Primirje u Gazi ublažilo je traumu od izraelskih vazdušnih napada i blokade, ali nedostatak gotovine onemogućio je Palestincima da troše ono malo novca što imaju, a da ne postanu žrtve profiterstva u ratu.
Banke, mnoge oštećene ili uništene zajedno sa domovima, školama i drugim institucijama širom Gaze tokom dvogodišnjeg rata, počele su da se ponovo otvaraju 16. oktobra, šest dana nakon što je objavljeno primirje. Redovi su ubrzo nastali, ali su ljudi odlazili razočarani.
„Nema novca, nema likvidnosti u banci“, rekao je otac šestoro djece Vael Abu Fares (61) stojeći ispred Banke Palestine. „Samo dođeš, obaviš papirologiju i odeš“.
Ljudima u Gazi treba gotovina za većinu svakodnevnih transakcija, bilo da kupuju hranu na pijaci ili plaćaju račune, ali Izrael je blokirao transfer novčanica zajedno sa većinom drugih dobara nakon napada i masovne otmice talaca koje su izveli militanti pod vođstvom Hamasa u oktobru 2023.
„Banke su otvorene, klima radi, ali uglavnom rade elektronski, nema uloga, nema podizanja gotovine“, rekao je gazanski ekonomista Mohamad Abu Džajab za Reuters. „Ljudi idu kod pohlepnih trgovaca da unovče svoje plate, a oni im daju gotovinu za ogromnu naknadu, koja se kreće između 20% i ponekad ide i do 40%“.
Majka sedmoro djece Iman al-Džabari žudi za vremenom kada su transakcije u bankama trajale manje od sat.
„Treba ti dva ili tri dana da ideš naprijed-nazad, naprijed-nazad, provodeći mnogo vremena tamo“, rekla je. „A na kraju dobiješ samo 400 ili 500 šekela (123 ili 153 dolara). Šta se danas može kupiti s tim, uz ove nevjerovatno visoke cijene koje ne možemo priuštiti“, pita ona.
Za nekoliko Palestinaca, nestašica gotovine pružila je priliku da nekako prežive. Manal al-Saidi (40) popravlja oštećene novčanice kako bi pokrila osnovne potrebe.
„Radim i zaradim 20, 30 šekela (šest ili devet dolara), i odem sa hljebom, pasuljem za večeru, falafelom, bilo čim, nečim jednostavnim“, rekla je brišući novčanice. „Ne da mogu da kupim povrće ili bilo šta drugo, ne, samo dovoljno da preživim“.
Neki ljudi pribjegavaju elektronskim transferima putem bankovnih aplikacija čak i za male stvari poput jaja ili šećera, ali prodavci naplaćuju dodatne naknade.
Pitanje snabdijevanja gotovinom u Gazu nije uključeno u mirovnu inicijativu američkog predsjednika Donalda Trampa od 20 tačaka, koja je takođe ostavila detalje o rekonstrukciji i sigurnosti za kasnije odlučivanje.
COGAT, ogranak izraelske vojske koji nadgleda tokove pomoći u Pojas Gaze, nije odmah odgovorio na zahtjev za komentar o tome da li ili kada će novčanice biti dozvoljene.
Nedostatak novčanica i kovanica dodatno je pogoršao krizu za stanovnike Gaze koji su izgubili rodbinu, poslove i domove, potrošili svoje ušteđevine i prodali imovinu da bi kupili hranu, šatore i lijekove. Neki su pribjegli robnoj razmjeni za preživljavanje.
Palestinski trgovac Samir Namruti (53) navikao se na novčanice koje su gotovo neprepoznatljive zbog prekomjerne upotrebe.
„Meni je bitan serijski broj. Dokle god je serijski broj tu, to je to, tretiram ga kao novac“, rekao je.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR