Suzavac i ja

Piše: Vukašin Perović

Prošao je umor neprospavane noći, ljutnja i osjećaj gađenja. Dok je još svježe, treba napisati kako je sve to izgledalo iz prvog reda.

Prvi suzavac je bačen oko 6:00, ujutru. Na par stotina građana. Desetak suzavaca i narod je pošao u bočne ulice.

Policija na liniji prije Dvorca. Trg je bio prazan. Došlo je na trg nas desetak. Nema nikog drugog. Neki sjede na stolicama iz kafića, ja na betonu, neki stoje. U grupi jedna žena. Dvadesetak metara smo od policije.

Poneko vikne "sram vas bilo" i "što ovo činite". Razaznajem slabašni glas megafona. Učinjelo mi se da pominju razilaženje, ali mislim pogriješio sam, jer sjedimo, desetak nas je, niko ništa ne čini...

I dok sam ja razmišljao što veli megafon, doleće među nas 5-6 suzavaca i 7-8 šok bombi. Što im bi mislim ja, dok neznaven trljam oči, prisjećajući se da je neko prije par dana objavio što se čini kad bače suzavac, ali me je bilo muka da čitam.

Sljedeći put nas je bilo malo više. I bili smo ljući. Bilo je psovki, pljuvanja, uvreda... ali niko nije pokušao da probije kordon. Tada je nastao haos. Suzavac, šok bombe... desetine.

Kad smo se povukli u bočne ulice, mislili smo to je to. Međutim, navalila je policija od Akademije. Iako niko nije išao prema njima, prema nama su lećele desetine suzavaca. I nije im bilo stalo da nas rašćeraju. Bačali su suzavac ispred nas. Opšti metež.

Što bi neko bačao suzavac na starije ljude, žene... koji nijesu nikakva opasnost. Jedino mi je palo na pamet da su provokacijom pokušali da vrate ljude sa barikada u grad. Sa Belvedera javljaju da nema dolaska, jer barikade ne smiju pasti.

U međuvremenu informacija da su zlikovci krenuli, pa se vratili jer im manevar nije uspio. Dolaze helikopterom. Slećeli, ustoličili se, oslobodili Kosovo i vrnuli se. Sve za po ure.

Mi naivni smo mislili, gotovo. A onda je nastao pakao. Policija koju plaća crnogorski narod, a preko Dritana joj komanduje Vučić, navalila je na narod.

Par dana pod opremom, objasnili im da se bore protiv dilera kokaina, ljuti, poniženi zbog barikada, bili su nemilosrdni. Stotine suzavaca, šok bombi, jurnjava za narodom po bočnim ulicama, opkoljavanje grupica, mladi, stari, muško, žensko... svima po spisku. Daleko od trga, ljudi koji šetaju - bačaj, ne biraj. Suzavac, suzavac, suzavac...

Domaćini su otvarali vrata kuća. Policija bača suzavac na krovove i u dvorišta kuća. Davno napuštivši liniju Dvorca, policija juri za narodom po cijelom gradu. Suzavac, suzavac suzavac... Valjda su donijeli dosta, pa da ne vrću.

Nekako od svih sramotnih saopštenja stranaka na vlasti, Sergeja, novinara, ambasada... izdvaja se informacija da se trideset policajaca javilo za pomoć. Ali od njih niko nije povrijeđen, samo su dvojica preumorna.

Sve četničke, svetosavske i plaćeničke maske su pale.

Narod je ogorčen.

Lijep dan na Cetinju.

Belveder nije pao.