Ne može se poreći da je usvajanje zdrave ishrane ključno ako želite da živite dug i zdrav život. Uostalom, studije su pokazale da zdrava ishrana i kvalitetni obrasci ishrane mogu značajno da smanje rizik od prerane smrti.
Međutim, u pravim okolnostima, čak i neka hrana koju smatramo zdravom može da postane potencijalno opasna ako je pojedete previše ili ako nije pravilno pripremljena.
Ali koja zdrava hrana može potencijalno da predstavlji toksičnu prijetnju i koji je najbolji način da budete sigurni da jedete samo hranu koja je sigurna za konzumiranje? I kako i zašto se to uopšte događa?
„Postoji nekoliko razloga zašto nam hrana za koju mislimo da je dobra za nas zapravo može da našteti“, kaže dr Bet Mekembel iz „Penn Medicine Lancaster General Health“.
“Uobičajeni uzroci su nedijagnostikovana ili neprepoznate alergije na hranu ili kada neko nenamjerno ili nesvjesno proguta alergen iz hrane, hrana koja se pokvarila ili nije pravilno kuvana ili hrana koja je bezbjedna samo ako se jede na određeni način.
Ako ste trudni ili ako ste imunokompromitovani, možete da budete osjetljiviji na infekcije, pa postoji mnogo namirnica koje ne bi trebalo da jedete, a koje bi inače bile relativno bezbjedne“, objašnjava doktorka.
Zdrava hrana koja može da izazove toksične ili čak smrtonosne posledice
Smeđi pirinač
Smeđi pirinač se može smatrati hranljivim cjelovitim zrnom, ali ova namirnica puna vlakana može da sadrži i anorganski arsen. A prema pisanju „Consumer Reports“, stalna izloženost arsenu može da poveća rizik od bolesti srca i dijabetesa tipa 2, kao i karcinoma kože, bešike i jetre.
„Hrana koja sadrži smeđi pirinač može zaista da doprinese i kancerogenom teškom metalu arsenu, budući da se arsen nakuplja u inače zdravim, vlaknima ispunjenim i antioksidansima bogatim spoljnim slojevima zrna“, kažu nutricionisti Tami Lakatos Šames i Lusi Lakatos.
Nutricionisti dodaju da se ti slojevi skidaju sa bijelog pirinča tokom obrade, tako da smeđi pirinač u prosjeku ima 80 odsto više anorganskog arsena od bijelog pirinča.
„Arsen se nalazi u pirinčanim pahuljicama, pirinčanoj tjestenini, pirinčanim kolačima i pićima od pirinča“, istakli su nutricionisti.
Ključ za konzumiranje smeđeg pirinča i proizvoda na bazi smeđeg pirinča bez brige je da jednostavno vodite računa o tome koliko ih konzumirate i da ih jedete umjereno, piše Eat This, Not That, prenosi N1 Zagreb.
„Smeđi pirinač je zdraviji od bijelog pirinča na mnogo drugih načina, ali ne bi trebalo pretjerivati sa njim“, kažu nutricionisti i dodaju da „zbog toga bi trebalo da se hranite raznovrsno, budući da će se arsen vjerovatno nakupiti ako, na primjer, pijete pirinčano mlijeko i jedete smeđ pirinač svaki dan“.
Školjke
Dagnje, kamenice, školjke, rakovi, škampi kao i jastozi mogu da predstavljaju toksičnu prijetnju vašem zdravlju, u zavisnosti od toga šta su ti školjkaši konzumirali dok su još bili u moru, a ovaj rizik od kontaminacije posebno je prisutan kod školjkaša koji žive u blagim ili tropskim vodama. Toksini potiču iz malih morskih organizama koje školjkaši progutaju.
Simptomi trovanja školjkašima mogu da uključuju gastroenteritis, vrtoglavicu, dezorijentaciju, letargiju, kratkotrajni gubitak pamćenja, dijareju, mučninu, povraćanje, bolove u trbuhu, a u ozbiljnijim slučajevima, poteškoće sa disanjem, napada, komu, pa čak i smrt.
Jedna od značajnijih epidemija trovanja školjkašima dogodila se na Ostrvu princa Edvarda u Kanadi 1987. To je rezultiralo razboljevanjem više od 100 ljudi nakon što su pojeli zaražene dagnje, a bilo je čak i nekoliko smrtnih slučajeva.
Nepasterizovani sir
Nepasterizovani sir može da bude potencijalno toksičan jer bez sterilizacije koju omogućava pasterizacija sir može da bude podloga za razvoj bolesti koje se prenose hranom i pun bakterija sa potencijalno ozbiljnim posljedicama.
„Najveće opasnosti su listerija i kampilobakterioza“, kaže Tobi Amidor, nagrađivani stručnjak za ishranu.
Prema podacima CDC, kampilobakterioza je „najčešći bakterijski uzrok dijareje u SAD“ i pogađa 1,5 miliona ljudi u SAD svake godine. Iako je nepoželjna dijagnoza koja je u istoriji dovodila do nekih smrtnih slučajeva, rizik od smrtnosti daleko je veći u slučajevima listerije, za koju CDC veruje da je treći vodeći uzrok trovanja hranom i smrti povezanih sa bolestima u SAD.
Koštunjavo voće
„Ako ste ljubitelj koštunjavog voća već znate da konzumiranje velikih količina mljevenih koštica trešanja sigurno može da bude otrovno“, kaže Loren Manaker, registrovana dijetetičarka.
Trešnje i drugo koštunjavo voće ( breskve, kajsije i šljive) mogu da budu potencijalno otrovni jer sadrže cijanogena jedinjenja koje vaše tijelo može da pretvori u otrovni cijanovodik. U zavisnosti od toga koliko ih jedete, oni mogu da proizvedu skoro jedan miligram cijanovodika u vašem tijelu.
Međutim, kaže se da je rizik od toksičnosti cijanida prouzrokovan konzumiranjem koštica, a potrebno ih je dosta da bi se došlo do tog nivoa. Zbog toga su šanse da podlegnete trovanju cijanidom relativno male osim ako se ne potrudite da žvaćete i progutate od tri do devet koštica trešanja, što svakako ne preporučujemo.
Med
Iako med može da pruži niz zdravstvenih dobrobiti, kada je nepasterizovan, ovaj zaslađivač može da sadrži otrovne alkaloide koji mogu da izazovu glavobolju, vrtoglavicu, mučninu i povraćanje.
Takođe može da sadrži sivotoksine, koji mogu da dovedu do paralize, pa čak i smrti. Med takođe može da bude osjetljiv na kontaminaciju teškim metalima arsenom, živom, kadmijumom i olovom.
Med može da bude rizičan naročito za odojčad. To je zato što med sadrži bakteriju zvanu C. botulinum koja može da stvori toksin u bebinim crijevima, prouzrokujući rijetku, ali smrtonosnu bolest koja se zove botulizam odojčadi.
„Zbog toga Američka akademija pedijatara (AAP) ne preporučuje med za odojčad mlađu od godinu dana“, kaže Amidor.
Klice
Iako klice imaju reputaciju zdrave hrane bogate vlaknima, vitaminima i mineralima, a istovremeno imaju nizak sadržaj natrijuma, masti i kalorija, one potencijalono mogu da budu otrovne ako se ne operu temeljno prije jela.
Klice su tokom godina bile izložene nizu izbijanja kontaminacije.
„Konzumiranje sirovih ili lagano kuvanih klica, poput pasulja, može da dovede do trovanja hranom, salmonelom, E. coli ili listerijom. Temeljno kuvanje klica smanjuje mogućnost trovanja hranom“.
Kokice iz mikrotalasne rerne
Iako vas kokice same po sebi neće dovesti u opasnu situaciju, hemikalije u nelijepljivom premazu koji oblaže unutrašnjost kesice u koju se pakuju kokice za mikrotalasnu rernu mogu da se manifestuju na toksične načine koji mogu da povećaju rizik od karcinoma.
Dok se kokice spremaju u mikrotalasnoj rerni, unutrašnjost kesice se razgrađuje na takav način da može da kontaminira slana zrna unutra.
„Skoro sve kesice u koje se pakuju kokice za mikrotalasnu rernu obložene su perfluorooktanskom kiselinom (PFOA), koja je ista otrovna hemikalija koja se nalazi u teflonskim šerpama i tiganjima. Zove se kemikalija zauvijek jer ostaje u tijelu veoma dugo. To dovodi do endokrinog poremećaja i može da ugrozi plodnost. EPA navodi PFOA kao kancerogenu supstancu. PFOA je povezana sa karcinomom jetre, bubrega, dojke, prostate, štitne žlijezde, bešike i kabcerom jajnika“, kaže dr Mekembel.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR