Crnogorci tučom prekinuli operetu u Istanbulu (1909)

Priredio: Vladimir Jovanović 

U sali teatra u Istanbulu početkom 1909. izvođenje operete, pred publikom iz redova domaćih uglednika i stranaca iz diplomatskog kora i biznisa, nasilno prekidaju Crnogorci, od kojih su neki naoružani revolverima, čuvenim modelom: Gasser Montenegrin M1870 (11.2mm). 

Protest ove grupe Crnogoraca ima politički motiv: predstava je smatrana ciničnim anticrnogorstvom. 

Muziku za operetu „Vesela udovica” („Die lustige Witwe”), napisaao je austrougarski kompozitor Franc Lehar, a libreto Viktor Leon i Leo Štajn. Adaptirana radnja je zasnovana na komediji „L'attaché d'ambassade” iz 1861. francuskog autora Anrija Mejaka. 

„Vesela udovica” — premijerno izvedena 30. decembra 1905. u Beču — izmišljena je fabula o bogatoj udovici i pokušaju sunarodnika joj da zadrže njezin novac u kneževini tako što će joj pronaći pravog muža. 

Opereta ima jasnu ismijavajuću aluziju na Knjaževinu Crnu Goru i Crnogorce i Petroviće-Njegoše. 

U početku se država u čijem se poslanstvu u Parizu dešava radnja zvala Montenegro. Kako je, već nakon reprize, došlo do demonstracija crnogorskih, italijanskih (fanovi kraljice Jelene Savojske) i nekih studenata južnoslovenskoga porijekla u Beču, od trećeg izvođenja operete promijenjen je naziv u poslastvo fiktivne države Pontevedro. 

Međutim, zadržana su imena svih likova, kao i crnogorski kostimi na sceni, na primjer: - Baron Mirko Zeta, pontevedrinischer Gesandter in Paris; - Graf Danilo Danilowitsch, Gesandtschaftssekretär, Kavallerieleutnant i. R.; - Bogdanowitsch, pontevedrinischer Konsul; - Kromow, pontevedrinischer Gesandtschaftsrat; - Olga, seine Frau; - Pritschitsch, pontevedrinischer Oberst in Pension; - Praškowia, seine Frau; - Njegus, Kanzlist bei der pontevedrinischen Gesandtschaft, Charakterkomiker… u predstavi se pojavljuju i crnogorski guslari. 

Ansambl je krenuo na turneju po mnogim teatrima u Evropi; a kad je početkom 1909. opereta izvođena u Istanbulu — došlo je do nasilnog prekida od strane tamo zatečene grupe Crnogoraca. 

Izvještaji o tuči i metežu u publici istanbulskoga pozorišta su objavljeni u evropskoj štampi, dnevnoj i periodičnoj; a u italijanskoj i kolor djelo čuvenog ilustratora i slikara Akilea Beltrama (1871-1945) uz propratno objašnjenje za čitaoce: „Politički trenutak: Crnogorci u malom teatru u Carigradu protestuju protiv operete ‘Vesela udovica’”. 

Premijerno kod nas, reprodukujem Beltramovu ilustraciju…