Podijeli vijest sa nama.

Dodaj do 3 fotografije ili videa.

Maksimalna veličina jednog fajla je 30MB

minimum 15 karaktera

This site is protected by reCAPTCHA and the Google. Privacy Policy and Terms of Service apply.
Prođe nam život u srbovanju

Stav

Comments 5

Izvor: Danas.rs

Autor: Antena M

  • Viber

Prođe nam život u srbovanju

Piše: Milojko Pantić

Praveći litije u Crnoj Gori čak i u vreme velikog uskršnjeg posta, srpski nacionalisti, na čelu sa patrijarhom Irinejem i mitropolitom Amfilohijem Radovićem, pokazuju i dokazuju da je istina ono što je veliki srpski filozof Radomir Konstantinović napisao još pre više od pola veka.

„Oni su postali i ostali samo religijski imitatori jedne teoideologije, čiji je krajnji cilj bio i ostao, što uspešnije vladanje ljudima, a ne ni slučajno njihovo upućivanje na istinsko verovanje u Boga, verovanje bez idolopoklonstva i na ukazivanje na mogućnost kako da se čovek oboži.“ (kraj citata)

Pa čak i ja kao ateista znam za religijske kodekse koji važe u vreme crkvenih blagdana. Znam i da je crkveni bogočovek, prethodni patrijarh srpski Pavle, o uskršnjem postu govorio i ovo: „Tih sedam nedelja je najblagoslovenije doba u celoj godini, što se tiče pravoslavnih hrišćana. To je vreme potpune posvećenosti sebi, unutrašnjem, pre svega duhovnom životu, preispitivanju i traženju samoga sebe u sebi.“

Nisu potrebni nikakvi drugi dokazi da su Crkva i njena navodna „odbrana pravoslavnih svetinja“ u Crnoj Gori, samo maske iza kojih se kriju otvoreni napadi srpskih nacionalista i ruskih imperijalista, na nezavisnu, suverenu, građansku državu i uz to još i članicu NATO pakta.

Samo čovek opčinjen i opterećen najglupljom ideologijom na svetu, onom nacionalističkom, neće i ne može da vidi, da se u Crnoj Gori dešava isti scenario sa litijama i molebanima, kao u Srbiji devedesetih godina prošlog veka, pre polaska u ratne pohode po Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.

Srpski vlastodržački mediji nisu za godinu i po dana primetili nijedan protest građana protiv vlasti u Srbiji, a sada na naslovnim stranama sa ratnohuškačkim porukama, izveštavaju o svakoj litiji i molebanu, uperenih protiv vlasti u svim varošima i gradovima Crne Gore.

Izveštači javljaju da to nije politika nego odbrana pravoslavlja, iako svakodnevno najavljuju pad crnogorske vlade. Posebno naglašavaju kad nema incidenata u vidu paljenja državne zastave Crne Gore, zaboravljajući pri tom da kažu da se na većini tih navodno crkvenih događaja maše isključivo zastavama države Srbije i da po završetku litija na zidovima ostaju grafitne poruke kao što su: „Smrt Crnogorcima“ ili „Ovo je Srbija“.

Vlastodržački mediji nadugačko i naširoko opisuju skupove podrške po Srbiji, pa navodno i u dijaspori, za odbranu srpskih pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori.

Kažu podršku daju vernici i studenti, a iz aviona se vidi da su to profesionalni fudbalski navijači Zvezde i Partizana kao produžene ruke „Službe“. Uostalom cela severna tribina Zvezdinog stadiona sa koreografskom „odbranom svetinja“ najbolji su dokaz da skupovi u Srbiji nemaju veze sa vernicima.

Kad čovek vidi te slike iz Crne Gore, te navodne crkvene litije u vreme najvećeg pravoslavnog posta, kad vidi te vulkane srdžbe i gneva zbog onog što Crna Gora nije niti može biti, postaje mu jasno da nam je čitav život posle raspada bivše velike države, proleteo u naricanju nad „kukavnim srpstvom“, ugašenim i u besmislenom srbovanju.

U nametnutom nadmetanju ko će biti veći Srbin. Kao da je biti Srbin najveće dostignuće u životu.

Jedan jedini ovozemaljski život prođe nam u „dokazivanju“ Hrvatima da su oni zapravo Srbi. U ratu sa Bošnjacima za „našu“ Bosnu. U borbi za „srce Srbije“ – Kosovo. I evo sada dokazujemo Crnogorcima da je ta teritorija u stvari „Srpska Sparta“.

Nijedan narod na svetu ne živi od takvih mitova i u takvoj mitologiji. Sva tragedija je u tome što je ishod svih tih „bitaka“ u „Carstvu nebeskom“.

Za sve to vreme, svih trideset i više godina, Srbi kojima je to profesija, lažni političari nacionalisti, lažne patriote i lažni borci za srpstvo i teritorije, pokupiše u društvu sav kajmak, bacajući i nama normalnim i autentičnim Srbima, s vremena na vreme, kao crkvenim miševima, po neku mrvicu sa te „svoje trpeze“ zvane država Srbija.

Retko se gde danas u svetu može videti takva euforija i erupcija nacionalističkih strasti kao ovih dana u Crnoj Gori. Podlegao je tome čak i jedan Novak Đoković.

Nole nije nacionalista, jer je u njegovom štabu i Hrvat Goran Ivanišević. I baš bi on mogao da mu ispriča kako se u sličnoj prilici, kada su hrvatski nacionalisti tražili njegovu podršku, poneo Mate Parlov, sportski šampion Novakovog ranga, jer je u boksu bio olimpijski pobednik, evropski i svetski prvak i u amaterskoj i u profesionalnoj konkurenciji. „Šta vam pada na pamet? Ja nisam hrvatski, ja sam svetski šampion!“ – odgovorio im je Parlov.

Osim onog Konstantinovićevog, ne postoji drugo objašnjenje kako i zašto Srbi ne mogu da shvate, da Bog u koga veruju nije u crkvama, vladikama i sveštenicima koje vernici plaćaju a koji žive luksuznim životom. Voze „besne“ automobile, dok mnogi vernici jedva preživljavaju. Bog je u svima nama ako smo ljudi.

U svakom čoveku ako je čovek a ne zlikovac. Bog svakog čoveka, ako je čovek, nagrađuje mirom, ljubavlju, dostojanstvom i ponosom.

Zato, Srbi naši dragi u Crnoj Gori, poslušajte patrijarha Pavla i budite prvo ljudi pa onda Srbi. Razmislite i pokušajte da shvatite, jer biće kasno da se osvestite kad vlastoljupci počnu da ubijaju zbog vlasti. Srednjovekovni manastiri su danas svuda u svetu, samo kulturno-istorijski spomenici. Ne postoje nikakvi bogovi iznad vas, niti u crkvenim objektima, već je Bog isključivo u dobrim ljudima.

Crna Gora je i vaša država i to neka vam bude prva svetinja koju ćete braniti. Jer „crkvene svetinje“ ostaju u njoj i niko vam ih ne može niti hoće oduzeti.

Neka vam sudbina Srba i srbovanje u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu bude primer, kojoj strani da se priklonite u specijalnom ratu protiv suverene svetovne i građanske Crne Gore. A oni crkveni velikodostojnici koji kažu da se „srpske pravoslavne svetinje“ u Crnoj Gori moraju odbraniti po svaku cenu i da je Crna Gora srpska država, ne žele ništa drugo nego da od Srbije i Crne Gore naprave pravoslavnu džamahiriju usred Evrope. Nama građanima naravno, namenjuju „carstvo nebesko“.

Komentari (5)

POŠALJI KOMENTAR

gost

Obratite paznju da u svetosavlju firme imaju svoju slavu!? Partije slave slavu!? Novopodignuti spomenici se osvestavaju!? Sve je to kvazihriscanstvo i bogohuljenje...

Boka

Sjajan članak omiljenog mi novinara...navijao sam od rodjenja za zvezdu i hiljadu puta gledao reprize zvezdinog pohoda ka mnogim titulama uz glas milojka pantica...ali on je sada izdajnik za šoviniste,jer govori ono sto svi ultranacuonalisti dobro znaju ali ne smiju priznati ni sebi...

Márquez

Veliki Milojko Pantić. Velike riječi velikog čovjeka. Vjera se ne dokazuje,vjera je intimno osjećanje koje nam daje iluziju da postoji Nešto što ne vidimo, ali želimo da vjerujemo da postoji. Religija, nažalost razdvaja. Ona je uzrok i povod za najstrašnije zločine.Ovi to ne vide.