Da li je 1,2 biliona eura dovoljno da se spasi Evropa?

U doba Putina, Trampa i Si Đinpinga, ulozi za sljedeći budžet EU nijesu mogli biti veći.

Mario Dragi, bivši italijanski premijer, uživao je u penziji kad mu je telefonom stigao poziv. Bio je septembar 2023, a kancelarija Ursule fon der Lajen željela je da ga angažuje za jedan, posljednji zadatak: da pronađe način kako da Evropa ponovo postane konkurentna.

„Morao sam nekoliko dana da razmišljam prije nego što sam rekao ‘da’“, kasnije je rekao Dragi, objavljujući svoj završni izvještaj o oživljavanju evropske ekonomije. „Zadatak mi se činio izuzetno teškim i zahtjevnim“.

U srijedu će Dragijeve ideje o konkurentnosti ponovo biti u fokusu, kad Fon der Lajen predstavi plan za naredni sedmogodišnji budžet EU – događaj koji će obilježiti njen mandat na čelu Evropske komisije.

Višegodišnji finansijski okvir (MFF), kako se naziva ovaj ogroman dugoročni plan potrošnje, vrijediće od 2028. do 2034. godine. To što su dvije godine predviđene za pregovore o sadržaju budžeta pokazuje da, kao i obično, Fon der Lajen očekuje veliku bitku s državama članicama koje moraju jednoglasno da odobre plan.

Komisijski zvaničnici su tokom vikenda bili zaključani u maratonskim sastancima da finalizuju prijedlog, a radili su i do kasno u ponedjeljak, uz pizzu, kolu i vodu.

Ulozi teško da mogu biti veći. Predlog MFF moraće da obezbijedi sredstva da EU odgovori na neviđene izazove, kao što su trgovinski rat sa Trampovom Amerikom, stvarni rat s Putinovom Rusijom, pojačana konkurencija iz Kine, sukobi na Bliskom istoku, klimatske promjene, međunarodne migracije i uspon krajnje desnice s njenom anti-Briselskom politikom.

Kako je rekao Dragi, iskusni ekonomista Evrope: „Došli smo do tačke gdje, ako ne djelujemo, moraćemo da biramo između ugrožavanja našeg blagostanja, naše životne sredine ili naše slobode.“

Sadašnji osnovni budžet EU iznosi oko 1,2 biliona eura, što nije mala brojka.

No, to je tek oko 1 odsto ukupnog BDP-a EU, dok je u Njemačkoj budžet skoro 48 odsto, a u Francuskoj 57 odsto BDP-a. Cijenejni analitičari, uključujući Dragija, tvrde da su javna ulaganja EU daleko nedovoljna da bi se odgovorilo na izazove sa kojima se kontinent suočava.

Pitanje je koliko taa budžetska „bazuuka“ iz Brisela mora da poraste? Odgovori variraju u zavisnosti od sagovornika.

Neke zemlje žele da budžet ostane isti, dok druge traže njegovo udvostručavanje, kaže Jan Straški, glavni ekonomista OECD-a.

„Raspon je od nule do duplo, a moj sud je da bi povećanje manje od pola već donijelo mnogo koristi za ono što je razumno raditi na nivou EU“, rekao je Straški za POLITICO. „Recimo, 20 do 30 procenata“ – što bi ukupni budžet dovelo do oko 1,3 odsto BDP-a – „ako se pametno potroši, moglo bi biti veliki napredak.“

Jednostavni potezi

Pored većeg budžeta, OECD je u svom izvještaju ovog mjeseca preporučio da se postojeća sredstva EU preusmjere na odbranu i integrisano tržište električne energije, što bi smanjilo troškove struje i podstaklo rast.

Veći dio javnih sredstava trebalo bi da pređe u ruke Brisela, kako bi se efikasnije koordinisali prekogranični infrastrukturni projekti, poput električnih interkonektora, i zajedničke nabavke u odbrani, predložio je think tank.

„Nije u pitanju traženje savršenog rješenja, već hvatanje najjednostavnijih koristi – kao kada se bere najbliži plod na grani“, dodao je Straški.

Drugi analitičari tvrde da Brisel mora biti još ambiciozniji ako EU želi da ispuni zadatak. Po mišljenju Zolta Darvasa, jednog od autora nove studije Bruegel instituta, MFF bi trebalo otprilike da se udvostruči, kako bi se finansirala klimatska tranzicija i otplata duga nastalog zbog korone.

„Evropska unija je pod sve većim pritiskom da ispuni prioritete koji sve više imaju evropski karakter“, zaključuje Bruegel. „Izazovi poput klimatskih i digitalnih tranzicija, konkurentnosti, ekonomske otpornosti, odbrane, upravljanja migracijama i spoljne politike prelaze nacionalne granice i traže koordinisane i dobro finansirane odgovore. Ipak, glavni finansijski instrument EU, budžet, odnosno Višegodišnji finansijski okvir, ostaje zarobljen u prošlosti“.

Darvas predlaže da budžet poraste do oko 2 odsto BDP-a. Takvo povećanje bi omogućilo da EU pokrije svoj dio od dodatnih 800 milijardi eura godišnje, koliko je Dragi procijenio da je potrebno privatnom i javnom sektoru da se ponovo učini Evropa konkurentnom.

Neke zemlje, poput Francuske, saglasne su da budžet EU mora rasti.

Druge, kao Njemačka i Nizozemska, ne žele nikakav rast budžeta. „Švedska pazi da ne prihvati narativ da nam sad treba veći budžet samo zato što imamo nove probleme“, rekla je švedska ministarka za evropska pitanja Jesika Rozenkranc za POLITICO. „Moraćemo da pravimo prioritete unutar postojećeg budžeta“.

Švedska posebno želi da MFF obradi teme odbrane i bezbjednosti, iako neki stručnjaci smatraju da EU zakon sprečava direktno finansiranje vojne potrošnje kroz dugoročni budžet. „Kako će to tačno biti definisano ili prikazano u budžetu, moraćemo da se vratimo na to“, dodala je Rozenkranc. „Ali mislim da će odbrana, bezbjednost, podrška Ukrajini, kao i konkurentnost biti teme kojima bi novi budžet trebalo da se bavi“.

Dragi je takođe predložio radikalno pojednostavljenje budžeta, ideju koju je Fon der Lajen prihvatila u svom planu da objedini Zajedničku poljoprivrednu politiku i Kohezioni fond, najveće stavke u budžetu, u jedan veliki fond.

Druga komponenta MFF-a, prema skicama Komisije, biće novi Evropski fond za konkurentnost, sa investicionim kapacitetom za ključne sektore i podrškom za istraživanje. Treći stub budžeta biće novi fond za spoljne poslove, koji bi objedinio razvojnu pomoć i diplomatiju, prema prvobitnom planu Fon der Lajen.

Već su se neke zemlje i političari u EU usprotivili ovim reformama, naročito kad je riječ o novcu za evropske poljoprivrednike i ekonomski slabije regione.

EU porezi?

Što se tiče troškova, teži dio, barem potencijalno, je odlučiti odakle novac treba da dođe.

Već traje žestoka debata o tome da li novi oblici „vlastitih prihoda“ EU, kako se naziva njen izvor novca, treba da budu odobreni u okviru novog budžeta, što bi moglo uključiti i proširenje dijela prihoda koje Brisel može da uzme od postojećih poreza ili finansijskih aranžmana.
Jedan od razloga za nove izvore prihoda je da se smanji tenzija oko doprinosa pojedinih zemalja budžetu, političke fiksacije na tzv. „neto bilanse“.

Zemlje koje su neto davaoci, poput Njemačke, Nizozemske i Švedske, uplaćuju više nego što dobijaju nazad, što im otežava da politički opravdaju porast ukupnog budžeta EU svojim građanima.

Komesar za budžet EU, Pjotr Serafin, obećao je „ambiciozan paket vlastitih prihoda“ koji će „s jedne strane ojačati finansijski kapacitet onoga što imamo na evropskom nivou, a s druge strane biće politički i društveno prihvatljiv za države članice, ali i građane Evrope“.

Trebaće mu sreća. „Mi ne vidimo potrebu za novim vlastitim prihodima, a definitivno ne za evropskim porezima“, rekla je Rozenkranc. „Znamo da je velika debata o svemu, od prihoda iz sistema za trgovinu emisijama i mehanizma za karbonske granice, do drugih oblika novih vlastitih prihoda. Švedska to ne smatra potrebnim. Radije bismo se fokusirali na preraspodjelu unutar postojećeg budžeta, što je uvijek teško, ali to mora da se radi u nacionalnom budžetu, čak i kada se pojave novi izazovi.“

Vladavina prava

Jedan od načina da se uštedi je da se „ni jedan euro“ ne da nijednoj zemlji koja otvoreno krši demokratske standarde EU o vladavini prava, dodala je Rozenkranc. To je stav koji se poklapa sa ciljevima Komisije za naredni MFF.

Tim Fon der Lajen radi na novom sistemu „uslovljavanja“ koji bi pojačao finansijske kazne za zemlje poput Mađarske (a ranije i Poljske) koje Brisel smatra da ne poštuju demokratske slobode ključne za vrijednosti EU.

Ali kako svaka država u EU mora jednoglasno da prihvati cijeli budžetski paket, uključujući i Mađarsku Viktora Orbana, nije sigurno da će pravila uslovljavanja uopšte proći do konačnog prijedloga, bez obzira na želje Fon der Lajen i njenih komesara.

U suštini, pitanje kažnjavanja država koje ne poštuju vladavinu prava vraća nas na osnovno pitanje koje stoji iza cijelog budžeta: Za šta je EU zaista? Koliko u ovom dobu brojnih globalnih izazova 27 zemalja bloka treba da radi zajedno, kroz koordinisane akcije u visokim staklenim i čeličnim kancelarijama u Briselu, a koliko da odlučuje samostalno?

Na kraju, veličina i obim konačnog budžeta EU biće izraz kolektivnog odgovora na ovo pitanje.

„Ako pogledamo istoriju dogovora o prethodnim MFF-ovima, vidimo veoma ograničene promjene od jednog do drugog okvira“, rekao je Darvas, jedan od autora Bruegel izvještaja. Po njegovom mišljenju, najveći rizik za sposobnost EU da odgovori na izazove je što zahtjev za jednoglasnim dogovorom između 27 zemalja „ozbiljno ograničava“ prostor za reforme.

„Postoji velika rigidnost“, dodao je. „Skeptičan sam po pitanju toga da će i ovaj put biti značajnih promjena“.