Pjesnici su ustaše u svijetu

Za Antenu M piše: Tomislav Marković

Generale! Dušama tek trebaju tijela.

Duši su, sigurno, tuđi zlo i gadstva.

A ovdje, mislim, nije nas zavela

strategija, nego: žedni bjesmo bratstva:

bolje je u tuđa miješat se djela

nego u svojim ne razabrat se.

O čemu govore ovi stihovi ruskog pesnika Josifa Brodskog iz pesme „Pismo generalu Z.“? Navodno, pesma je nastala kao komentar na invaziju Sovjetskog Saveza na Čehoslovačku 1968. godine. Međutim, čak je i srpskim vrapcima jasno da nobelovac ovde posprdno govori o odnosu Srbije prema susednim državama, prema Crnoj Gori poglavito, što se naročito vidi iz ironične opaske „žedni bjesmo bratstva“. Ko šta radi, Srbija se meša u tuđe poslove, jer nije u stanju da se razabere u svojim problemima. Tako to Brodski prikazuje u ovoj nazovi pesmi. Šta možemo da zaključimo iz ovih malicioznih stihova? Jasno je kao dan: Brodski je lažni umetnik, a stvarni nosilac slova „U“ u srcu i na reveru, čovek koji bi najradije vodio Jasenovac. Ukratko – ustaša.

Izdavački i zločinački poduhvat

Ima li još kakvih dokaza da je Brodski poklonik poglavnika? Naravno. Navedeni stihovi nalaze se u knjizi koju je objavio Milorad Popović u Otvorenom kulturnom forumu. Popović je odavno na meti stvaralaca Srpskog sveta u Crnoj Gori, častili su ga raznim uvredama, a ova o ustašluku pripala mu je kao delu kolektiva. Sve umetnike koji su protestovali protiv imenovanja dverjanke reklamožderke na čelo Filmskog centra Crne Gore visoka funkcionerka Demokrata Nevenka Ćirović proglasila je za ustaše: ”Da dubite na glavi džaba bi vam bili protesti lažni umjetnici, a stvarni nosioci slova U u srcima i na reverima. Jasenovac bi vi najradije vodili”.

Nakon njenog razotkrivanja crnogorske kulturne scene postaje jasnije zašto je Popović objavio ove stihove Brodskog. Šta bi ustaša drugo štampao nego ustašku propagandu? I nije se tu zaustavio, već je objavio poeziju velikog ruskog pesnika u tri obimna toma na preko hiljadu stranica, što je daleko najkompletnije izdanje poezije Brodskog u našim krajevima. U drugim zemljama, u takozvanom ostatku sveta to se zove izdavački poduhvat. Kod nas je to, kao što vidimo, zločinački poduhvat. Ustaški, dakako.

Ima li još kakvih dokaza da je Brodski ustaša? Naravno da ima. Još u novembru 1992. godine Brodski je napisao „Bosansku pesmu“, pokušavajući da probudi savest Zapada koji je mirno posmatrao kako Milošević, Karadžić i njihova soldateska ubijaju sve pred sobom. Pisao je i tekstove o ratu u Bosni, zalažući se za vojnu intervenciju protiv srpskog agresora. U tekstu “Krv, laži i pokretač istorije”, objavljenom početkom avgusta 1993. godine u The New York Timesu, Brodski piše: “Članstvo Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama mora biti odmah ugašeno. Njena zastava ispred UN-ovog sedišta legitimiše tvrdnje srpskog vođe da je on jedini garant integriteta Jugoslavije i da je krvoproliće koje je pokrenuo samo borba protiv secesionista”.

U istom tekstu kaže da Zapad i Sjedinjene Države ne prihvataju „moronske agende koje nameću bitange iz Beograda i Zagreba“. Tim rečima. Ustaša, odmah se vidi, prosto je neverovatno kako je zavarao čitav civilizovani svet koji ga i dalje smatra velikim pesnikom i jednim od najznačajnijih esejista XX veka. Sreća da nam je Ćirović otvorila oči.

Rusija kao pakao na zemlji

Ima li još sumnjivih pesnika i poetesa u izdavačkom programu OKF-a? Naravno. Evo, na primer, Ana Ahmatova. Dovoljno je citirati uvod iz poeme “Rekvijem” da bi se videlo o kakvoj se lažnoj stvarateljki radi:

Doba kad je nasmiješen bio

Samo mrtvac, jer napusti ad.

Ko izlišan privjesak visio,

Uz tamnice svoje, Lenjingrad.

I kada su išli, puk za pukom,

Osuđeni, od mučenja ludi,

A parnjača svojim im zviždukom

Kratku pjesmu sastanka odgudi.

 Zvijezde smrti stajale nad nama,

I ko crv se grčila nevina

Rusija pod krvavim čizmama

I marica crnim točkovima.

Ovako opadački, podlo, klevetnički o jednokrvnoj, jednovernoj matuški Rusiji može da piše samo nositeljka slova „U“ u srcu i na reveru, žena koja bi najradije vodila Jasenovac. Porediti Rusiju sa paklom, napisati da je to zemlja u kojoj je srećan samo mrtvac jer je uspeo da zbriše iz tog inferna na zemlji, da je Lenjingrad samo privezak za zatvore – to je čist ustašluk. Može li gore? Može. Citirani stihovi objavljeni su u knjizi „Dvije pesnikinje“, druga je Marina Cvetajeva. Ahmatova je ustašica početnica za ovu izdajnicu Rusije, Srbije i sveslovenskog bratstva u okupaciji susednih zemalja.

Zaspati ispod zemlje uskoro ćemo svi mi

Cvetajeva je na početku Prvog svetskog rata, dok je Rusija krvarila u boju protiv Nemačke, toj istoj neprijateljskoj državi spevala odu:

Na tebe svijet hajku pravi,

Dušmana imaš – božji žgam,

Pa kako da te ja ostavim?

Pa kako da te ja izdam?

 „Oko za oko, krv za krv“ stoje

Gdje tražim blagorazumije,

O Njemačka ljubavi moje!

Njemačka moje bezumlje!

Tako glase prve dve strofe izdajničke pesme „Njemačkoj“, da ne citiram dalje i ne sablažnjavam poštene svetosavce i rusofile. Jasno je da se u poslednjem stihu pesnikinja poziva na sopstveno bezumlje samo da bi izbegla krivičnu odgovornost, jer se za ovakve krimene strelja. Odmah se vidi da je Cvetajeva lažna poetesa, a prava nositeljka slova „U“ u srcu i na reveru, žena koja bi najradije vodila Jasenovac.

Nije se Cvetajeva ovde zaustavila, već je sledeće godine, tačnije 3. oktobra 1915. godine napisala pesmu bez naslova, navodno pacifističku i antiratnu, ali zapravo smišljenu da smanji borbenu gotovost otadžbine, kako bi Nemačka porazila Rusiju:

Istinu znam. Odbacih ranije sve istine!

Ne treba da ljudi s ljudima ratuju, sve u svemu.

Gledajte: veče. Gledajte: skoro će noćne tmine.

Pjesnici, ljubavnici, vojskovođe – o čemu?

 I već počinje vjetar, već zemlja rosu primi.

Uskoro zvjezdana će slediti nebo mećava,

Zaspati ispod zemlje uskoro ćemo svi mi

Što jedno drugom na zemlji nismo dali da spava.

Gledanje u grob

Pesma Marine Cvetajeve nije bila opasna samo po Ruse njenog doba, već se njeno toksično zračenje proteže do dana današnjeg, nije ni čudo što je Popović objavio ovu knjigu. Ako bi se kreatori Srpskog sveta samo na trenutak setili da su smrtni, da će uskoro usnuti pod zemljom, isto kao i oni na koje nasrću – teško da bi nastavili sa pokušajima da podjarme susede. Prosto, svaki nasilnički poduhvat gubi smisao suočen sa izvesnošću onog što ih čeka, a to je – što reče jedan drugi ustaški pesnik (a koji pesnik nije ustaša, iz ćirovićevske perspektive?) – „tovar prekopane zemlje“. Ne samo da ih uskoro neće biti na Srpskom svetu, nego ih neće biti na svetu uopšte. Pa čemu onda desanti na Cetinje, nametanje svoje volje, zlostavljanje, negiranje crnogorske nacije i države, maltretiranje poštenog i časnog sveta?

Sličnu ideju izložio je Radomir Konstantinović u tekstu „Vraćanje Sarajevu“, govoreći o nacionalisti: „I on ne može više da govori o drugim stvarima, nego jedino o problemima nacije i jezika. Ali, ja bih mu umesto nacije pokazao groblje – evo ga sutra na njemu! Ali, on neće da gleda u grob, nego u naciju. Nije lud da gleda u grob! Ako gleda u grob, mora da gleda u problem egzistencije. Ako gleda u problem egzistencije, mora da se malo zatrese”. Sve ustaša do ustaše! Nacionalista gleda isključivo na tuđ grob, to mu je duševna hrana, što više mrtvih pripadnika i njegovog i drugih naroda – to bolje za nacionalističku priču. Nacionalista je nesposoban da pogleda grob i da u njemu vidi svoju budućnost, zato se i sakrio u toplo krilo nacije, šćućurio se i kamuflirao u gomili, da ga smrt ne pronađe.

Kako je turobno Netko biti

Pun je izdavački program OKF-a tih ustaških pesnika i pesnikinja, ništa drugo Popović i ne objavljuje, pa nije čudo što se našao na meti novih vlasti. Evo, recimo, Emili Dikinson u jednoj pesmi otvoreno udara na Dritana, Aleksu, Zdravka, Joanikija, Nevenku i hiljade drugih koji se polomiše da se dočepaju vlasti i moći, e da bi postali Neko:

Ja sam Nitko! A ti tko si?

Takođe – Nitko si ti?

Onda par smo! Nemoj reći!

Znaš, to će se razglasiti!

 Kako je turobno – Netko – biti –

Jako Javno – sav Lipanj dugi –

Ko Žaba – zboriti jedno ime –

Zadivljenoj kaljugi!

Odmah se vidi da je ta Dikinson lažna poetesa, a prava nositeljka slova „U“ u srcu i na reveru, žena koja bi najradije vodila Jasenovac. Ima ona i drastičnijih ispada, na primer javno zagovara neodlaženje u crkvu na nedeljnu liturgiju:

Neki Svetkuju Nedjeljni Dan

U Crkvi – ja u Domu svom –

Sa Bobolinkom – kao pojcem –

S Voćnjakom – kao Kupolom –

 Neki nedjeljom oblače Štolu –

Ja – Krila odijevam –

Pa mjesto zvonjave sa zvonika –

Naš mali Zvonar – pjeva –

 Bog prodikuje, Pastor čuven –

Al dugo nikad nije –

Pa mjesto da odem u Raj na kraju –

Ja idem kad volja mi je!

Svi zidovi natopljeni zlobom

Tu je i čuveni ustaša Aleksandar Blok koji u pesmi „Prijateljima“ opisuje odnose u vladajućoj koaliciji, relacije među vladikama SPC i uopšte svetosavske međusobice:

Jedan drugom potajno smo tuđi,

Puni mržnje, gluvi, zavidljivi.

Zar bi moglo, ne znajući drevnu

Mržnju, da se i radi i živi?

 Šta ćeš! Ta svak od nas trudio se

Da otruje i svoj dom vlastiti,

Svi zidovi natopljeni zlobom,

Nemaš na što glavu nasloniti.

Jasno kao dan ili kao „Dan“: Blok je lažni umetnik, a stvarni nosilac slova „U“ u srcu i na reveru, čovek koji bi najradije vodio Jasenovac. Moglo bi se ovako citirati do iznemoglosti, ali negde se moramo i zaustaviti. Čitaoci neka se sami potrude, pa neka otkriju ustaške stihove u knjigama Osipa Mandeljštama, Vistana Hjua Odna, Srečka Kosovela, Borisa A. Novaka, Josipa Ostija, Anhela Antoniča, Larsa Gustafssona, Tomaža Šalamuna, Hansa Magnusa Encensbergera, u antologijama portugalske i švedske poezije, u golemoj izdavačkoj produkciji OKF-a kojom bi se dičila svaka kultura.

Na kraju, šta reći osim: Pjesnici su ustaše u svijetu. I prozni pisci takođe. A i dramski. I esejisti, naravno. Ništa nije bolja situacija ni s rediteljima, kako pozorišnim tako i filmskim. Slikari su tek čist ustašluk. Svi muzičari nose slovo „U“ u srcu, na čelu s poglavnikom dirigentom, a o kompozitorima da i ne govorim. Vajari zapravo delju kipove kamom i srbosekom. Arhitekte ništa drugo ne rade kroz istoriju osim što projektuju logore za Srbe. Hvala gospođi Ćirović što nam je otkrila ovu dugo skrivanu istinu.