"Idemo ka Evropskoj uniji, bilo je i ranije raznih Šengena"

Osim možda na prvi pogled uslovno kazano ‘simpatičnog’ naziva ‘Mali Šengen’ sve drugo što se tiče ove inicijative kada je u pitanju pozicija Crne Gore je jako upitno, posebno ako se ima u vidu dugoročni aspekt funkcionisanja takve tvorevine, te da bi se stvari po svoj prilici odvijale po principu ‘što je slamka među vihorove, naravno, na našu štetu”, ocjenjuje u razgovoru za Dnevne novine univerzitetski profesor i pregovarač za poglavlja 10, 25 i 26 Anđelko Lojpur. 
 
Lojpur naglašava da svaka država regiona treba za sebe pažljivo da odvaga šta se dobija ili gubi eventualnim članstvom u toj formi zajedništva.

“Otuda, prvo pitanje koje se logično nameće jeste šta je to što do sada ne funkcioniše kvalitetno između ovih zemalja, uključujuću sveukupne odnose, tj. političke, ekonomske i druge, i šta se u tom smislu može bitno promijeniti nabolje, a da bi to barem jednim dijelom nadoknadilo odričan stav EU u pogledu proširenja novim članicama. Drugo, što je još važnije, mi bismo time poslali dosta snažnu poruku da nas EU više ne interesuje, što svakako ne stoji. Bolje reći, samo bismo dodatno cementirali postojeće stanje i utemeljenu spoznaju o nekom vidu prokletstva koje prati Zapadni Balkan hronično opterećen samim sobom, sukobima, siromaštvom i si. Treće, u današnjem svijetu, gdje se krajem dvadesetog vijeka radikalno promijenila geopolitička i ekonomska mapa, takva nedovoljno snažna zajednica bila bi idealna podloga na kojoj bi se lomila koplja oko prevage i uticaja velikih sila, tako da je iluzorno očekivati da bi ona opstala na dugi rok”, kaže profesor Lojpur za Dnevne novine.

On ističe da Crna Gora treba istim intenzitetom da nastavi da radi na transponovanju i primjeni pravne legislative EU s obzirom na stav da se u EU ne prima”, već ulazi kada suštinski dostignete odgovarajući nivo spremnosti.

“Ovakvim stavom EU ispada da jedan broj zemalja ima monopol na Evropu, a da mi ostali, iako smo fizički tu, prvo treba da izađemo, pa da nas kada se popravimo oni prime. To je podjednako loše i za EU, posebno u sadašnjoj situaciji, u kojoj je opterećena brojnim poteškoćama, a i za zemlje Zapadnog Balkana. Tako npr., kako je moguće da Crna Gora ispuni mnogo rigidnije kriterij ume za prijem u NATO, a da to nije slučaj sa prijemom u EU. Ili, treba li da ih podsjećamo da smo mi u toj Evropi ipak šampioni u vaterpolu, da smo to i u rukometu, da ćemo to biti i u košarci, da smo u biznisu ravnopravni u mjeri u kojoj je to moguće imajuću u vidu obim crnogorske ekonomije, da je Crna Gora omiljena turistička destinacija i investiciono odredište i sl. Ili, kako je moguće da je samo prošle godine nekoliko hiljada crnogorskih građana našlo zaposlenje u zemljama članicama EU, a da istovremeno nijesmo dovoljno kvalifikovani da kao država postanemo ravnopravna članica. Tako da mislim da je ovo sasvim dovoljno razloga da ‘pustimo’ Evropu da nas čeka, da nastavimo da radimo kao da je sjutra ‘prijem’ a na ovim prostorima je i ranije bilo raznih ‘šengena’ koji se nijesu održali”, poručuje Lojpur u razgovoru za DN.

Ideja o tzv. “Malom Šengenu”, čiji su zagovornici lideri Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije, promovisana je, podsjetimo, 10. novembra u Ohridu. Sastanku je, kao što je poznato, prisustvovala ministarska ekonomije Dragica Sekulić, koja je juče za BBC na sprskom kazala da je “Crna Gora već pošla putem kuda su tri države (Srbija, Sjeverna Makedonija i Albanija) sada krenule”.