Ne pucajte u Crnu Goru

Za Antenu M piše: Jadranka Selhanović

Godina 1932. Cetinje već skoro deceniju i po nije u Crnoj Gori, već u nekoj Kraljevskoj banovini koju nazvaše Zetskom.  I te 1932. godine, 23. maja dođoše u pohode Cetinju navodno "njegovi" ministri, predsjednik skupštine, narodni poslanici, senatori. I narod se okupi pred hotelom "Grand", da vidi najavljene goste.

Pred hotelom ih dočeka predsjednik cetinjske opštine i održa prigodan govor. I bi među masom okupljenih ljudi onih koji gostima zaželješe dobrodošlicu. Ali, bijahu brojniji oni  kojima se nije sviđala ova posjeta. I jedan glas zavika, ču se jače od ostalih. Odjeknu: "Dolje ubice". Bilo je to upućeno gostima, upravo onima koji su "pucali" u Crnu Goru, koji su htjeli da je nema, da joj se zaboravi ime.

Auhhhh,  ja prećerah, odoh u esejistiku. A htjela sam samo, kao i obično, da napišem kraći predgovor za dokument koji sam pripremila za objavljivanje. U stvari, shvatam, ponio me je događaj opisan u dokumentu. I slikovito  podsjetio na skorašnja dešavanja. I baš sa Cetinja. I baš prilikom dolaska prvog, drugog i ostalih ministara, eksperata, poslanika .....         

E pa ovog puta bez predgovora. Čini mi se i nema potrebe. Dokument je prenešen integralno. Sigurna sam da će sve, i bez predgovora, biti jasno. 

DOKUMENT:

UPRAVA POLICIJE NA CETINJU

Pov. Br 520

PREDMET: Demostracije prilikom

dolaska G.G. Ministra, predsednika

Narodne skupštine, G.G. senatora i

Narodnih poslanika 23.maja 1932.g.

Uveče 18-18.30 časova:

                                                    KRALJEVSKOJ  BANSKOJ  UPRAVI

                                                           UPRAVNO ODELENJE

                                                                                                                    C E T I NJ E

Danas oko 18 časova prilikom dolaska Gospode: Ministra, Senatora, Predsednika Narodne Skupštine i nekoliko narodnih poslanika, pred Grand Hotelom, desio se je incident koji je docnije prerastao u demostracije širih razmera, u kojoj je učestvovalo oko 150-200 učesnika.

Slučaj se desio na sledeći način:

Prilikom dolaska imenovane gospode pred Grand Hotel pozdravio ih je Predsednik Opštine Cetinjske G. Milošević Tomo, posle čijih pozdrava je masa prisutnih pozdravila sa „Živeli“. U tom momentu je iz svega glasa poviknuo jedan od studenta „Dolje ubojice“. Zapovednik straže Bajović Milan, kada je čuo taj povik, prišao je odmah dotičnom studentu, te pozvao ga u ime zakona da se odmah udalji. Dotični student nije poslušao naređenje već je po drugi put ponovio isti povik vrijeđajući Gospodu Ministre.

Odmah zatim Zapovednik straže Bajović Milan, uhvatio je studenta i silom ga hteo izgurat iz redova građana, radi sprečavanja nereda, ali u tome je bio sprečen od strane studenata: Lopičić Nikole, Lopičić Đorđa, Latkovića, Vukale Vukotića, Petra Radovića, Jovana Martinovića, Milana Barovića, Sava Bokana koji su vatreno napali u svrhu da otmu već uhapšenog studenta-vikača. U hrvanju, a uz pripomoć tu prisutnih  izvršnih organa policijske straže, uspjelo je sve gore imenovane pohvatati sem studenta vikača koji je koristeći se navalom svojih drugova uspeo da pobjegne.

Ovaj događaj privukao je odmah pažnju povećeg broja sveta, među kojima je bio dosta veliki broj seljaka i skoro svo činovništvo. U toj gužvi umiješao se i Stojan Špadijer, novinar koji se toga momenta nalazio u neposrednoj blizini i pazio na studenta sa kojim je morao biti u dogovoru, te potrčao prema masi koja je bila oko Gospode Ministara, te mašući štapom stao prijetiti i vikati: „Gospodo Ministri sram vas bilo, zar ovu djecu da hapsite i tučete“.

Bilo je očito da je Stojan Špadijer ovim neosnovanim rečima heto da po svaki način, da još jače podraži studente na demostracije protiv pomenute gospode, a što se još jače utvrdilo i time, što je imenovani neposredno iza toga, kada se je uspelo demostrante proterati, prikupio ove pred kafanom „Njujork“, te popevši se na sto pred kafanom, u nameri da održi neki govor, stao je odmah u početku, da vređa policiju i kazao prisutnima, da su policijski organi Austrijski cuksfireli, htejući time još više uplivisati na masu u cilju većih demostracija.

Imenovanom bilo je sprečeno da dalje govori te je silom, zbog opiranja bio skinut sa stola.

Za celo vreme pokušalo se je i  lepim rečima savetima, čak i molbama uticati na demostrante da se na lep  način raziđu, a kad to nije uspelo, pa čak ni silom policijske straže, pozvata je žandarmerija, koja je posle 10-15 minuta stupila u dejstvo i vikače razjurila.

Pored imenovanih lica u demontraciji su se naročito istakli, opirući se policijskim organima i izazivajući nered još i sledeća lica: Zlatarov Aleksandar, Vujović Blažo, Barović Božo, Banović Vladimir, Vušurović Panto, Poček Jovan, svi ondašnji koji su takođe lišeni slobode i pritvoreni.

Uzgred mi je čast napomenuti, da je demonstraciji u-veliko lična netrpeljivost poslanika G. Miloševića, a organizovana je od studenata i nešto od glasača Zubera Nika i od grupe bivših pristalica Radikalskih i Demokratskih partija, tj, od onih frakcija pomenutih partija koje ne učestvuju u vladama od 6. januara 1929. god.

S molbom na znanje

Cetinje, 23. V 1932. god                                                                     Zamjenik Upravnika policije

                                                                                                                 Načelnik sreza Cetinjskog      

.