ove alarmantne vesti u Šapcu su uhapšena dvojica muškaraca zbog sumnje da su povezani sa finansiranjem i organizovanjem paravojnih ruskih kampova za obuku Moldavaca i Rumuna.

Obuku su organizovali u etno-selu pokraj Loznice u periodu od 16. jula do 12. septembra, a trening za terorističke aktivnosti prošlo je između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. Obojica uhapšenih su, gle čuda, nekadašnji saradnici ministra bez portfelja Nenada Popovića, poznatog po bezgraničnom obožavanju Kremlja i Vladimira Putina.

Hinjena naivnost

Nije ovo prvi put da se govori o ruskim kampovima za obuku terorista na području Srbije. Prošle godine, 17. oktobra, policija i obaveštajna agencija Moldavije saopštile su da u Republici Srpskoj i Srbiji postoje kampovi za obuku mladih koji će izazivati nerede u ovoj zemlji. Državljane Moldavije obučavale su osobe povezane s ruskim paravojnim organizacijama Ferma i Wagner. Tada je u Moldaviji uhapšeno osam osoba. U Srbiji nije uhapšen niko, jer u to vreme Alekdsandar Vučić nije mnogo brinuo za svoj međunarodni kredibilitet. Situacija je danas drugačija, pa predsednik Srbije mora da glumi kako goni ruske agente.

Srpska javnost reaguje, blago rečeno, čudno, glumi zblanutost, iznenađenost, preneraženost i slične emocije neprikladne ovim događajima. Pitaju se nezavisni mediji kako je sve moglo da prođe ispod radara, kako je moguće da država nije znala za postojanje ruskih paravojnih kampova, šta radi BIA (osim što zlostavlja studente i pobunjene građane) i sve u tom stilu.

Ah, kakva hinjena naivnost. Naša slobodarska javnost je, po svemu sudeći, prespavala poslednjih par decenija, ako već nije aktivno učestovala u stvaranju atmosfere u kojoj je najnormalnije da u Srbiji slobodno ordiniraju ruski agenti i obučavaju strane državljane za terorističke akcije pod egidom Kremlja.

U službi Kremlja

Pošto su skoro svi propustili neke ključne događaje iz proteklog perioda, ne bi bilo zgoreg podsetiti na neke elementarne činjenice. Aleksandar Vučić i njegova napredna bratija od Srbije prave rusku guberniju na Balkanu, i to za evropske pare, to nije nikakva tajna. Ne radi samo vladajuća bulumenta na podaništvu Kremlju, već u tome učestvuje i znatan deo opozicije, onaj takozvani patriotski. A ni ostale, navodno proevropske snage, nisu se baš ubile od borbe protiv otrovnog ruskog uticaja u zemlji, malo su se probudili tek nedavno, kad je Kremlj zvanično napao proteste protiv režima. A nije klečanje pred Putinom počelo juče, za vakta naprednjaka, već mnogo ranije. Boris Tadić i Vojislav Koštunica prodali su Rusiji budzašto Naftnu industriju Srbije, maltene su dali kompaniju i srpske energente na poklon, i stavili državu u potpunu energetsku zavisnost od ruske despotije. Kakva je to bio izdajnički potez videće se uskoro, kad SAD konačno uvedu dugo najavljivane sankcije NIS-u.

Zbunjena javnost je mogla da primeti kako su BIA, policija i druge bezbednosne snage odavno stavljene u službu FSB-a i Kremlja. Dok je Aleksandar Vulin bio ministar policije, u Beogradu su prisluškivani ruski opozicionari, saradnici Alekseja Navaljnog. Opozicioni političar Vladimir Kara-Murza, jedan od učesnika sastanka u Beogradu, tvrdio je da je Vulin o tom sastanku obavestio prvog čoveka Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaja Patruševa, sa kojim se sastao u Moskvi. Tom prilikom, Vulin je Patruševu predao transkripte razgovora ruskih opozicionih aktivista, a na osnovu toga je uhapšen Andrej Pivovarov. Kasnije je uhapšen i sam Kara-Murza i osuđen na 25 godina robije.

Progon ruskih disidenata

Vulin ima i zvanično priznanje za svoj ruskokolonaški rad. Bio je Vulin i na čelu Bezbednosno-informativne agencije, pa je odlikovan u Moskvi Ordenom za saradnju ruske Federalne službe bezbednosti (FSB). Vulina je u sedištu FSB-a u glavnom gradu Rusije odlikovao direktor FSB-a general armije Aleksandar Bortnikov za „izuzetan profesionalizam i doprinos saradnji srpske i ruske službe“.

BIA je ruskog emigranta Pjotra Nikitina, osnivača Ruskog demokratskog društva, koji godinama sa porodicom živi u Srbiji, označila kao pretnju po bezbednost Srbije. Ruski opozicionari Vladimir Volohonski i Jevgenij Iržanski proterani su iz Srbije, pod istim izgovorom. Jedini njihov greh je što su protivnici politike Vladimira Putina, što se zalažu za mir i prestanak ruske agresije na Ukrajinu. Dakle, Kremlj ih smatra neprijateljima, a BIA potom sprovodi naloge Kremlja u delo.

Pa zašto bi onda bilo čudno to što imamo ruske paravojne kampove u Srbiji? Zar to nije logično? Zapravo je čudno što ih nemamo više, u svakom gradu bar po jedan. A zna li neko od iznenađenih javnih delatnika čemu služi onaj Ruski humanitarni centar u Nišu? Pošto znamo da se ne bave humanitarnim delatnostima, niti su se istakli u pomoći ljudima u nevolji, biće da se bave nekim drugim poslovima.

Podrška razaranju Ukrajine

Usput, Srbija nije uvela sankcije Rusiji, iako joj je to međunarodna obaveza, kao zemlji koja je bar zvanično kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Ne samo to, već javnost masovno podržava rusko razaranje Ukrajine, mediji slave ubijanje civila, navijaju za masovnog ubicu Putina koji je omiljen, voljen, u njemu mnogi vide jedinu nadu. Dok su širom Evrope građani demonstrirali protiv ruske agresije, u Srbiji su organizovani skupovi u znak podrške masovnom pokolju civila u Ukrajini, na kojima su učestvovali i neki protivnici naprednjaka, recimo Đorđe Vukadinović, omiljeni gost opozicionih televizija, ili Mlađan Đorđević, nekadašnji savetnik Borisa Tadića, prijatelj i kum Dragana Đilasa. Ujedinjeni u podršci zlikovcu Putinu i uništenju Ukrajine – i vlast i mnogi takozvani opozicionari.

U ruskom hazjajinu, koljaču, nasledniku krvoloka Staljina jedinu nadu za pravoslavlje vidi i patrijarh Porfirije, što mu je i saopštio tokom posete u Moskvi, kad se poklonio Putinu do zemlje, ako ne i niže od toga. Kad je Vulin bio na pomenutom sastanku sa Patruševim, dogovorili su zajedničku borbu Srbije i Rusije protiv obojenih revolucija, a u te svrhe formirali su i radnu grupu sa zadatkom da nadgleda opozicione aktiviste, nevladine organizacije i nezavisne novinare.

Ruski portal “RT Balkan” objavio je vest pod naslovom “Vagnerovci objavili oglas za dobrovoljce, uslovi više nego primamljivi”. U oglasu je navedeno da paravojna kompanija koju je tada vodio Jevgenij Prigožin potražuje dobrovoljce starosti od 22 do 50 godina, koji nisu državljani Ukrajine, neke od zemalja EU ili NATO alijanse. Od potencijalnih paravojnih plaćenika očekuje se da budu zdravi (fizički), a glavno je “da oni koji se jave budu zaista zainteresovani da uče, da su patriote i da su jaki duhom, a svemu ostalom naučiće ih vagnerovci”. Zastava Vagnera pojavljivala se redovno čak i na studentskim protestima, ruski agenti očigledno dobro obavljaju svoj posao u Srbiji. A što ne bi vredno i efikasno radili kad im niko ne smeta, kad je takozvana država Srbija na njihovoj strani i kad su ovde svoji na svome.

Specijalne kulturne veze

Dok demokratski svet odbija saradnju sa oficijelnom Rusijom, dotle Srbija razvija specijalne kulturne veze sa Kremljom. Vladimir Iljič Tolstoj, savetnik za kulturu predsednika Rusije Vladimira Putina, boravio je u Beogradu, gde mu je ministar kulture Nikola Selaković, u ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića, uručio Orden srpske zastave prvog stepena za jačanje kulturnih veza Srbije i Rusije. Pre njega, u Beogradu je boravio Mihail Švidkoj, specijalni predstavnik Vladimira Putina za međunarodnu kulturnu saradnju, pa je razgovarao o saradnji sa državnim funkcionerima, ali i sa Narodnim pozorištem, Srpskim narodnim pozorištem, Bitef teatrom i Bitef festivalom, najnormalnije. Potom je predstava “Rat i mir” Narodnog pozorišta gostovala u pomenutom peterburškom teatru “Aleksandrinski”.

Ekipa predstave je bila, kako reče reditelj, “uzbuđena i uplašena, jer će nastupiti u najvećem i najznačajnijem teatru”. Niko nijednom rečju nije pominjao cenzurisanje i zabranu, skidanje predstava sa repertoara, ropsku pokornost Putinovom režimu, jer to očigledno našim kulturnim poslenicima nimalo ne smeta. Naši vajni reditelji i ostali umetnici su jedva dočekali da sa svojim predstavama gostuju u zločinačkoj Rusiji, nemaju nikakav problem sa pokoljem u Ukrajini. Naravno, nikome ne pada na pamet da razvija veze i sarađuje sa istinskom ruskom kulturom koja je listom antiputinovska, usmerena protiv rata. Najveći ruski pisci i umetnici su pobegli iz Rusije, a naši takozvani umetnici hrle u tu istu Rusiju koja je najbolje predstavnike svoje kulture proterala na Zapad, koji neumorno satanizuje.

Otrovna kremaljska propaganda

Ruski ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko u Srbiji se ponaša kao kod svoje kuće, kao da je u najmanju ruku potpredsednik Vlade, ako ne i premijer. Deli direktive, usmerava spoljnu i unutrašnju politiku, zabranjuje srpskim vlastima da šalju delegacije na međunarodne skupove koji Kremlju nisu po volji, odvaja Srbiju od Evropske unije, preti za slučaj da Srbija uvede sankcije Rusiji, uopšte – ponaša se domaće, takoreći raspištoljeno. I tako redom, i tako dalje, bez kraja i konca, moglo bi se navesti još hiljadu sličnih primera srpske servilnosti i podaništva prema Kremlju.

Što je najgore, srpska javnost je toliko izložena kremaljskoj propagandi da je taj otrov totalno pomračio um ogromnom broju građana. Najgluplje, najbesmislenije floskule tupavih ruskih propagandista kod nas su osveštane istine, neupitne dogme, aksiomi u koje se ne sumnja. Demonizacija zapada, demokratije, NATO-a, liberalizma, individualizma, slobode ličnosti, ljudskih prava, tolerancije, građanskog društva, LGBT populacije, svake različitosti – urodila je plodom.

Na kraju smo stigli dotle da je najnormalnije smatrati Josifa Staljina, jednog od najvećih ubica u istoriji, čoveka koji je pomorio milione žitelja sopstvene zemlje u gulazima – velikim državnikom, herojem, pozitivnom istorijskom ličnošću. U masovnoj propagandi ne učestvuju samo mediji u ruskom vlasništvu kao što su Sputnjik ili RT balkan, već i nepregledna masa tobože srpskih medija, broj im se ne zna.

Hiljade takozvanih novinara, analitičara, javnih ličnosti, dežurnih smatrača stavili su sebe u službu strane države i rade za njene interese, protiv sopstvene zemlje, protiv svojih komšija, sugrađana, rođaka, prijatelja, protiv mladosti i budućnosti Srbije. Za šaku rubalja. I onda se naša opoziciona javnost iščuđava nad ruskim kampovima za obuku terorista. Kao da ima išta normalnije i logičnije nego imati ruske paravojne logore u ruskoj guberniji.