Ursula fon der Lajen – problem u komunikaciji

Ako političari opstaju ili propadaju zavisno od toga kako komuniciraju s masama, predsjednica Evropske komisije izgleda da ima problem.
Oni koji se oslanjaju na tim Ursule fon der Lajen za medijske informacije da bi obavljali svoj posao – novinari, lobisti pa čak i drugi članovi Komisije – žale se da nikada nije bilo teže doći do istine.

Od početka drugog mandata Fon der Lajen u decembru, njena organizacija kritikovana je zbog nedovoljno otvorenog pristupa ili davanja zbunjujućih, kontradiktornih ili obmanjujućih informacija, ocijelnilo je 12 zvaničnika Komisije, lobista, stručnjaka za politiku EU i novinara s kojima je POLITICO razgovarao.

Kritike odražavaju šire sumnje, izražene i od strane saveznika i protivnika, o njenom centralizovanom stilu liderstva, za koji kažu da instituciju čini manje transparentnom. To dolazi dok se suočava s povećanim pritiskom evropskih vlada i zakonodavaca, sa dva glasanja o nepovjerenju zakazana za narednu sedmicu, dok srednja pozicija u EU politici propada.

Kredibilitet Fon der Lajen kao liderke i položaj EU na globalnoj sceni stalno se testiraju. Anti-evropske snage rastu, a ekonomski i politički uticaj bloka slabi. U ovom trenutku Komisiji je potrebna snažna komunikaciona služba, a mnogi od ljudi s kojima je POLITICO razgovarao rekli su da sada[nja organizacija nije zadovoljavajuća.

„Mi smo izvršna komora Evrope i imamo komunikacionu službu koja nije na nivou bilo koje prijestonice kad je riječ o dostavljanju informacija za medije“, rekao je viši zvaničnik Komisije, koji je, kao i drugi u ovoj priči, zatražio anonimnost da bi slobodno govorio o kolegama i unutrašnjoj dinamici moći u Komisiji, i jer nije ovlašćen da govori za medije javno.

Ova slabost „dovodi do toga da se Komisija izaziva na transparentnost jer novinari ne mogu da obave svoj posao“, dodao je zvaničnik.

Na udaru je „služba portparola“ Komisije – poznata među novinarima i zvaničnicima kao SPP – koja vodi zvanične medijske komunikacije institucije. Ima oko 80 zaposlenih, uključujući 12 portparola koji – za razliku od gotovo svih drugih u organizaciji – imaju ovlašćenje da govore za medije i budu imenovani. Oni direktno odgovaraju Fon der Lajen.

Ali odnos između SPP i novinara počeo je da se kvari.

„Žalimo se mjesecima zbog toga što nam serviraju [sterilna saopštenja] i što nemamo prave informacije, pravne dokumente, i zbog odlaganja informacija od strane Komisije“, rekao je Dafid ab Iago, predsjednik Međunarodnog udruženja novinara, koje predstavlja stotine novinara koji rade u Briselu, i EU dopisnik za Argus Media, za POLITICO.

SPP je insistirao da ostaje posvećen svojoj misiji komuniciranja rada institucije s javnošću preko medija.

Služba „ozbiljno shvata komentare i kritike“, rekla je glavna portparolka Paula Pinjo.

Ribera na letu

Jedan od najupečatljivijih nedavnih primjera zbunjujućih poruka – kako je POLITICO izvijestio u ponedjeljak – odnosio se na šeficu Komisije za konkurenciju Terezu Riberu koja prošlog mjeseca, u važnom trenutku direktno vezanom za njen posao, nije održala konferenciju za novinare da objavi značajnu odluku protiv američke tehnološke kompanije Google.

Pošto su novinari bili zbunjeni zašto važna komesarka propušta tako prominentan događaj, SPP im je rekao da Ribera, koja je postala trn u oku Fon der Lajen zbog stavova o Gazi, hvata rani let. To se ispostavilo netačnim. Na pitanja o tome, SPP je odgovorio da je djelovao u dobroj namjeri i da je, iako je pomenut let, ta referenca bila samo dodatni kontekst za novinare i nije značila da je to razlog za izostanak konferencije za medije. S obzirom na to da je odluka o Googleu donijeta kasnije toga dana, Komisija je mogla samo organizovati neformalni brifing, rekao je portparol.

Takođe u septembru, novinari su se žalili kada su portparoli Komisije dali kontradiktorne odgovore o tome da li je rukovodstvo EU vjerovalo da je Rusija ometala GPS navigacioni sistem na avionu koji je prevozio Fon der Lajen.

U primjeru kontradiktornih uputstava novinarima, SPP ih je prošlog mjeseca pozvao na webinar o umjetnoj inteligenciji, objašnjavajući u mejlu da je „off-the-record (ne citirati imenom, samo ‘zvaničnik Komisije’)“, da bi potom događaj uživo prenosili i objavili na YouTubeu.

U junu, SPP je kritikovan zbog povlačenja nakon što je najavio da Komisija neće podržati predloženi zakon za suzbijanje greenwashinga.

Zatim u julu, nakon što je Komisija predstavila plan za sedmogodišnji budžet EU, Međunarodno udruženje novinara optužilo je za „pokušaj instrumentalizacije i zbunjivanja, pružajući PR sadržaj bez mogućnosti provjere“. Predlog od dva triliona evra nije čak ni bio praćen „osnovnom tabelom brojeva“, navelo je udruženje u saopštenju. Komisija je negirala nedostatak transparentnosti.

Ranije ove godine, novinari koji prate EU politiku široko su kritikovali SPP zbog skrivanja informacija o bolesti Fon der Lajen. Tada je Pinjo direktno upitana da li je predsjednica u bolnici, ali je rekla novinarima da „nema novih informacija“ – uprkos činjenici da je prethodnog dana bila hospitalizovana. Vijest o njenom boravku je objavljena nedjelju dana kasnije.

„Stvari koje se ne mogu odmah dijeliti“

SPP se branio od kritika. „Prirodno je da u instituciji poput Komisije … postoje stvari koje se ne mogu odmah dijeliti“, rekla je Pinjo.

Novinari bi trebalo da razumiju koliko se portparoli trude da im dostave informacije kada postanu dostupne, rekla je. „Ako se do posljednjeg trenutka dešavaju promjene, moramo osigurati da te promjene budu tačno reflektovane u svim materijalima za medije i to može potrajati“, rekla je. „A posebno ako govorimo o brojevima“.

Među sedmoro zvaničnika intervjuisanih za ovaj članak koji imaju direktno znanje o radu sistema komunikacija EU, mišljenja su se razlikovala o tome šta je pošlo po zlu. Jedan je rekao da portparoli ne uspijevaju da komuniciraju s medijima jednostavno zato što im rukovodstvo Komisije uopšte nije dalo informacije, dok je dvoje ukazalo na smanjene resurse – prošle godine, Fon der Lajen je smanjila broj portparola.

Drugi zvaničnici rekli su da je glavni problem što Fon der Lajen i mali tim oko nje čvrsto kontrolišu rad službe, stvarajući zagušenja i ograničavajući koliko portparoli mogu da kažu.

„Nije da SPP nema informacije interno, već zato što moraju da čekaju odobrenje kabineta predsjednice za bilo kakvo dijeljenje informacija“, rekao je prvi viši zvaničnik Komisije. „A njihovo rukovodstvo je potpuno izbjegavanje rizika“.

Drugi viši zvaničnik Komisije insistirao je da Fon der Lajen ne pokušava da sakrije informacije – ali su priznali frustraciju novinara zbog nedostatka pristupa preko SPP.

Pinjo je, u međuvremenu, rekla da struktura Komisije upravo čini komunikaciju o instituciji tako kompleksnom. „Da je sve toliko centralizovano kao što mnogi tvrde, bilo bi mnogo jednostavnije – samo bismo morali konsultovati kabinet predsjednice o predloženim linijama i nikoga drugog“, rekla je.

„To bi bilo vrlo efikasno, ali tako ne funkcioniše“, rekla je. „Svi nadležni komesari imaju riječ u svojim oblastima kompetencije“.

Komplikovaniju sliku za novinare stvara dolazak političkog savjetnika koji savjetuje Fon der Lajen o komunikaciji, a sjedi u timu predsjednice, a ne u službi portparola. Aleksandra Henman, bivša zamjenica portparola Stranke evropskih naroda — političke porodice Fon der Lajen — preuzela je tu ulogu u junu da zamijeni Jensa Flosdorfa (koji je sam prešao u SPP). Troje zvaničnika Komisije intervjuisanih za ovu priču negiralo je da je to dovelo do nesuglasica sa SPP – što su drugi zvaničnici i novinari tvrdili – opisujući njenu i ulogu glavnog portparola kao komplementarne.

Više „politička“ Komisija

Sadašnja struktura službe portparola vuče korijene iz vremena Žan-Kloda Žunkera kao predsjednika Komisije od 2014. do 2019. Pod njim je služba portparola stavljena pod strožu, top-down kontrolu, a komesari su dobili instrukciju da ne odstupaju od linije institucije. Politički savjetnik za komunikaciju je imenovan za kabinet svakog komesara.

Tada je tadašnji glavni portparol Margaritis Šinas sproveo nekoliko strukturnih reformi.

„Jasno je da se Komisija razvijala u političku instituciju sa fundamentalnim promjenama u zadacima za koje se traži da obavljamo“, rekao je Šinas, koji je takođe bio potpredsjednik Komisije tokom prvog mandata Fon der Lajen. Institucija je bila „vrlo željna da prikaže širu sliku našeg rada“.

U suštini, reforma je transformisala SPP u produžetak kabineta predsjednice, dajući mu mnogo veću kontrolu.

Odnos između novinara i PR profesionalaca u bilo kojoj organizaciji često je trnovit, s obzirom na to da se zasniva na međusobnoj zavisnosti, trenju i ličnim interakcijama. I istina je da su prethodne decenije obilježene povremenim tenzijama između Komisije i novinara koji je pokrivaju.

Ali najnoviji trend je nešto novo, kažu posmatrači. „Ovaj fenomen centralizacije komunikacije odražava dublju centralizaciju moći koja je danas, mislim, mnogo lakše uočljiva nego prije 10 godina“, rekao je Alberto Alemano, stručnjak za pravo i politiku EU na HEC u Parizu.

Šinas je tvrdio da je potrebna više predsjednička Komisija ako EU želi da postane agilnija i spremna za akciju.

„Neizbježno je da se težište prebacuje u Berlejmont“ – sjedište Komisije u Briselu, rekao je. „Ne vidim alternativu“.