Nesrećna Happy televizija

Piše: Bojana Vatić 

Nismo se mi borili za demokratiju u kojoj će Šešelj i Obradović šovinističkim izjavama ponovo unositi mržnju prema svakom ko ne deli njihovo mišljenje zasnovano isključivo na mržnji prema svakom ko se ne uklapa u njihove velikosrpske okvire.

Mi smo se borili da nam se takvi nikada više ne dese!

Čega li se to plaše Obradović i Šešelj u toj Maloj Srbiji i proizvode toliku buku u javnosti? Plaše li se oni Crnogoraca i Crnogorki? Plaše li se oni Vojvođana, plaše li se svih nas koji se njima suprotstavljamo? Nije li ta buka zapravo njihov strah?

Koga može da oduševi i fascinira u Srbiji pojavljujući se na nesrećnoj Happy televiziji jedno šovinističko ratnohuškačko laprdalo kojem je sve ovo vreme motiv isključivo bio profit za razaranje i ratove? Koga može da oduševi u Srbiji izjava presuđenog ratnog zločinca o Crnogorkama?

Plaše se Šešelj i Obradović Crnogoraca. Plaše se i Vojvođana, plaše se istinskih ANTIFAŠISTA plaše se i normalnih Srba koji se stide takvih kao što su oni, jer njihovo lajanje je samo strah od ponovnog poraza ideologije velikosrpstva od koje je ostao samo mulj, talog u kojem se oni sami valjaju i smrde i svojim poganim jezikom terorišu nove generacije, decu koja nisu bila rođena kada je Šešelj isterivao Hrvate iz Vojvodine. Da li je to budućnost Srbije, da li je to postao smisao „demokratije“ da svaka vaška može da se pojavi i kaže ono što misli i ne bude kažnjena zbog toga?

Da li je u svetlu ekoloških protesta Srbija preskočila borbu za osnovne ljudske civilizacijske vrednosti?

Neki red mora da se zna!

Da li je nama u Srbiji zaista najveći problem samo ekologija, koja nije manje bitna ali ne može biti jedina borba u fašizmom zatrovanoj Srbiji? Da li oponenti Aleksandra Vučića zaista misle da politikom ograđivanja od antifašizma mogu da promene ovo društvo na bolje? Ne, oni koji se ograđuju od antifašizma daju legitimitet upravo Vučićevoj politici i njegovim satelitima koji se pojavljuju u javnosti poput Boška Obradovića i Vojislava Šešelja. Mogu da ne vole, mogu i da mrze u svoja četiri zida ali nemaju prava da to iznose javno i da im se daje medijski prostor za to.

Ne može se boriti protiv Vučića a biti protiv jedinstvene Bosne i Hercegovine. Ne može se boriti protiv Vučića a biti protiv Crne Gore danas. Ne može protiv Vučića i protiv Crnogoraca. Ne može protiv Vučića i protiv Vojvodine. Jednostavno ne može. 

Mi se i dalje borimo za građanske i civilizacijske vrednosti protiv svih onih čija je ideologija poražena, u koju više ne veruju ni oni koji su bili njihovi verni sledbenici. Mi se borimo protiv politike kojoj je motiv jedino bio profit stečen na krvi izgubljenih ljudskih života, izbeglica, silovanih žena na prostoru Jugoslavije, borimo se protiv toga da takvi dođu ikada u javnost!

Borili smo se i borimo se i dalje da takvu politiku sahranimo i njihove ideologe pošaljemo na smetlište istorije gde i pripadaju. Svako ko deli takve vrednosti naš je saveznik i kao takav može i da bude jedina prava opozicija Vučiću, Šešelju, Vulinu… Ali i onima koji se predstavljaju da su jedina „prava“ opozicija sistemu i društvenim nenormalnostima u kojima se svi borimo za čist vazduh.