Piše: Svetislav Basara
Elem, Mile Dodik je u nedelju gromoglasno prdnuo u čabar usred Banjaluke.
Odjeknulo je to u regionu.
Naročito u Beogradu.
Lokalnu pobedu određenog, široj javnosti nepoznatog, Stanivukovića tzv. Dodo jeste priznao, ali je momentalno uzvratio udarac pretnjom da će se pobedniku osvetiti tako što će Banjalučanima uskratiti pare.
U novinarskoistraživačkoj nameri da se podrobnije obavestim o poslovima i danima pobednika, Stanivukovića, malčice sam guglovao i naišao na interesantne video-klipove iz političkog života u pretpolitičkoj RS i na raznorazna prepičkavanja i pičkaranja na relaciji Dodo – Stanivuković.
Šta da vam kažem?
Čuda i pokore.
Biseri bosanskog pasjaluka.
Opozicija serbska se, predvidivo, Stanivukovićevoj pobjedi obradovala kao malo dete i momentalno se stala udarati šapicama u grudi.
Ništa čudno.
Kad god se strmopizdi neki tirjanin – svejedno da li globalnog ili lokalnog značaja – Đido, Guzijan, Dildo & Co se ponadaju da će se – po principu domino efekta – strmopizditi i Vučić i da će onda na mnogaja ljeta nastupiti carstvije njihovo.
Ne znam – nisam bio u prestonoj megakasabi – da li su kao prigodom pobede bogougodnika Krivokapića opozicionari i njihove pristaše izašli na beogradske ulice da po sumanutom običaju proslave tuđu pobedu (za koju se nadaju da će se pretvoriti u njihovu), ali ako domino efekat funkcioniše i izvan domova penzionera, onda razloga da se obraduju Stanivukovićevoj pobedi imaju samo Šešelj, Boškić Obradović, Levijatan, Đorđević i Oslobođenje (delimično) i Guzijan jer je – kako su me moji savetnici za regionalna komešanja obavestili – mladi pobjednik nacionalno i četnički fundamentalniji od poraženika, Dodika, koji sad ima dobar razlog da se češe po guzičetini.
Ono malo srpske liberalne opozicije – i svi koji imaju gram zdrave pameti – pre imaju razloga za zabrinutost jer je Stanivukovićeva pobeda snažan vetar u leđa tendenciji uspona „srpskog sveta“ koja – kao i sve ostale – po sili istorijskog determinizma vodi u sunovrat svega ostalog, uključujući i „srpski svet“.
Prelazimo na sledeću temu – razliku između seljačkog i Makijavelijevog makijavelizma.
Makijaveli kaže – a isto misle svi tirjanini ovoga sveta (uključujući i demokratske) ali se ne usuđuju da kažu – da je rat legitiman, opravdan, pa i poželjan ako se zna šta se ratom hoće postići i šta tačno učiniti posle pobede.
Srpski seljački makijavelisti tradicionalno misle (u stvari misle da misle) da se u rat kreće upravo u trenutku kad se nekom „velikom pobedom“ zafarbaju u ćorsokak i kad nemaju pojma šta da urade sa sobom kamoli sa ratom, primisao „šta posle“ bolje i ne pominjati.
Mislite malčice o tome.
Dok vi mislite ja ću iskoristi priliku da Dodiku čestitam poraz uz donekle modifikovanu pesmu „ne može ti niko ništa, jači su od sudbine“.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR