30 °

max 40 ° / min 25 °

Srijeda

28.07.

40° / 25°

Četvrtak

29.07.

40° / 26°

Petak

30.07.

39° / 25°

Subota

31.07.

39° / 23°

Nedjelja

01.08.

40° / 24°

Ponedjeljak

02.08.

36° / 23°

Utorak

03.08.

36° / 21°

Podijeli vijest sa nama.

Dodaj do 3 fotografije ili videa.

Maksimalna veličina jednog fajla je 30MB

minimum 15 karaktera

This site is protected by reCAPTCHA and the Google. Privacy Policy and Terms of Service apply.
Mjera premijera i ministarke Bratić

Izvor: Twitter

Stav

Comments 22

Mjera premijera i ministarke Bratić

Izvor: jedro.me

Autor: Antena M

  • Viber

Piše: Biljana Vukmanović

„Ništa nije neizbežno. Sve je neizvesno.” – rekao je veliki Borislav Pekić. Za početak, da budem jasna: niti je bes pojedinca, niti vapaj, niti očaj, niti patetično cviljenje, niti nemirenje sa nečim. Mogu da se ne mirim samo sa nečim što se tiče moje porodice.

Ovo obraćanje je samo čvrsti bedem odbrane ličnog i profesionalnog dostojanstva i integriteta u vremenu neizvesnosti, moralnog i profesionalnog posrnuća pojedinaca koji, nažalost, rukovode pojedinim resorima i na taj način jednim delom vode ovu državu.

30. avgusta 2017. godine izabrana sam za vršioca dužnosti JU OŠ „Jugoslavija” u Baru, a 01. marta 2018. godine izabrana sam na funkciju direktora JU OŠ „Jugoslavija” u Baru.

Za sve one pojedince koji histerično i proizvoljno spočitavaju „bivšem režimu” antisrpsku kampanju, gde „nema niti jednog Srbina na javnoj funkciji”, evo, ja sam živi demant. Volim Crnu Goru!

Ona mi je dala sigurnost, porodicu, potomstvo, posao, egzistenciju. Time je postala moja matična država. Vojvodina ostaje u srcu na neki drugi način, tamo sam rođena i to je prirodno. Koreni su koreni. Srodila sam se iz te ravne Vojvodine sa ovim krševitim crnogorskim tlom.

Kažu, suprotnosti se privlače, i to je istina. Tako i moja deca imaju i ono mirno, vojvođansko u sebi, ali i ono čvrsto, inatno, crnogorsko. Dvoje priča ekavicu, jedno ijekavicu. I ja sam ponosna na to. Ja, Biljana Vukmanović, Srpkinja, poreklom iz Vojvodine, udata u Baru (Vukmanović), majka troje dece, imenovana sam za direktoricu najveće osnovnoškolske ustanove u Baru. Ne, nije nikakvo čudo!

Za ovo radno mesto nije me preporučila niti politička, niti nacionalna, niti verska referenca, niti referenca pripadnosti nekoj pred izbore novoosnovanoj NVO, već jedino i isključivo reference koje sam postigla za svojih 18 godina predanog rada: preko 25 akreditovanih programa obuke u katalogu Zavoda za školstvo u desetogodišnjem kontinuitetu, koje je slušalo više od 1000 prosvetnih crnogorskih radnika širom Crne Gore, objavljeni naučni i stručni radovi u časopisima, završene master studije i rad na doktoratu u oblasti metodike nastave na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, autorstvo Priručnika za nastavnike u izdanju Zavoda za udžbenike Pogdorica, projekti u učionici.

To su reference koje su me preporučile. Ministru koji me je imenovao bile su važne jedino i isključivo reference. Nije mu smetalo ni to što sam Srpkinja, ni to što govorim ekavicu, ni to što nisam poreklom iz Crne Gore, ni to što nisam politički opredeljena. Profesionalno i znalački, prepoznao je u meni nekoga ko školu „Jugoslavija” može da vuče napred, a ko joj već pripada.

Vrlo lako je proveriti da li sam u vreme imenovanja vršioca dužnosti i u vreme imenovanja za direktora škole bila član ijedne političke stranke u Crnoj Gori. Pozivam ovim putem sve zainteresovane NVO, političke subjekte i pojedince da to provere. I da jesam, a nisam, to je moje legitimno pravo kao građanina. Međutim, jedino moje profesionalne reference dale su mi legitimitet da rukovodim Školom, onom školom koju poznajem kako diše, od dana kada sam 1999. godine prvi put, sa svojih 25 godina, kročila u nju.

Na radnom mestu uvek sam govorila ekavicom. Ni to mi niko nije sporio niti spočitavao. Ni na taj način kao Srpkinja iz Vojvodine nisam bila unižavana. Onog trena kada sam izabrana na funkciju direktora bila sam itekako svesna da mandatno mesto ima svoj kraj. Dakle, kraj mandata je bio neizbežan, to sam i potpisala. Ono što je u tom trenutku bila moja vizija jeste da školu unapredim u svim segmentima njenog rada i napravim bolje mesto nego što je bilo tad, uz bezrezervnu ljubav i energiju koju sam imala jer sam prethodno u njoj provela 18 godina na najlepšem poslu na svetu – poslu nastavnika. I uspela sam u tome.

Bar mislim da jesam. Škola „Jugoslavija” danas je jedno potpuno drugačije mesto. Utkala sam, kako sam znala i umela, tračak svetlosti i topline u zgradu staru 40 godina. Ni od čega sam stvarala nešto, a učenici, kolege i roditelji su to prepoznali.

Prepoznala je i lokalna zajednica. Energiju i znanje, bezrezervno uložene u unapređenje nastavnog procesa, prepoznale su kolege i samo se nadovezale svojom profesionalnošću. Ovde ću stati. O uspesima škole, od kojih nijedan nije samo moj već zajednički, postignut timskim radom – neću govoriti. Neka o tome govore drugi. Dokazi su dostupni. O odrađenim profesionalnim zadacima unutar škole – takođe postoje dokazi. I o tome će govoriti drugi.

A sada da pređem na ono konkretno. I, da ne zaboravim, prvi put se u javnosti obraćam ekavicom jer više nisam na funkciji direktora, gde sam poštovala ijekavski izgovor i prilikom oglašavanja u medijima i, svakako, u zvaničnim dokumentima ustanove kojom sam rukovodila. To je bio moj izbor, ne ničije primoravanje.

Bezmalo svakodnevno od strane aktuelnog premijera možemo čuti reč „mjera“ na koju se često poziva, a da pritom nije jasno na koji način se određuje ta „mjera“, kao i koja je to „mjera“ kojom se još uvek aktuelni premijer vodio prilikom imenovanja Vesne Bratić na čelo najkompleksnijeg resora, resora prosvete, nauke, kulture i sporta? Ako je mera bila „ekspert“, kako je to predočeno javnosti u ekpozeu premijera u Skupštini Crne Gore, u tom slučaju mi, u prosveti, očekivali smo stručnjaka, profesionalca, znalca, dobrog poznavaoca prilika u obrazovnom sistemu Crne Gore, nekoga ko zna kako taj sistem diše, ko će ga dodatno unaprediti i dati novi vetar u leđa. Šta se desilo?

Desilo se da je „mjera“ premijera za odabir ministarke za oblast prosvete bila pripadnost Vesne Bratić NVO - u „Ne damo Crnu Goru“, osnovanu neposredno pred same parlamentarne izbore, čiji je osnivač upravo tadašnji univerzitetski profesor Zdravko Krivokapić, sa još 76 profesora, sada premijer, a ista, Bratić, tadašnja izvršna direktorka ove NVO nakon što je Zdravko Krivokapić podneo ostavku na ovu funkciju (pogledati na youtub-u emisiju “Ogledalo” TV Srpska, od 24.10.2020.). Stoga, Vesna Bratić u ovom trenutku jedina je privilegovana u oblasti prosvete koju je, potpuno nezasluženo, na mesto na kojem je, lansirao Zdravko Krivokapić i NVO “Ne damo Crnu Goru” i jedina koja u ovom trenutku ima najmanje pravo da govori o nečijim privilegijama. Pripadnošću ovoj organizaciji Bratić je stekla privilegiju da bude ispred svih ostalih sposobnih mladih ljudi da im se pruži prilika da vode najodgovorniji resor.

I ništa ne bi bilo toliko apsurdno da se u jednom od poslednjih saopštenja u medijima Ministarstvo, na čijem je čelu Bratić, ne poziva na „primarne vrijednosti“, odnosno „profesionalnu i ljudsku etiku, radni angažman, znanje, iskustvo i meritokratiju“.

Vrednosti koje javno deklariše kao ministarka, Bratić bi trebala i sama da poseduje, kako bi imala pravu „mjeru“ da ih nadalje promoviše. Navikla sam, prosto, za vreme vršenja funkcije od 04. decembra 2020. godine do 12. jula 2021. godine da nijedan mejl ili saopštenje ne potpisuje ministarka, verovatno se na taj način ograđujući od odgovornosti i eventualnih posledica zbog neznanja. Prosto, to su činjenice.

Nisu se ni ministarka Bratić, niti premijer osvrtali na meritokratiju, kao „mjeru“, kada ju je premijer birao na čelo ovog resora. Meritokratija znači vođstvo, zasnovano na zaslugama i talentu, veštinama, naglašavanju jednakih šansi za sve. Ipak, ne bejahu „mjera“ premijera istinske zasluge, talenat ili veštine prilikom imenovanja ministarke prosvete kao referenca, već jedino i isključivo pripadnost Vesne Bratić NVO-u „Ne damo Crnu Goru“. Stoga, nema mesta reči “meritokratija” u saopštenjima Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta i Vašem oglašavanju, Vesna Bratić. Daleko ste Vi od meritokratije, bliža vam je autokratija. Tako kažu Vaši doskorašnji saradnici, koji od Vas odlaze glavom bez obzira. Niste Vi ni hrišćanka, kakvom se predstavljate g-đo Bratić, jer hrišćani ne obmanjuju, ne manipulišu i ne iznose neistine.

Ministarki Bratić, kao ekspertu po „mjeri“ NVO “Ne damo Crnu Goru” (čitaj: politička stranka), ciljano osnovanoj pred parlamentarne izbore 2020., potpune su nepoznanice pravno funkcionisanje škole, zakonska i podzakonska akta, rokovi, obaveze, kompleksnost organizacije rada u istima, problemi sa kojima se škole suočavaju u jeku pandemije, u vanrednim okolnostima, ali i druge slabosti obrazovnog sistema. Vesni Bratić poznato je samo “češljanje zatečene dokumentacije”, zahtevi ka školama za raznorazne provere (između ostalog i zasnovanih radnih odnosa), angažovanje, plaćanje i otpuštanje konsultanata i revizora, neosnovano prozivanje i obmanjivanje javnosti.

Ministarku Bratić nije interesovalo stanje u školama, niti se za ovih sedam meseci potrudila da se zainteresuje. Jer, da jeste, ne bismo bili direktno izloženi epidemiološkom riziku nebrigom ministarke. Mi, zaposleni i učenici. Zato je upravo oglašavanje Bratić i napad na pojedince koji apsolutno imaju pravo na svoje mišljenje, upravo kreiranje dimne zavese s njene strane, kako to ona kaže, a kojom ista prikriva svoj javašluk i nesposobnost u proteklih osam meseci. Obmana je Bratić kada priča o „depolitizaciji” školstva, vešto uvijenoj u Zakon o izmenama i dopunama opšteg zakona o obrazovanju i vaspitanju, kojim se prosvetni radnici dodatno unižavaju davanjem „zakonske mogućnosti” da se izjasne o kandidatu za direktora škole, a da ministar ipak ima diskreciono pravo izbora. Tako je bilo i sa mišljenjima Nastavničkih veća mnogih škola o vršiocima dužnosti, te ovih dana vidimo koliko su ona uvažena. Prosvetni radnici, imajte ovo na umu.

Poštovani građani Crne Gore, treba da znate da resor ministarke Bratić crnogorskim školama nije distribuirao niti jedan jedini mililitar dezinfekcionih sredstava, tečnih sapuna ili alkohola, neophodnih za održavanje higijene i zaštitu od COVID-a, ubrusa, antibakterijskih tečnosti za čišćenje ili bilo čega drugog, kao ni jednu jedinu masku. Upravo smene koje se dešavaju predstavljaju “dimnu zavjesu”, kako to Bratić kaže, za prikrivanje njenog bezakonja donošenjem rešenja o imenovanju vršioca dužnosti, nečinjenje, nemar i neodgovornost prema javnim vaspitno-obrazovnim ustanovama.

Ministarko Bratić, niste se posvetili učenicima obrazovnog sistema Crne Gore u jeku pandemije. To je izostalo i za to ćete morati da snosite odgovornost. To mora da bude sankcionisano, ali ne od strane javnog mnjenja u vidu osude, nakon koje ćete izneti ponovo neku neistinu, već od strane onih koji su Vam dali mandat i ukazali poverenje. Vaša je nebriga – nebriga o učenicima.

Zvučalo to grubo ili ne – to je jedina istina. Od decembra do juna nije Vas zanimalo kako se škole snalaze da spreče širenje zaraze među decom, da ne govorim o velikim školama od preko 1000 učenika. Direktori su svoju brigu pokazali, ali Vi niste. To su činjenice i to je lako proveriti i dokazati. Vaša jedina briga, tačnije opsesija, jeste smena upravo tih direktora, koji su odradili Vaš posao, stoički i časno izneli ovu školsku 2020/2021. godinu bez ijednog jedinog Vašeg gesta dobre volje, pitanja, pomoći, podrške u bilo kojem smislu.

Jer, Vaše je, Vesna Bratić, bilo da obezbedite sve što je bilo neophodno za nesmetano funkcionisanje vaspitno-obrazovnih ustanova. Vaše je bilo da zaštitite učenike od epidemije u ime resornog Ministarstva za vreme trajanja učioničke nastave. Naišli smo na zid i opstrukciju. Ćutanje, neoglašavanje i neodgovornost. Koliko ste ustanova obišli? Da li ste se interesovali za probleme? Na koliko ste dopisa odgovorili? Koliko ste nam uputa poslali? Da li ste, makar, pozvali telefonom? Da li ste nas išta pitali? Vaša „mjera” za smenu direktora bila je njihova odgovornost u najtežoj školskoj godini do sad, godini pandemije. Vi ste, Vesna Bratić, osramotili crnogorsku prosvetu svojim celokupnim delovanjem, što u javnosti, što u Ministarstvu! Pođite od sebe da biste mogli da dajete sud o drugima, a u ovom slučaju nemate od čega da pođete.

Vaša zahvalnost direktorima za uspešno privedenu kraju ovakvu školsku godinu, najtežu do sad, bilo je ono neartikulisano obraćanje u Skupštini Crne Gore i podignuti prst. Nije pedagoški, Vesna Bratić, čak ni u učionici, pred učenicima, to biste trebali da znate kao ministar ovog resora, a kamoli pred poslanicima, upućeno pedagoškim rukovodiocima, intelektualcima. Neprimereno i degutantno, nevaspitano, nedostojno funkcije koju obavljate. Međutim, i taj podignuti prst je „mjera” premijera, sa korenom u Vili Gorica.

Vi ste zastiđe prosvete, ministarko, jedino Vi! I zato mislim da ste zamenili teze: Vi ste ta koja, bez dvojbe, treba da budete smenjena, jer Vi niste ništa uradili, a ne direktori. I tako će i biti. Tako mora da bude ako će prosveta da se iščupa iz vaših nesposobnih kandži. Ako je „neizvršavanje radnih zadataka i nesavesno postupanje” neiniciranje formiranja školskih odbora, a to, opet, razlog za smenu, ja sada javno pitam i Vas i premijera, čiji ste pulen: kako nazvati Vaše neizvršavanje radnih zadataka i nesavesno postupanje u prethodnih osam meseci? I kako ih sankcionisati? Prosto i jednostavno, kao što to činite Vi: smenom! Ali, svakako, Vašom smenom u Skupštini Crne Gore za koju i te kako postoje argumenti!

Ljudska i profesionalna etika, kada je u pitanju ministarka Bratić i njeno delovanje u resoru prosvete za ovo kratko vreme - apsolutno ne postoji. Prvi put govorim otvoreno za javnost Crne Gore, za sve roditelje, učenike i građane. Ministarka Vesna Bratić poslednja je koja u toku vršenja dužnosti može da govori o ljudskoj i profesionalnoj etici, bila to ona lično ili Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta, u vidu saopštenja u njeno ime.

Gde su ministarki bili ljudska i profesionalna etika tokom ovih sedam mjeseci:

- kada su se učenici i zaposleni u februaru, martu i aprilu smrzavali u školama
- kada je nije interesovalo što nemamo energente za grejanje škola, jer da jeste, udostojila bi nas bilo kakvog odgovora
- kada je nije interesovalo da li imamo ijedan jedini litar dezinfekscinog sredstva, tečnog sapuna, alkohola i sredstva za čišćenje, ubrusa, maske, u školi koja broji 1200 učenika i 100 zaposlenih
- kada je neznaveno ćutala na svaki ukazani problem koji dovodi u pitanje bezbednost učenika i zaposlenih, ali i funkcionisanje škole
Gde je odgovornost ministarke i izvršavanje radnih zadataka i obaveza kada sam poslala:
- dopis broj 1863 od 29.12.2021. godine (bezbednost učenika)
- dopis broj 164 od 11.02.2021. godine (saglasnost za sredstva za javni konkurs)
- dopis broj 271 od 24.02.2021. godine (finansijska sredstva za unapređenje uslova rada)
- dopis broj 292 od 25.02.2021. godine (stanje škole i unapređenje uslova za rad)
- dopis broj 341 od 08.03.2021. godine (urgencija za isporuku energenata)
- dopis broj 763 od 22.06.2021. (zahtev Školskog odbora za tumačenje Zakona)
- dopis broj 769 od 23.06.2021. (zahtev za tumačenje odredbi Zakona)
- dopis broj 770 od 23.06.2021. (zahtev za tumačenje sadržine mejla)
- dopis broj 792 od 28.06.2021. (zahtev za imenovanje predstavnika Ministarstva u Školski odbor)

Kako jednim imenom nazvati ovo nečinjenje i na koji način će Vesna Bratić da snosi odgovornost za neizvršavanje radnih zadataka?

Javnost Crne Gore ovom prilikom treba da zna da je za OŠ „Jugoslavija“ u Baru, školu od preko 1200 učenika i 100 zaposlenih, u jeku pandemije, u periodu od 01. januara 2021. godine, zaključno sa 12. julom 2021. godine, sa računa Ministarstva prosvjete, nauke, kulture i sporta uplaćeno svega 755,96 eura u vidu materijalnih troškova (bez komunalija), i to na dan 25.03.2021. godine, dok su potrebe Škole bile desetostruke.

Dakle, 100 eura mesečno, u proseku, dok su konsultatnti, revizori, savetnici i raznorazni eksperti u resoru Bratić mesečno koštali na hiljade eura. Ovaj iznos, građani Crne Gore, trebao je da bude dovoljan za kompletno sedmomesečno održavanje škole od nekoliko hiljada kvadrata, za potrebe nastave, obezbeđivanje higijenskih uslova za bezbedno funkcionisanje tokom epidemije COVID 19, i druge tekuće potrepštine. Sva odgovornost prebačena je na direktora, da se snalazi kako zna i ume, kao da je škola njegova lična svojina. O prevozu učenika i nastavnika na takmičenja, nagradama za učenike i nastavnike, dnevnicama za nastavnike, unapređenjima uslova rada, tekućim problemima koji su se nizali i troškovima koji su svakodnevni - ne želim ni da govorim, jer ovo tek nije sfera interesovanja ministarke Bratić. Školu ne treba da interesuje to što je država pola godine bila na privremenom finasiranju, što ministar finansija Spajić nije predložio budžet i što ga Skupština nije usvojila. Učenici su živa bića, nastava je živ proces, škola je živi sistem, zaposleni u njoj isto su nečiji roditelji i oni ne pitaju da li je finansiranje ovakvo ili onakvo, ko je odgovoran i zašto je to tako.

Vlasti, opozicijo, molim vas da na ministarskom satu ministarki Bratić postavite sledeća pitanja:

1. Da li je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta obezbedilo neophodna dezinfekciona i druga sredstva za bezbedno funkcionisanje crnogorskih vaspitno - obrazovnih ustanova u periodu od 04.12.2020. do 30.06.2021. godine, kako bi se sprečilo širenje zaraze, poštovale mere i preduzele preventivne mere?
2. Koja količina dezinfekcionih sredstava i maski je obezbeđena i distribuirana ka crnogorskim školama u periodu od 04.12.2020. do 30.06.2021. godine?
3. Koliko je dodatnih finansijskih sredstava Ministarstvo posvjete, nauke, kulture i sporta uplatilo za dodatne potrebe škole u toku pandemije?
4. Koji je prosečan iznos materijalnih troškova koji je školama uplaćivan u proteklih sedam meseci?
5. Da li je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta obezbedilo neophodne energente za grejanje škola u zimskom periodu?
6. Da li je sproveden postupak javnih nabavki u cilju obezbeđivanja energenata?
7. Koliko crnogorskih škola je ostalo bez energenata i koliko škola se urgentno obratilo dopisom, za potrebe istih?
8. Da li je ministarka Vesna Bratić obavestila škole isporuci energenata?
9. Koliko je škola obišla ministarka Bratić i koliko se puta zvanično obratila povodom bilo kojeg ukazanog problema?
10. Na koliko je zvaničnih dopisa odgovorila ministarka Vesna Bratić u proteklih sedam meseci?
11. Da li je ministarka Bratić, pre donošenja rešenja o razrešenju, proverila da li su direktori škola pokrenuli inicijativu za konstituisanje novih Školskih odbora?
12. Da li je Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta za bilo koju školu u Zakonom propisanom roku imenovalo predstavnike u Školski odbor?

Vlasti, opozicijo, nakon odgovora ministarke Bratić na ova pitanja, prvo razmislite da li su crnogorski učenici i nastavnici dovedeni u epidemiološki rizik nečinjenjem iste?

Potom, da li je ovakvim odnosom ministarka Bratić dovela do pravnog i svakog drugog kolapsa crnogorskog obrazovnog sistema?

Da li ministarka Bratić poseduje reference, zaslužuje poverenje i ostanak na čelu najvećeg resora?

Odlučite po savesti, jer obrazovni sistem Crne Gore temelj je naše budućnosti!

Komentari (22)

POŠALJI KOMENTAR

Ceklin

@Miki Da si samo pročitao, a ne je od osudio i napao, shvatio bi da se gđa Vukmanović oglasila, zbog navodnih grešaka u rukovođenju školom, kojih nije bilo, a zbog kojih je neopravdano smijenjena. Očigledne izmišljotine u obrazloženju o smjeni, su svojstvene za najveći broj smijenjenih direktora.

Pivljanin

Između ovo dvoje nema nikakve razlike ,Rukoljub je duhovni otac ove Bratićke i ona izvršava upravo ono što je Rukoljub zamislio ,da nije tako ministar prosvjete bio bi neko od toliko uglednih Crnogorskih kadrova a ne ova Bosanska hercegovka .

Toma

@Herkul I sta se desilo kad si se probudio Poaro?